Iako je još u februaru prošle godine počela primena propisa koji dozvoljavaju registraciju oldtajmera iz uvoza i koji su doneti radi uvođenja reda u ovu oblast, mnoga vremešna vozila koja ispunjavaju uslove da dobiju status oldtajmera i dalje stoje neregistrovana po skladištima i garažama.
Prema rečima Bore Nastasića, predsednika Saveza klubova istorijskih vozila Srbije, razlog je skupa registracija.
„U poslednjih godinu dana imali smo oko 500 pregleda, a više od 400 vozila je ispunilo uslove i dobilo status oldtajmera. Međutim, to su u 99% slučajeva bila vozila koja su ranije uvezena i koja u prethodnih šest godina nisu mogla da se registruju, jer se čekalo na izmenu propisa. Srećom, donošenjem Pravilnika o utvrđivanju statusa vozila od istorijskog značaja, država je taj problem rešila“, kaže za sajt Polovni automobili Bora Nastasić.
Zašto se ne registruju?
Ono što nije rešeno, a što za mnoge vlasnike oldtajmera predstavlja najveći kamen spoticanja su troškovi registracije.
„Glavni problem nam je skupa registracija. Oldtajmeri i dalje nemaju nikakve beneficije u pogledu dažbina koje moraju da se plate pri produženju registracije i to je glavni razlog što se mnogim vlasnicima jednostavno ne isplati da uopšte podnose zahtev za utvrđivanje statusa vozila od istorijskog značaja. Kod nas u Srbiji, registracija oldtajmera je među najskupljim u Evropi, a isto važi i za carinu i torškove uvoza. Na primer, da biste produžili registraciju oldtajmera sa motorom od preko 3.000 kubika, treba da platite oko 115.000 dinara i morate da priznate da je to poprilično skupo za automobil koji pređe između 1.000 i 2.000 kilometara godišnje. Pogotovo, ako znamo da u nekim od okolnih zemalja, recimo, to ne košta više od 300 evra“, objašnjava Nastasić.
Šta toliko košta?
Prema njegovim rečima, najveće opterećenje u stvari predstavlja porez na upotrebu motornog vozila koji iznosi skoro 80.000 dinara za pomenuto vozilo sa motorom od tri litra, ali i visoke cene osiguranja.
„U mnogim zemljama Evropske unije, oldtajmeri imaju popust na polise osiguranja od 50 odsto, a u nekima su potpuno oslobođeni poreza. Da ne govorimo o ostalim beneficijama, kao što su oslobođenje od plaćanja putarine, parkinga u centru grada itd. Mi smo kao savez pokrenuli inicijativu kod Ministarstva finansija da se razmotri taj problem i da se, ako je moguće, usaglasimo sa standardima Evropske unije u pogledu registracije oldtajmera. To su vozila koja se voze pet do šest meseci godišnje, uglavnom po izložbama i prelaze zaista malo kilometara, pa nema smisla da im registracija košta kao za vozila koja se voze svaki dan. Evo jednostavnog primera. Cena registracije najnovijeg SUV-a jedne poznate nemačke marke sa hibridnim motorom od oko 700 konjskih snaga, kod nas iznosi malo više od 40.000 dinara, a u pitanju je automobil koji kao nov košta blizu 200.000 evra. Sa druge strane, kao što rekoh, registracija oldtajmera sa motorom od 3.000 kubika, košta 115.000 dinara. Očigledno da nema baš logike i mislim da država na ovaj način zapravo mnogo više gubi, jer je jako puno oldtajmera koji stoje po garažama neregistrovani zato što se ljudima jednostavno ne isplati da ih registruju „ zaključuje Bora Nastasić.
Skuplji uvoz od auta
O troškovima uvoza oldtajmera, razgovarali smo sa Petrom Drobnjakom, restauratorom starovremenskih automobila koji ih često uvozi sa namerom da im udahne novi život i vrati ih u stanje približno onom u kojem su bili pre mnogo godina.
„Čini se da su troškovi uvoza oldtajmera povećani u poslednjih godinu dana i bojim se da će to obeshrabriti mnoge ljubitelje da negde u insotranstvu nabave takva vozila. Ja se bavim restauracijom i smisao mog posla je da pronađem neki stari automobil u lošem stanju, da ga platim što manje i uvezem kako bih ga sredio i restaurirao. Međutim, evo ja iz mog ličnog primera mogu da kažem da mi se dešavalo da više platim carinu i porez, nego što me je koštao automobil u inostranstvu. Nasuprot tome, u našem bližem okruženju, na primer u Hrvatskoj, carina na uvoz oldtajmera naplaćuje se u fiksnom iznosu od 300 evra i njihovi građani imaju mnogo veći podsticaj da uvoze kvalitetnija vozila od istorijskog značaja“, napominje Drobnjak koji u svojim garažama ima neke predivne primerke, među kojima i neke istinske raritete poput Sitroena Traksion iz 1936. godine, prvog proizvedenog sa prednjom vučom, Pontijaka sa šestocilindričnim motorom iz 1929. godine…
Nažalost, od desetak odltajmera koje smo tamo zatekli, samo je jedan registrovan. Razlog je, kako kaže, onaj s početka našeg teksta – skupa registracija. Taj problem kod nas nije nov i za njega znaju svi koji imaju ili vole oldtajmere. Jedna od ideja bila je i da se, ako već ne može da se napravi izuzetak i smanji porez na upotrebu vozila od istorijskog značaja, onda makar da im se omogući da im važnost registracije traje duže od jedne godine, ali ni to, barem za sada, nije prihvaćeno.
Šta kažu u Upravi carina
Pitali smo i Upravu carina da li je eventualna promena nekog propisa u posednjih godinu dana razlog povećanja uvoznih troškova. Međutim, njihov zvaničan odgovor glasi da nije bilo promene ni propisa ni troškova. Evo šta su nam odgovorili:
„Obaveštavamo Vas da nije došlo do promene carinskih propisa po pitanju procedure uvoza, obračuna uvoznih dažbina, niti načina utvrđivanja carinske vrednosti za oldtajmere, pa samim tim ni do rasta uvoznih dažbina za tu kategoriju robe.“
Problematična definicija
Kada se pažljivije pročita deo iz Člana 3. Uredbe o uvozu motornih vozila, vidi se da u tu kategoriju spadaju vozila koja su proizvedena pre trideset i više godina, koja su očuvana i održavana u originalnom i ispravnom stanju i koja predstavljaju svojevrstan materijalni spomenik tehničke kulture, tradicije i društvenog nasleđa. Ovde se zaista može postaviti pitanje, da li je ova definicija mogla da bude malo drugačija? Čini se da nema baš smisla ni logike da vozila proizvedena pre više decenija ili, što se za mnoga od njih može reći sredinom prošlog veka, budu očuvana i održavana u originalnom i ispravnom stanju. Naravno da postoje i takva, ali su vrlo retka i onima koji ih poseduju ne pada ni na pamet da ih prodaju. U ponudi se mogu naći uglavnom samo neispravna ili od starosti pohabani primerci. Ali, tako piše u pomenutoj Uredbi i može se reći da carinski organi postupaju u skladu sa propisima, jer za oldtajmere nisu predviđene nikakve carinske olakšice.
Beneficije na tehničkom pregledu
Kako sada stoje stvari, oni koji se odluče da urade pregled i dobiju status vozila od istorijskog značaja, jedine benefite mogu očekivati na tehničkim pregledima. Godinama unazad, našim propisima nisu bili predviđeni izuzeci za ova vozila u pogledu tehničkih uslova koje treba da ispune. Naprotiv, imali smo apsurdne situacije da se tražilo da zadovolje kriterijume kakvi nisu postojali u vreme kada su ta vozila proizvedena. Srećom, taj problem je rešen na inicijativu Agencije za bezbednost saobraćaja.
Izmenama Pravilnika o podeli motornih vozila i tehničkim uslovima, predviđene su izvesne olakšice u pogledu uslova koje moraju da ispune na tehničkim pregledima i to uglavnom u vezi sa izduvnim gasovima, svetlosnom signalizacijom i kočnicama. Propisano je i da oldtajmer ne mora da ispuni tehničke uslove koji nisu bili na snazi u trenutku njegove proizvodnje, ali ukoliko je izuzeće od tih uslova navedeno u Potvrdi o vozilu od istorijskog značaja, koju je izdala Agencija za bezbednost saobraćaja.
Na primer, oldtajmeri ne moraju da imaju: ABS sistem protiv blokiranja kočnica, rikverc svetlo, zadnje svetlo za maglu, treće stop svetlo, žuta bočna poziciona svetla, bočne katadioptere, vozačko ogledalo, branike, pojaseve za sva sedišta, optičku i zvučnu kontrolu uključenosti migavca, jačinu svetala kao savremeni automobili, žute migavce (ako je tako navedeno u potvrdi koju izdaje ABS) itd.
Izvor: Polovniautomobili.com