Razvoj sve naprednijih sistema za podršku vozaču se odvija brzo, ali novo švedsko istraživanje otkriva problem: Sistemi vozača više umaraju.

Gotovo sve marke automobila nude različite sisteme koji mogu da upravljaju gasom, kočenjem i upravljanjem na određenim deonicama puta (automatsko kočenje, zadržavanje vozila u saobraćajnoj traci, adaptivni tempomat…). Međutim, potpuno samovozeći automobili su još daleko – vozač mora da bude svestan saobraćaja i spreman da preuzme vožnju.

Proizvođači automobila sisteme za pomoć često prodaju kao udobne i fleksibilne. Oni se prodaju s argumentom da će vožnja biti bezbednija. Međutim, da li je to stvarno istina? Kako piše Revija HAK, u švedskoj studiji koju su sproveli istraživači sa Švedskog instituta za istraživanje puteva i saobraćaja (VTI), ukupno 80 vozača automobila je smelo da vozi između Linköpinga i Gräne u popodnevnim satima i u sitnim satima noći, kada su vozači bili budni 20 sati.

Deonica je vođena delom sa sistemima pomoći na nivou 2, na takozvanoj SAE lestvici (koja ide do 5 – potpuna automatizacija vožnje), a delom potpuno bez sistema pomoći. Istraživači su merili otkucaje srca, veličinu zenica, dužinu treptanja i umor. Zbog bezbednosti na suvozačkom sedištu se nalazio dodatni vozač koji je u vožnji mogao da preuzme vozilo s dvostrukim komandama. To što su vozači bili umorniji kada su vozili noću, nije tako čudno. Ali činjenica je da su se vozači posebno umarali noću kada su vozili s automatizacijom nivoa 2.

Tokom dana sistemi pomoći nisu bitno uticali na umor. Naučnici koji stoje iza studije smatraju da sistem pomoći u automobilima mora da bude bolji u praćenju koliko je vozač umoran. I ova studija pokazuje, tehnologija je dobra, ali ostanite fokusirani. U većini slučajeva biće potrebne korekcija vozača i na njih morate da budete spremni.

Izvor: Revijahak.hr

Foto: arhiva Autoblog.rs