Da bi električni automobili adekvatno konkurisali etabliranim benzincima i dizelašima u klasi, trenutno su neophodni podsticaji.

Šta se desi kada vlasti prestanu da sufinansiraju kupovinu električnih vozila najbolje su pokazali primeri iz Danske i Hong Konga. Tamo se, naime, prodaja strmoglavila u bezdan nakon što su vlasti okončale programe subvencija.

Najskuplji deo postojećih električnih automobila je baterija. Retki metali koji se koriste za njihovu izradu su proteklih godina višestruko poskupeli, pa je trenutni trošak paketa u proseku oko 208 dolara po kWh kapaciteta.

Bloomberg predviđa da će povećanje opsega proizvodnje električnih vozila, kao i masovna proizvodnja baterija zasnovanih na litijum-jonskoj tehnologiji, rezultirati padom cena ovih sistema na 70-ak dolara po kWh do 2030.

To znači da bi električni automobili cenom mogli da dostignu benzince u sledećih sedam godina, a zatim i da budu i jeftiniji od njih.

Trenutno je upravo cena baterija najveća prepreka masovnoj adaptaciji električnih vozila, pa su pojedini proizvođači u procesu razvijanja alternativnih metoda za skladištenje električne energije poput, primera radi, tehnologije čvrstih baterija.

Ove baterije umesto tečnih ili polimerskih elektrolita koriste čvrste elektrode i elektrolite što bi trebalo da ih učini manjima, lakšima i ono najvažnije - jeftinijima od postojećih litijum-jonskih baterija.

Izvor: Tportal.hr

Foto: arhiva Autoblog.rs