Radnici kompanije „Fijat Krajsler automobili Srbija” od ponedeljka su na plaćenom odsustvu na koje će se nadovezati kolektivni godišnji odmor, tako da se u fabričke hale neće vraćati do početka septembra.
A da li će se radnici odmarati i posle toga, još mesec dana, budući da menadžment ima saglasnost vlade za plaćeno odsustvo do kraja septembra – zavisi isključivo od tržišta automobilske industrije kojoj ne cvetaju ruže. Nebojša Mandarić, zamenik predsednika Samostalnog sindikata, juče je za „Politiku” objasnio da će zaposleni do 31. jula biti na plaćenom odsustvu, tokom kojeg će primati 65 odsto zarade. Potom od 3. do 21. avgusta sledi tradicionalni italijanski godišnji odmor „feragosto”, koji svi radnici italijanskih preduzeća koriste u prve tri nedelje avgusta. I najzad poslednje sedmice avgusta radnici neće odlaziti na posao, a primaće 65 odsto zarade.
– Razlog za prekid proizvodnje je usklađivanje s potrebama tržišta, jer mi radimo po porudžbini – kaže Mandarić.
Inače, radnici su zbog epidemije kovida 19 na plaćenom odsustvu bili od 16. marta do 7. jula, jer je tržište automobila stalo širom Evrope. Najpre je potrošeno 45 zakonom dozvoljenih neradnih dana u jednoj kalendarskoj godini, kada radnici primaju 65 odsto zarade. Potom je menadžment te fabrike početkom maja od Vlade Srbije tražio i dobio saglasnost za dodatnih 80 dana plaćenog odsustva za zaposlene, što ističe krajem septembra.
Zoran Mihajlović, sekretar Samostalnog sindikata Srbije, koji je vodio sindikat kragujevačke fabrike automobila, kaže da je „Fijat” radio sa smanjenim kapacitetom tokom cele ove godine delom zbog virusa korona, koji je žestoko pogodio tržište automobile, a delom i zato što „Fijat” odavno nema tržište za model 500-L.
– Očekivali smo da će krenuti s novim modelom. Tržište je zasićeno i očekivano bi bilo da se pojavi novi model. „Fijat” i u normalnim okolnostima nije imao značajnu prodaju – kaže Mihajlović.
Glavna tržišta na kojima je prodavan „fijat 500-L”, poput Italije, Španije i Francuske, beleže najveći pad tražnje za novim automobilima. U izveštaju Evropske asocijacije proizvođača automobila, koji je objavljen pre tri dana, navedeno je da je u aprilu pala tražnja na ovim tržištima za 75,3 odsto, a u junu je pad smanjen na 52,3 odsto.
U junu su u 26 zemalja EU registrovana ukupno 949.722 nova automobila, 22,3 odsto manje nego u istom mesecu prošle godine, pokazuju podaci ACEA.
Kada je reč o proizvodnji, statistika u Srbiji pokazuje da je u maju proizvodnja motornih vozila imala najveći međugodišnji pad od svih oblasti prerađivačke industrije, i to 70 odsto. Ovo je čak i napredak u odnosu na međugodišnji pad od 85 odsto u aprilu.
Ovogodišnja proizvodnja u „Fijatu” će sasvim sigurno biti najmanja još od 2012. godine, kada je obnovljena proizvodnja u kragujevačkim halama. Prema nekim procenama, u kragujevačkom „Fijatu” je proizvedeno između 15.000 i 20.000 automobila modela 500-L od početka godine, što je skoro šest puta manje nego 2013, kad je s montažnih i proizvodnih traka sišlo rekordnih 117.000 vozila. Da li će i u kolikom novčanom iznosu država 2020. pomoći kragujevačkoj fabrici nije poznato, ali je to činila ranije kada je „Fijat” mnogo bolje stajao. Na primer, iz finansijskog izveštaja, odnosno bilansa uspeha za 2019. godinu vidi se da je „Fijat” imao prihode od dotacija i subvencija u iznosu od 2,5 milijardi dinara.
Ipak, trebalo bi reći da globalna kriza u auto-industriji traje već nekoliko godina, a da se u Srbiji puno nade polaže u spajanje „Fijata” i „Pežoa”, što bi moglo da iznedri neki novi model automobila u kragujevačkim halama.
Prema analizi Ivana Nikolića, urednika „Makroekonomskih analiza i trendova”, prošle godine je prvi put u prethodnoj deceniji dodata vrednost auto-komponentaša smanjena, i to za 25,7 miliona evra u odnosu na 2018. godinu.
Istovremeno, fizički obim proizvodnje je uvećan za čak 19,4 odsto. Iznenađenje je da je dodata vrednost proizvodnje automobila, odnosno „Fijata”, ostala na proseku prethodne tri godine, dok je fizički obim proizvodnje smanjen za jedan odsto.
– Nema dileme da se i na automobilski sektor u Srbiji prelamaju dramatični potresi koji ljuljaju globalno tržište od 2017. godine. Recesija u auto-industriji je produbljena 2019, dok je veliki udarac proizvođačima automobila stigao s kineskog, najvećeg svetskog tržišta vozila, gde je usporavanje privrednog rasta i ukidanje poreskih olakšica za kupovinu električnih automobila srozalo prodaju novih vozila za 2,3 miliona u odnosu na 2018. godinu. Ukupno posmatrano, industrija se suočava s velikim izazovom upravo u segmentu odbacivanja motora s unutrašnjim sagorevanjem kao odgovor na klimatske promene. Postoji velika neizvesnost oko toga kako će prelazak na vozila koja pokreće električna energija uticati na prodaju, da ne govorimo o mogućnosti da će pojedinačno vlasništvo automobila postepeno zameniti flota autonomnih automobila koji pružaju vožnju na zahtev – naveo je Nikolić u analizi objavljenoj u časopisu „Makroekonomske analize i trendovi”.
Izvor: Politika.rs
Foto: arhiva / Beta.rs
