Mogu li Srbi da sebi priušte elektro-automobile? Od 34.000 prodatih novih vozila, više od 50 odsto je kupljeno na kredit ili lizing, a električna vozila koštaju oko 20.000 evra

Automobili na struju u garaži i centralno grejanje u stanu, formula su na koju računaju predstavnici države u borbi za čistiji vazduh, piše "Politika". Građani ove mere vide kao utopijske, primenjive samo u daleko bogatijim zemljama od Srbije. Toj tezi u prilog govore i prošlogodišnji podaci: kupljeno je svega 34.000 novih i 140.000 polovnih automobila, za koje su građani u proseku izdvajali oko 5.000 evra. Imaju li ovaj podatak na umu članovi vladine radne grupe koji najavljuju da će zagađenje vazduha smanjiti tako što će finansijski pomoći građane u kupovini hibridnih i električnih vozila, čija cena u slučaju jeftinijeg modela iznosi više od 20.000 evra?

– Ekonomska moć naših građana je slaba. Od svih prodatih novih automobila, više od 50 odsto je kupljeno na kredit ili lizing. Broj onih koji kupuju nove automobile u opadanju je. Čak 70 odsto uvezenih polovnih vozila starije je od deset godina. A prosečna starost srpskog voznog parka jeste između 15 i 17 godina. Čini mi se da je ideja da Srbija vozi električne ili hibridne automobile ipak demagoška  – objašnjava za „Politiku” Dejan Stojaković, koji je već mnogo godina zaposlen u auto-industriji.

Naš sagovornik ima drugo rešenje: subvencije treba dati onim građanima koji u svoje četvorotočkaše žele da ugrade plin. Stojaković predlaže da se eko-takse, koje auto-kuće moraju da plate pri uvozu svakog novog automobila, preusmere na građane.

– One iznose 12.000 dinara po toni vozila, dok se ta obaveza ne odnosi na stare automobile. Ugradnja plina košta između 700 i 1.000 evra, pa bi država mogla da novac koji dobije od eko-taksi preusmeri i građane podstakne da ugrađuju plin – ističe Stojaković i dodaje da je jedno rešenje i što brža zabrana uvoza vozila s oznakom motora „evro 3”.

Kako ova vozila ne mogu preko noći da nestanu sa ulica, a gotovo jednako je nemoguće da građani preko noći pronađu novac za skupa vozila na struju, dobar primer stiže iz komšiluka. Naime, Rumunija je od 2005. do 2008. sprovodila program zamene automobila starijih od 12 godina novim. Rezultat ove akcije nije bilo samo smanjenje prosečne starosti automobila (sa 13 na 10,7 godina), već je zabeležen pad ukupnih emisija ugljen-dioksida i azotnih oksida kada je reč o drumskom saobraćaju.

Za ovaj program bilo je potrebno izdvojiti oko 15 miliona evra. Dobra vest je da Rumunija ima duplo više automobila od nas, pa to znači da bi rešenje našeg problema bilo jeftinije.

Izvor: Politika.rs

Foto: arhiva Autoblog.rs