Priču o razvoju E39 M5 je nedavno ponovno aktualizovao BMW Blog, pozivajući se na informacije iz BMW-a Severna Amerika. Alex Hildebrandt, tadašnji glavni inženjer projekta, otkrio je da je BMW M pre konačne odluke o V8 motoru ozbiljno razmatrao redni šestocilindraš, V6, pa čak i turbopunjač za treću generaciju slavnog modela.
"Bili smo na kraju energetske krize u Evropi, i postojala je određena sumnja da li će ovakav automobil pronaći daljnju potražnju na tržištu," rekao je Hildebrandt o M5. "Karlheinz Kalbfell, tadašnji šef BMW M-a, želeo je da odigra na kartu efikasnosti goriva, što nije značilo da nećemo imati snažne motore, već da efikasnost motora treba da bude izvanredna u poređenju sa snagom. Nije bilo načina da se to postigne s V8, jer na kraju, osam cilindara treba nahraniti. Puno smo raspravljali o turbopunjenju, ali u to vreme, turbopunjenje je uglavnom povećavalo potrošnju goriva i snagu na gornjem kraju raspona obrtaja, a ne obrtni moment u sredini."
Kako navodi Index.hr, razvoj modela E39 M5 je započeo još 1993. godine, a prve dve godine su utrošene upravo na izbor pogonskog sklopa. Nažalost, BMW nikada nije otkrio tehničke detalje o razmatranim V6 ili turbo rednim šestocilindričnim motorima, pa ostaje nepoznato koliko su te ideje bile blizu realizacije. Iako su mnogi proizvođači tokom devedesetih napuštali redne šestocilindraše u korist kompaktnijih V6 motora, BMW je ostao veran svojoj tradiciji.
Tadašnji šef BMW M odeljenja, Karlheinz Kalbfell, navodno se protivio ugradnji V8 motora. Smatrao je da je redni šestocilindraš "srce i duša" BMW-a te da M modeli moraju da imaju motore koji se vrte na visokim obrtajima. Prema njegovom viđenju, M5 nije smeo da postane "muscle car" s tromim V8 motorom.
Ipak, ideja o šestocilindrašu je na kraju odbačena. Inženjeri nisu bili zadovoljni tadašnjom turbo tehnologijom, a uprava nije želela da odobri velike troškove razvoja potpuno novog motora za model relativno male serije.
Nakon godina vaganja, BMW M je "pregrizao metak". Kao osnovu su uzeli 4,4 litarski M62 V8 iz modela 540i, povećali mu zapreminu na 5,0 litara, dodali sistem podmazivanja sa suvim karterom i individualna kućišta gasa za svaki cilindar.
Rezultat je bio motor S62. Iako se vrteo na "samo" 6.600 o/min, isporučivao je ciljanih 400 konjskih snaga. Niža "crvena linija" nikome nije smetala jer u praksi motor nije bio nimalo lenj. U kombinaciji s izvanrednom šasijom Serije 5 i šestostepenim ručnim menjačem, BMW M je stvorio savršen paket.
Ukupno je prodato 20.482 primerka modela E39 M5. Iako se to ne čini kao velika brojka, to je značajno više od oba njegova prethodnika zajedno. S cenom od oko 70.000 dolara, automobil je postao veliki hit u Americi, gde je završila otprilike polovina celokupne proizvodnje. Samo na američkom tržištu je prodato tri puta više E39 M5 nego modela E28 i E34 M5 zajedno.
"Bez V8 motora ne bismo imali šanse na američkom tržištu," priznao je Hildebrandt, "a bez prodajnih brojki iz SAD-a celi projekat ne bi bio isplativ."
Uspeh modela E39 M5 je zacementirao status M odeljenja. U 2000-ima, BMW M se nakratko vratio motorima s visokim brojem obrtaja, poput V10 agregata u modelu E60 M5 i V8 u E92 M3, ali ta vremena su prošla. Današnji zahtevi za većom snagom uz nižu potrošnju i emisije su prisilili M odeljenje da prihvati turbopunjače, a sada i elektrifikaciju. Sve to se donedavno činilo nezamislivim. Ali ipak ne toliko nezamislivim kao BMW s V6 motorom.
Izvor: Index.hr / Motor1.com / BMW Blog
Foto: Arhiva Autoblog.rs / BMW