Napustio nas je Zoran Petrović, odjurio je u svojoj 71. godini iz ovog našeg sveta brzine, iz auto sporta. Za one koji su zaboravili podsetiću da je Zoran Petrović početkom 90. osnovao beogradsku firmu AP SPORT, koja je vrlo brzo postala najbolja i najuglednija u svojoj branši, u poslovanju sa auto delovima…

Vredan i sposoban i pre svega pozitivan, sa velikim srcem, znao je da se samo upornim radom i usavršavanjem svoje delatnosti mogu dostići visoki dometi. Od male trgovinske radnje AP SPORT je prerastao u pravog giganta ali važniji od poslovnih bili su ljudski plusevi tog zaista posebnog čoveka.

Automobilski sport je zavoleo kao mlad i kao takmičar na nekim manjim relijima. Ubrzo je shvatio da se ljubav prema brzini i volanu može ostvariti jedino uz pomoć jakih finansija i kroz ulazak u vrlo ozbiljne poslove. Tako je i bilo….posao mu je baš išao od ruke a sasvim je izvesno da je i svoje naslednike, sinove Ivana i Vladu pripremao za radan i kvalitetan život….  Zoran je na vreme isplanirao karijere svojih naslednika.

Stariji sin Ivan je nastavio da posluje u Beogradu, u firmi koja danas ima naziv AP SPORTING, a mladji Vlada je već dugo vlasnik odličnog i vrlo dobro poznatog beogradskog auto servisa PROSPORT AUTO.

Ljubitelji auto sporta su već odavno saznali ko je i šta je Vladan Vlada Petrović. Sledom očevih naklonosti Vlada je karijeru počeo kao učesnik relija, 1999….. najpre kao suvozač šampiona Boruta Tomića a vrlo brzo i kao vozač mnogih svojih automobila….prvi i jedini kopilot mu je bio njegov školski drug Srdjan Kondić…..osvojili su nekoliko šampionskih titula vozeći „pežo 106“, „sitroen ksaru“, „micubiši lanser Evo“ i „subari imprecu“…..Naravno sa velikim natpisom jedinog i najboljeg sponzora – AP SPORT. Ono što je bilo mnogo vrednije od titula tiče se Vladine ličnosti. Mogu Vam iskreno reći da je bio i ostao uzor velikog profesionalca, sportiste koji pažnju poklanja svakom detalju. Bio je to u njemu duh starog šmekera, njegovog oca Zorana Petrovića..

Skoro punih 50 godina sam živeo u blizini tog čoveka….postali smo i kumovi. Vest o njegovoj dugoj i teškoj bolesti me je zabrinula. Ipak, nisam pomišljao da će nas tako brzo napustiti. Mogao bih da Vam napišem baš deblju knjigu o Zoranu Petroviću, o njegovim prijateljima, deci i unucima, saradnicima, dragim rodjacima, i to bih uradio s ljubavlju i poštovanjem.

Moj kum Zoran Petrović je bio ljudina. Ne postoji osoba koja mu se obratila za pomoć a kojoj nije pomogao….Opuštao se u beogradskim kafanicama, uživao u muzici……voleo je puno svog bliskog rodjaka Slavka Petrovića, danas jednog od vrhunskih ugostitelja Beograda, šefa i vlasnika restorana „Stari bunar“, obožavao je svoj Kruševac, brata Bokija, Boška i druge. Uvažavao je puno prijatelja Ratka iz Kragujevca, posebno cenio angažovanje i ponašanje Mirka Marjanovića, radovao se uvek nasmejanom Ivanu Filipoviću iz Beograda i Giletu Milikiću iz Kraljeva…..

Kroz njegov i poslovni i privatni put verno ga je pratila supruga Mira, koja mu je najveću ljubav i pažnju pružila u najtežim i poslednjim danima.

Zoran Petrović je odjurio u neki drugi svet, i kako reče naš prijatelj Mirko ….sve nas je zadužio. HVALA MU ….

Djordje Djenić 16. mart 2022. Beograd