Nemački proizvođač automobila ipak neće otvoriti fabriku u Hrvatskoj, iako je takva mogućnost najavljena. Hrvatska ima daleko najmanje subvencije, cena rada je visoka s obzirom na znanje, a iskustvo gotovo nikakvo, zaključuje Jutarnji list.

Prvi april je ove godine došao ranije. Sa hrvatskim građanima se već 21. marta našalio Ian Robertson, član uprave BMW-a, kada je, govoreći za jedne slovačke poslovne novine o mogućem širenju na istok Evrope i nabrajajući zemlje u kojima će se možda graditi fabriku, naveo i Hrvatsku.

Doduše, Hrvatsku je pomenuo tek na kraju podužeg nabrajanja, posle Slovačke, Češke, Mađarske i Slovenije. Ali, i to je bilo sasvim dovoljno da zagolica maštu, a neki su otišli i korak dalje – ne samo da su informaciju uzeli zdravo za gotovo, nego su i predvideli da je reč o ulaganju od milijardu evra, koje će zaposliti hiljade.

A onda je usledio hladan tuš. Primetivši da je priča otišla predaleko, PR služba nemačke kompanije je sastavila 30. marta obaveštenje u kome je saopšteno da BMW nema nameru da gradi bilo kakvu fabriku u istočnoj Evropi.

Bar ne zasad… Ali, i pre nego što se BMW zvanično oglasio, svako razuman mogao je da shvati da od posla neće biti ništa, bar ne u Hrvatskoj, navodi Jutarnji.

Dovoljno je iz reči Iana Robertsona bilo videti ko je Hrvatskoj, bar u teoriji, konkurencija. Za početak, Slovačka – država koja je u 2012. bila prva u svetu po proizvodnji automobila na 1.000 stanovnika. Naime, Slovačka ima 5,4 miliona stanovnika, a prošle godine su proizveli čak 925.000 automobila. Zašto su tako uspešni? Do preporoda je došlo krajem 2006, kada je Kia počela proizvodnju u Žilini, u pogonima u koje je uložila milijardu evra.

I već u prvom naletu zaposlila 10.000 ljudi u tom planinskom kraju. Ipak, da bi sve to bilo moguće, Slovačka se obavezala da osigura potrebno zemljište, a reč je o čak 166 hektara, što je zahtevalo razvlašćivanje hiljade vlasnika.

Slovačka vlada, predvođena tadašnjim premijerom Robertom Ficom, taj posao je napravila brzopotezno, osiguravši pritom i svu potrebnu infrastrukturu. A da bi Ceed i Sportage što brže stizali u prodajne salone, čak je dovukla i železničku prugu u krug fabrike.

Osim toga, još 225 miliona evra Slovačka je osigurala Korejcima kroz razne poreske olakšice, a 135 miliona evra dodala je da bi Kia zaposlila 700 radnika više (ugovorom iz 2004. planirano je zapošljavanje samo 2.400 ljudi). Ne čudi zato što su Robert Fico i Mong-koo Chung, prvi čovek Kije, zajedno proslavljali kada je fabrika otvorena, a i danas su kućni prijatelji…

Ali, zašto je to toliko važno za priču? Pa, dovoljno je podsetiti se havarije koju je IKEA prošla pošto je svojim novcem kupila zemljište u Rugvici, istočno od Zagreba. Samo građevinsku dozvolu čekali su dve godine, a još nije završeno ni izmeštanje naplatnih kućica na autoputu Zagreb – Lipovac, posao vredan 110 milona kuna (oko 15 miliona evra) koji prema ugovoru treba da obavi HAC. Mada se zna da će se zaposliti 250 ljudi, a biće posla i za domaću industriju…

A što je sa Mađarskom? Hrvatski severni komšija takođe odlično privlači ulaganja, a kada govorimo o autoindustriji, teško s njima mogu biti u istoj grupi. Poslednji slučaj koji govori tome je fabrika Mercedesa u Kečkemetu. Ukupno je uloženo 800 miliona evra, posao je dobilo 2.500 radnika i 10.000 dobavljača, a proizvodiće 120.000 automobila godišnje, uglavnom A i B klasu.

Problem je u tragičnoj impotenciji kada treba privući ulagače, samo je Audi u Mađarsku uložio više od četiri milijarde evra otkada je 1993. otvoren pogon u Đeru, a bolje sutra ne vidi se ni kada se počnete igrati sa kalkulatorom za državne subvencije na stranici Agencije za investicije i konkurentnost, zaključuje Jutarnji list.

Izvor: Jutanji list / Capital.ba

Foto: arhiva Autoblog.rs / BMW