Među ambicioznim planovima izgradnje novih saobraćajnica u Srbiji je i autoput od Beograda preko Pančeva i Vršca do Temišvara. Za taj putni pravac najviše su zainteresovani Italijani, koji u Rumuniji imaju više hiljada preduzeća.
Još pre pet godina potpisan je protokol o saradnji putara Srbije i Italije s ciljem izgradnje autoputa. Potpisivanje memoranduma o saradnji tada se tumačilo kao postavljanje kamena temeljca za budući autoput.
U kojoj je fazi izgradnja tog autoputa, koji je zamišljen kao poprečna veza Koridora 10 s Koridorom 4 koji prolazi kroz Mađarsku, Rumuniju, Bugarsku i Grčku, kada bi se projekat mogao realizovati i u kakvom je stanju postojeća saobraćajnica, pitali smo u JP „Putevi Srbije”.
U „Putevima” kažu da je izgradnja ove deonice predviđena Strategijom razvoja železničkog, drumskog, vodnog, vazdušnog i intermodalnog saobraćaja od 2008. do 2015. Našla se i na listi projekata koji su ušli u usvojeni Generalni master-plan razvoja saobraćaja u Srbiji. Investicionim programom za saobraćajni sektor u periodu od 2009. do 2027. procenjena vrednost izgradnje 92 kilometra autoputa Beograd–Pančevo–Vršac je 570 miliona evra.
Deonica Beograd–Pančevo izgrađena je kao autoputni profil još do 2002, a godinu kasnije počela je priprema dokumentacije za spajanje obilaznice oko Beograda, i to od Bubanj Potoka do Vinče, s novim železničko-drumskim mostom preko Dunava. Od 2004. do 2006. uz pomoć kredita evropskih banaka u vrednosti od oko 15 miliona evra rehabilitovane su deonice puta od Pančeva do Vršca u magistralni pravac širine sedam metara. U toku je izgradnja obilaznice oko Vršca duga osam kilometara, koja je sastavni deo budućeg autoputa.
Državni put M-1.9 od Beograda preko Pančeva i Vršca do Vatina, odnosno jugoslovensko-rumunske državne granice, proglašen je još 1975. godine Evropskim sporazumom o glavnim međunarodnim saobraćajnim pravcima za deonicu evopske saobraćajnice E-70, koja se proteže od Italije preko Slovenije i Hrvatske ide kroz Srbiju preko Vršca za Temišvar, Krajovu i Bukurešt, sve do Varne i Ptija. Zbog saobraćajne veze nekoliko država i spoja dva velika evropska koridora, deonica od Beograda do Vatina, odnosno srpsko-rumunske granice, uneta je Studijom infrastrukture regiona Balkana u prioritete, koje je 2003. finansirala Evropska komisija u okviru zajedničke pomoći u rekonstrukciji, razvoju i stabilnosti regiona. Iako postojeća magistrala dobro služi, daleko je i 2015, a kamoli 2027, do kada bi trebalo da se izgradi pun profil autoputa.
Izvor : Dnevnik.rs
Lepa pricica politicara....
Na faksu su nam pokazali podatke za dve deonice Beograd-Pancevo-Vrsac-granica sa Rumunijom i protok vozila je simbolican i nerentabilno je graditi saobracajnicu ovog tipa. Druga je BG-Pozega gde su nam pokazali studiju izvodljivosti ove deonice i strana firma ju je radila, mislim da je u pitanju PORR ili neka engleska ne mogu da se setim tacno, i utvrdili su da i cak ako daju pod koncesiju ovu deonicu nece da je isplate za milion godina. Strana konsultatska firma koja radi ovakve stvari je potvrdila nerentabilnost a ovi nasi bi da grade...
Orlo, slazem se sa isplativoscu ali samo do nekle. Rumuni masovno putuju ne samo u madjarsku vec i u Italiju, tako da bi ova deonica znacajno olaksala protok vozila. Dalje, neke stvari se rade i zbog gradjana, nije uvek najbitnija samo isplativost. Da svi gledaju samo isplativost vozili bi svi skodu, niko ne bi pogledao wv ili skuplje :-)
@Rade
Slazem se, i ja bih iskreno napravio auto-puteve po celoj Srbiji i spojio sve pravce i omogucio svima komfor, bezbednost i brzinu. Iskreno niko ne radi nesto iz fazona. Evo zasto ti ne uzmes auto od 80 ili 90.000 eura i otplacujes ga 30 godina zato sto je to tvoj dugogodisnja san. Jedno su zelje a drugo realnost. To su velike sume novca koje su za nas smrtnike nezamislive. Milion eura je 1km auto-puta kroz ravnicarski predao a oko 5-10 u brdskim i planinskim predelima (zavisi od objekata: tunela, vijadukta, mostova, nadvoznjaka itd). Da je veliki broj vozila koja idu iz Rumunije za Madjarsku to bi pokazale brojke ali nije tako a i ne verujem da ce neko iz Rumunije ko se zaputi za Madjarsku da ide preko Srbije uglavnom zbog granica.
Pozz
Nama uopšte ne treba autoput BG - Požega.
Treba Velji Iliću, a ibarska ladno može na 60% svoje dužine da dobije još po dve trake. Večeras se vraćam iz Bg, Nakon Orlovače i Rušnja, kroz Lipovicu klaj, klaj 30km/h, traktor napravio zastoj, a sa obe strane puta ima po 15m prostora. Kroz Vrbovno (pred sam Stepojevac) može da se uradi 6 traka ITD... Samo ponegde da se doradi spora traka i ne treba nikakv autoput.