Najveći japanski i svetski proizvođač automobila „Tojota" napravio je prošlog vikenda još jedan tehnološki iskorak koji bi mogao da joj donese mnogo dobiti u budućnosti i promeni svetsku industriju vozila.
Tokom vikenda, naime, prototip „Tojote" nazvan "korola H2 koncept" s motorom na unutrašnje sagorevanje koji napaja tečni vodonik izvezao je 468 krugova od po četiri i po kilometra tokom trke duge 24 časa, što je rezultat gotovo ravan klasičnim vozilima na benzinski pogon.
Kako navodi RTS, „Tojota" je poslednjih godina u trkama izdržljivosti, koje se održavaju na stazi u podnožju vulkanske planine Fuđi, učestvovala sa mašinama na vodonični pogon. U početku je u pitanju bio vodonik u gasnom stanju, koji zauzima puno prostora, zbog čega je njen automobil morao da nosi kabasti rezervoar i često i dugo staje da bi ga napunio.
Međutim, od 2023. naovamo „Tojota" se takmiči sa vozilom, prvim takve vrste u svetu, čije je gorivo tečni vodonik, koji zahteva znatno manji rezervoar od istog elementa u gasnom stanju.
Istorijski uspeh
Ipak, to neobično, inovativno vozilo „Tojote" prošle i pretprošle godine nije uspelo da izveze više od 358 krugova. Ovo zbog više tehničkih poteškoća koje postavlja korišćenje vodonika u tečnom stanju, od kojih je najozbiljnija sledeća: da bi se taj gas bez ukusa, boje i mirisa pretvorio u tečnost i držao u tom stanju potrebna je vrlo niska temperatura od najmanje minus 253 Celzijusa, a tako hladno gorivo brzo uništava cev koja ga upumpava u motor. Otud, u prethodnih par trka „Tojotino" vozilo je bilo prisiljeno da provede više sati u mahaničarskoj radionici radi promene pumpe za gorivo.
Ovog puta, čini se, inženjeri „Tojote" su uspeli da sačuvaju pumpu, između ostalog tako što su primenili sistem koji automatski reguliše količinu goriva koji se ubrizgava u skladu sa snagom motora koju zahteva vozač. Dakle, ne samo što „korola" na tečni vodonik nije odustala od trke, već ni pumpa za gorivo nije morala nijednom da bude zamenjena tokom trajanja iscrpljujuće drumske bitke u kojoj je učešće uzelo 60 četvorotočkaša. Štaviše, vozilo crne boje zauzelo je solidno 41. mesto u konkurenciji rasnih trkačkih automobila na benzinski pogon.
Interesantno je da je prvih 40 krugova trke njime lično upravljao predsednik kompanije šezdesetdevetogodišnji Akio Tojoda, koji je i sam pasioniran vozač koji godinama učestvuje u raznim nadmetanjima za volanima prototipova svog slavnog preduzeća.
Brojne prednosti
Tečan vodonik i motori koji ga sagoreva imaju više ekoloških i ekonomskih prednosti: ne samo što je emisija ugljendioksida ravna nuli, a emisija oksida azota minimalna, već oni uopšte otvaraju mogućnost da motori sa unutrašnjim sagorevanjem, odnosno, brojne tehnologije koje su postupno, tokom proteklih više od sto godina, ispletene oko njih, ostanu u upotrebi, čime se mogu izbeći krupna, skupa tehnološka prestrojavanja na električna vozila.
Opstanak motora sa unutrašnjim sagorevanjem značio bi i opstanak karakteristične rike i turiranja koji su dragi mnogim obožavaocima auto-moto trka i moćnih mašina uopšte, a koje su eliminisale tihe električne pogonske jedinice.
Pored toga, tečni vodonik, mada, čini se, zahteva težu opremu od gasnog, bezbedniji je u smislu da nisu potrebni uređaji koji održavaju pritisak kako se gas ne bi naglo širio, odnosno, izazvao eksploziju.
U „Tojoti", čiji je podvig u konstruisanju vozila na tečni vodonik u japanskim medijima proglašen novim velikim doprinosom ostvarenju ugljenično neutralnog društva, očekuju da u budućnosti za oko petinu uvećaju korisnost, odnosno, efikasnost te vrste goriva i motora i onda iste primene u masovnoj proizvodnji kamiona i građevinskih mašina.
Treba napomenuti da „Tojota" već izvesno vreme sarađuje sa kompanijama iz drugih oblasti kako bi se što brže i efikasnije razvila infrastruktura za skladištenje i transport vodonika. U tom gigantu se nadaju i da bi u budućnosti vodonik mogao da se crpi iz geotermalnih izvora u samom Japanu i tako po prvi put u istoriji domaće automobilske industrije ostvari samodovoljnost u snabdevanju gorivom.
Najveći izvoznik u državi i zamajac čitave japanske privrede „Tojota" tako nastavlja da radi na sprovođenju filozofije Akija Tojode koji se već dugo svesrdno zalaže za istovremeni razvoj više pogonskih tehnologija, uključujući tu i motore sa unutrašnjim sagorevanjem čije gorivo je vodonik, a ne za isključivi fokus na električna vozila.
Krupne mane
Ipak, nesumnjivo je da veliki tehnički izazovi i dalje postoje. Jedan je to da i tečni vodonik, mada kada je prostor u pitanju jeste ekonomičniji od gasnog, i sam zbog svoje male gustine zahteva veliki rezervoar, ili, alternativno, vrlo često punjenje rezervoara standardne veličine.
Takođe, pošto se, uprkos termo izolaciji, usled dosta više spoljne temperature hladni tečni vodonik neizbežno postepeno zagreva i prelazi u gas, to praktično znači da je vozilo koje stoji više dana osuđeno na gubitak dobrog dela goriva putem isparavanja iako se uopšte ne kreće (ako se u njega ne ugradi nekakav sistem za konstantno hlađenje). To nije problem kada su u pitanju trke, jer se natankovani tečni vodonik odmah brzo troši, ali jeste prilična poteškoća kada su u pitanju obični putnički automobili i način na koji se oni koriste.
Zato nije čudno da inženjeri „Tojote" upravo govore o mogućoj primeni tečnog vodonika u kamionima i građevinskim mašinama, budući da ovi omogućavaju instaliranje većih rezervoara i sistema za hlađenje.
No, ipak, ne treba biti pesimista i diskvalifikovati (tečni) vodonik iz priče o putničkim automobilima, jer ne bi bilo prvi put da „Tojota", ili neki drugi proizvođač vozila, reši određeni tehnički problem koji se čini fizički nesavladivim.
Izvor: Rts.rs
Foto: Toyota