Jedan od najčešćih stereotipa koji prati žene je da su loši vozači. Iako su sprovedena brojna istraživanja na ovu temu, rezlutati su različiti. Od toga da su žene ne samo bolji, već i pažljiviji vozači do toga da su izuzetno loši. Ekipa RTS-a provozala se sa nekoliko žena i evo do kakvog je zaključka došla.

Kada vide blokiranu raskrsnicu i usporen saobraćaj, muškarci su skloni da za to okrive žene. Još ako se ispostavi da je žena i prouzrokovala gužvu, uslediće komentar: „Znao sam da je žena“.

Muškarci sa kojima je ekipa RTS-a razgovarala uglavnom kažu da žene često prave nelogične zastoje, da su slabe, imaju lošu koordinaciju i da nisu koncentrisane u vožnji. Takođe priznaju da ovakve poteze često isprate sirenama, vikom, pa i psovkama. Osim toga i loše parkiranje je jedna od grešaka koje pojedini učesnici u saobraćaju pripisuju ženama.

A da li su žene zaista tako loši vozači? Ovaj mit pokušavamo da razbijemo sa ženom koja je 28 godina taksista. Evo kako ljudi reaguju kada uđu kod nje u taksi.

„Žene su obično oduševljene, a muškarci, neko je oduševljen, a neko i ne baš, a ima i smešnih situacija gde se prepadnu baš kad uđe u auto i kaže: 'Dobar dan, majstore', a ja kažem: 'Dobar dan', a on se ovako sav strese: 'Uf, izvinite mislio sam da sanjam!'“, kaže Slavica Hardi.

Sa sličnim reakcijama susreće se i Marija Lukić, profesionalni vozač gradskog prevoza.

„Žena je vrištala pozadi i rekla da hoće da napusti vozilo jer je autobus ukraden i na kraju izašla napolje. To jedna od situacija, čak se dešavalo i da dođem na smenu i kolega koji me nije viđao tako često, ujutru ja kucam na vrata, a on kaže: 'Stanica je tamo'. A ja kažem: 'Dobro, ja sam smena', a on ponovi da je stanica tamo. I onda ja kažem: 'Ako bi da ideš kući, je l' mogu ja da uđem?'“, priča Marija.

Autobus vozi već 15 godina. Kada se zbroji sa Slavicom koja taksira imaju dovoljno za penziju. A do penzije pitamo ih kako se bore sa predrasudama i da li se situacija menja nabolje?

„U prvo vreme, jer tada sam imala samo 36 godina i kad dođem na taksi stanicu i stanem i neki čika, tako stariji taksista prošeta pa me vidi i on kaže: 'Gde se ti petljaš, kući varjaču u ruke!' Sada je sasvim druga priča, kolegama je to normalno, posao kao i svaki drugi“, objašnjava Slavica.

Marija ističe da nije bitno da li je muško ili žensko, prosto neko je za nešto predodređen u životu: „Smatram da svaki pol može da radi bilo koju vrstu posla, ako je to urođeno, ako je to talenat“.

Da je talentovana za vožnju Dragana Božović je znala još kada je sa 12 godina krišom uzela dedin auto da se provoza. Ipak san da upravlja velikim kamionom ostvarila je u 39. godini. Položila je C i E kategoriju i poslednje tri godine vozi šleper od 40 tona.

„Ja kažem za sebe da sam šofer i ne mislim da se razlikujem ni od jednog vozača šofera. Sve što oni rade mogu i ja bez problema“, tvrdi Dragana.

Problema nema ni kada polažu vožnju. Oprezne su na časovima, a i kada počnu da voze više poštuju saobraćajna pravila nego muškaraci, kažu u auto-školi.

„Žene su i dosta pažljivije, dosta im je percepcija jača strana nego kod muškaraca, ne ulaze u situacije koje su nerešive ili teško rešive onako ad hok, što kod muškaraca je malo drugačije tako da dajem apsolutnu prednost ženama i stajem na stranu žena, tu nema dileme“, izričit je instruktor Goran Kojadinović.

Uprkos brojnim komentarima koji prate žene u saobraćaju, ekipa RTS-a vozila se sa dovoljno njih da bi mogla da demantuje sve koji misle da su žene loši vozači. Niko ne poriče da takvih ima, ali kako će neko upravljati volanom ne odlučuje pol, već dobra obuka i iskustvo.

Izvor i video prilog na sajtu RTS