Testovi bezbednosti, popularno zvani „crash testovi“ sastavni su deo proizvodnog procesa automobila. Neki možda misle da su proizvođači i razna regulatorna tela koja postavljaju kriterijume otišli predaleko sa svim tim silnim tehnikalijama i naukom koja se krije iz tih naoko jednostavnih postupaka.

Kada su u pitanju veliki proizvođači automobila, koji godišnje proizvedu milionske količine, za njih su testiranja relativno jednostavan finansijski trošak. Uzima se automobil iz serijske proizvodnje, testira se i pri tom uništava, a za sledeći test tu je već novi kandidat na čekanju.

Kod proizvođača skupocenih automobila kao što je to Koenigsegg, stvari funkcinišu malo drugačije. Za to postoji nekoliko razloga. Kao prvo, radi se o automobilima koji koštaju, u slučaju Koenigsegga, oko 2 miliona evra pa uništavanje nečega tako skupog ne možemo uporediti sa razbijanjem gradskog kompakta od 20.000 evra ili poslovne limuzine od 70.000 evra.

Za potrebe testiranja je potrebno 15-ak automobila na godišnjem nivou, tvrde u Koenigseggu, a problem nastaje kada znamo da je njihova ukupna godišnja proizvodna kvota otprilike jednaka toj brojci. Oni jednostavno ne mogu da si priušte izvođenje „crash testova“ na isti način kao što to rade masovni proizvođači poput Volkswagena, Renaulta pa čak i luksuznog Mercedesa.

Zbog toga su u Koenigseggu letvicu podignuli na viši nivo. Njihova monokok šasija od karbona i kevlara, napravljena je da izdrži sve „crash testove“ sa lakoćom, bez da u stvari pretrpi nekakva oštećenja. Komponente u unutrašnjosti automobila i spoljašnji kozmetički dodaci su svojevrsna potrošna roba koja se menja nakon svakog testa, ali glavna struktura je uvek ista.

Sada imamo novog igrača iz Švedske koji je napravio neuništiv automobil po savremenim zahtevima 21. veka. S druge strane su bili prisiljeni da to naprave jer im proizvodni kapaciteti ne dozvoljavaju da im test automobili budu potrošna roba kao što je to kod običnih vozila koje svakodnevno srećemo na putu.

Izvor: Vozim.hr

Foto: Screenshot / YouTube