Rimac takvu budućnost upoređuje s industrijom satova. Većina ljudi vreme danas proverava na mobilmom ili jeftinom "pametnom satu", ali najskuplji švajcarski mehanički satovi nisu nestali. Naprotiv, kupci za njih plaćaju ogromne iznose upravo zato što predstavljaju složenu mehaniku, ručni rad, tradiciju i emociju. Rimac smatra da će se nešto slično dogoditi i sa superautomobilima.
Prema Rimcu, razlog je i činjenica da sama snaga i ubrzanja više nisu dovoljna za opravdavanje cene od nekoliko miliona evra. Danas već relativno pristupačni električni automobili mogu da ostvaruju performanse koje su pre desetak godina bile rezervisane za najskuplje hiperautomobile. Prema Rimcu, sirove brojke zato postaju manje važne, a kupci na vrhu tržišta sve više traže karakter, zvuk, mehaničku složenost i mogućnost da njihov automobil bude jedinstven.
Najbolji primer te filozofije upravo je novi Bugatti Tourbillon. Umesto da nasledi Chiron potpuno električnim pogonom, Bugatti je razvio novi 8,3 litarski atmosferski V16 sa 1000 KS, koji uz tri elektromotora daje automobilu ukupno 1800 KS. Električni deo pritom nije zamena za benzinski motor, nego mu pomaže trenutnim obrtnim momentom i omogućava da veliki atmosferski V16 ostane centralni deo iskustva.
Tourbillon će biti proizveden u samo 250 primeraka, uz početnu cenu od 3,8 miliona evra bez poreza. Rimac je za CNBC rekao da su svi primerci već rezervisani te da prosečan kupac pored osnovne cene troši još 600.000 do 700.000 dolara na personalizaciju, od posebnih boja i kože do jedinstvenih detalja.
Paradoks je pritom očigledan. U Rimčevom pogonu u Hrvatskoj nastaju tehnologije za neke od najnaprednijih električnih automobila, dok se istovremeno razvija V16 kakav gotovo niko drugi više ne bi ni pokušao da napravi.
Rimčeva prognoza ipak nije potpun povratak benzincima. Izjavio je da očekuje da će struja osvojiti glavninu tržišta, dok će benzin ostati rezervisan za one najskuplje modele.
Izvor: Jutarnji.hr / Motor1.com
Foto: Arhiva Autoblog.rs / Bugatti