Plava Toyota Yaris Cross…….sa tri cilindra i 120 KS….dobar dizajn, super „klirens“ (odstojanje od tla), udoban automobil, pregledan, siguran….bilo bi dobro da ime više snage. Toliko za početak…krećemo iz Beograda a put nas vodi u lepi centar Zagreba, u baš dobar i normalan hotel „Jadran“, sa cenom od 70 eura, u lepoj sobi, sa malom „ketlom“ i nes kafom, sjajnim krevetom, kupatilom i uvek toplom vodom, super doručkom… (imaju u dvorištu i obezbedjeni parking koji se čini se dodatno plaća, mi smo za našeg „yarisa“ obezbedili privatnu garažu kod našeg starog trkača, reli asa „Deve“).

Imali smo zakazanu večeru i sastanak u centru Zagreba, sa nekadašnjim reli šampionom Borkom Skurićem, oko 19 časova, ali pošto smo u Tojoti Srbija, auto preuzeli još u 13.30 časova, polako smo krenuli putem željenog cilja, da ne stignemo prerano. Putarina u Srbiji, prema Zagrebu je iznosila 420 dinara, a na auto putu u Hrvatskoj plaćena je 128 kuna (18. 2 eura).

……polako smo počeli da upoznajemo enterijer „yarisa“,  menjač, kočnice, instrument tablu, ekran….i onda shvatili da naš model uopšte NEMA NAVIGACIJU, koja bi nas bez problema dovela do cilja. Pozvali smo centralu Toyote, i onda nam je potvrdjeno da je reč o pionirskom komadu bez navigacije, ali, da ostali već imaju pomenutog satelitskog vodiča….

Zbog navedenog tajminga vozili smo najsporije (nikada na nekom testu to nismo učinili, reč je o „kornjača testu“) pa je potrošnja pri 80 km/h pala na samo 4.6 litara….

Utisci o novom „yarisu“ su sve u svemu dobri…nema praktično zamerki, sem konstatacije da bi taj benzinski atmosferski agregat bio još bolji sa malo više snage…..ovako sa tri cilindra i masom od oko 1200 kg. nije baš startan.

Vozi se lako, dobro koči i ima klirens od 17 santimetara…..na putu troši malo, u to smo se potpuno uverili…jer smo u Zagreb stigli kao da je na kraju sveta, za čak 5 sati i 30 minuta…pri brzini od oko 80-90 km/h. Novi „yaris“ raspolaže prtljažnim prostorom od 400 litara, u kabini ima mesta i za 5 putnika. Brzina u Hrvatskoj je ograničena na 130 km/h….što znači da se dozvoljava vožnja i sa 140 km/h.

U povratku nismo morali da vozimo lagano pa smo vozili znatno brže…i do 140 na sat….tako da nam je na kraju puta u Beogradu putni računar pokazivao potrošnju od 6.1 litara benzina.

„YARIS“ je lep auto, ima sve što je potrebno, dobre pneumatike 215/50 R 18 „michelin“, dobru preglednost, udobna sedišta, 6. stepeni menjač, kameru za vožnju u nazad, volan sa podešavanjem, dobra svetla….odličan radio sa jakim zvučnicima………kao što smo naveli poseduje TRI cilindra pa je malo bučniji, ali, to je odlika svakog takvog agregata. Po nama,  imaće kupce, a u zavisnosti od opreme cena mu je od nekih 17 do 24.000 eura. Pogledajte zvaničan sajt Tojote…..i odaberite paket opreme koji Vama odgovara….

Što se tiče današnjeg izgleda Zagreba, možemo reći da nam je pravi vodič bio najpoznatiji reli suvozač Hrvatske, trofejni šampion, omiljeni i energični Davor Devunić – „Deva“, dosta davno vlasnik poznatog zagrebačkog kafića „Papagaj“ (namojte nikom da pričate….pravi perfektne kobasice bez aleve paprike).

Zagreb je lep, kao i uvek, pun dobrih restorana, kafića, velikih parkova, bogato opremljenim prodavnicama, sa mnoštvom lepih radnji (odlične su one sa kvalitetnim sirevima), pijace su slične našim, ali skuplje, stare zgrade su prelepe, ali nažalost u mnogima nema nikoga jer je zemljotres naneo pravu katastrofu tim starim gradjevinama……strašno…. Mnogi Zagrebčani nose kovid maske, pogotovo u zatvorenom prostoru, ali ima i onih koji to ne čine…..“Deva“ baš ovog leta ima dve svadbe, svog sina i ćerke, ima milion obaveza u glavi, juri odelo za te baš značajne svečanosti, toaletu priprema i njegova supruga Rajka..a „Deva“ je član  velike organizacije skorašnjeg „Croatia relija“ (od 21. – 24. aprila) koji je već drugi put u čuvenom šampionatu sveta…. u WRC-u… kada ugrabi par destina minuta vremena prošeta svog ljubimca ENCA, malog i kao ugalj crnog terijera…..brzog kao i poznati vozači veličanstvenog Ferarija…

Sa „Devom“ i ostalim pajtašima bili smo dva dana u Imoli, na trkama GT serije…..pri povratku za Beograd, i bez navigacije smo iz Zagreba brzo izašli na željeni pravac – navigator je naravno bio naš „DEVA“, ispred nas u svom „kliu 3“. Nadamo se da ćemo i mi biti dobri domaćini na susretu u Beogradu….takav je eto običaj kod nas iz nekadašnje Jugoslavije.

Djordje Djenić – Mojsvetbrzine.rs