Kako piše Beta, u jeku Folksvagenovog skandala sa programom za varanje na testovima zagađenja, nemačka vlada je pod pritiskom da pokaže više volje da vozila na struju ne ostanu samo pusta želja, a njeni predstavnici ukazuju da je Folksvagen novcem koji će izdvojiti za kazne mogao da pokrene opsežan program uvođenja električnih vozila.

"Dizel ima budućnost, ali samo pod uslovom da automobilska industrija bude u stanju da dokaže da može zaista da ga učini čistim", oštro je ukazala ministarka životne sredine Barbara Hendrkiks. Kako je navela, "gorka ironija" ovog skandala je što je "ogromnim iznosima kazni koje grupa mora da plati mogao biti finansiran program uvođenja miliona električnih vozila na tržište".

Berlin je tokom prethodnih šest godina subvencionisao istraživanje električnih vozila sa 1,5 milijardi evra, navela je Hendriksova, obećavajući da će razmotriti niz mera, pre svega poreskih podsticaja i subvencija za kupovinu.

Njen kolega, ministar ekonomije Zigmar Gabrijel predložio je uvođenje kvota za električna vozila u automobilski park javne administracije kako bi se "osigurala tražnja".

Ove najave sa oduševljenjem je dočekalo udruženje međunarodnih proizvođača vozila u Nemačkoj VDIK, koje se zalaže za premiju za kupovinu od "najmanje 5.000 evra" po električnom vozilu "tokom prelaznog perioda", koji još nije jasno definisan.

Nemačka vlada je još 2009. godine iznela plan da do 2020. u opticaju bude milion električnih vozila, a te namere je potvrdila na proleće ove godine. Međutim, po isteku polovine vremena od iznošenja cilja rasprave se otežu unedogled, a konkretni rezultati nisu na pomolu. U septembru 2015. godine, samo 19.000 električnih vozila je bilo u saobraćaju u Nemačkoj.

Direktor Centra za automobilska istraživanja u Bergiš Gladbahu Štefan Bracel ocenio je da je plan vlade "jednostavno neostvariv" i ocenio da nedostaje vizija. Bracel je ukazao na rizik da premije za kupovinu daju samo kratkoročne rezultate, i izneo stav da su odlučujući faktori uspeha električnih vozila "autonomija baterija, infrastruktura i cena".

Pored efikasnosti, sporno je i finansiranje eventualne državne pomoći. Opozicioni Zeleni su zatražili izmenu oporezivanja vozila, kako bi se više opteretili automobili veće kubikaže, "hiper motorizovani i izuzetno zagađujući", ali čini se da je vlada nedovoljno zainteresovana da krene tim putem.

Vlada u Berlinu najavila je krajem septembra, samo nedelju dana nakon izbijanja skandala sa dizel motorima, izgradnju 400 baza za punjenje na mreži autoputeva do 2017. godine i niz povlastica za električna vozila na putevima, pre svega odobrenje da idu u traci za autobuse i besplatno parkiranje u gradu, što će se sprovesti pomoću novih specifičnih registarskih tablica. Međutim, opštine će imati poslednju reč u pogledu tih mera i gradske zajednice neće imati interes da automobilima pojedinaca, pa makar bili električni, prave gužvu u trakama za autobuse.

Vreme prolazi, električna vozila i dalje ostaju utopija, a ekološki aktivisti gube strpljenje.

"Nemačka svake godine baci sedam milijardi evra za povlastice" za dizel, zagađujuću tehnologiju, kritikuje predstavnik nemačkog Grinpisa za transport.

Grinpis smatra da nije pametno zadovoljiti se najavom pomoći za električna vozila. U ovoj organizaciji ukazuju da treba podržati ceo sistem ekološkog gradskog transporta, od tramvaja do bicikala preko električnih autobusa.

Izvor: Beta.rs

Foto: arhiva Autoblog.rs / Renault