Britanka prošla Balkan u fići

Preuzeto sa : Novosti.rs

Kada sam prvi put, 2004. godine, na ulici u Skoplju ugledala fiću, znala sam da moram da imam taj automobil. Tako mali i lepo oblikovan, privukao me je na prvi pogled. Oduševljena nekadašnjim srpskim nacionalnim automobilom, priča Ema Karamajkl, Britanka iz Edinburga u Škotskoj, koja je svoj petogodišnji rad u okviru Saveta Evrope na Kosmetu iskoristila da ostvari svoj san - da kupi fiću i obiđe čitav Balkan.

Pređenih 4.677 kilometara za deset nedelja, deo su avanture ove hrabre i radoznale Škotkinje, arhitekte po zanimanju, angažovane na projektu obnove kulturnog nasleđa na Kosmetu.
- Plan da upoznam ovo područje bio je skovan još ranije, ali sam se malo premišljala pod uticajem prijatelja koji su me ubeđivali da nisam normalna kad krećem na toliki put u fići. Ipak, naredni odlazak u Makedoniju bio je sudbonosan, jer sam u Tetovu videla prelepog belog fiću. Pronašla sam njegovog vlasnika, ali, automobil nije bio na prodaju - priseća se Ema, dok u rukama drži mape zemalja koje je obišla. Po povraku u Prištinu, gde je zbog posla provodila najviše vremena s nekolicinom prijatelja koji su joj, svesni njene odlučnosti, ipak pružili podršku, krenula je u potragu za fićom. Zbog obaveza na poslu, ali i birokratske procedure, automobil je kupila nekoliko godina kasnije. U avgustu ove godine postala je vlasnica željenog fiće, kojim je odmah krenula u nesvakidašnju avanturu. Iz Makedonije, gde je kupila automobil, Ema je nastavila put ka Grčkoj, a potom severnoj Turskoj, da bi se našla u Bugarskoj i Rumuniji.

- Gde god da sam se pojavila, kola su izazivala pozitivne emocije, pa sam, uprkos jezičkoj barijeri, komunicirala s ljudima. Oni su me sretali sa oduševljenjem, mahali mi, prilazili da se slikaju sa mnom, i kolima, a kada sam stigla na srpsku granicu, policajac me je zapanjeno gledao. Nije mogao da veruje da sam fićom prešla toliki put i rekao mi je da sam pravo čudo - priseća se Ema nekih događaja sa nesvakidašnjeg putovanja. Iz Srbije, gde je nekoliko dana provela u Beogradu, produžila je u Bosnu i Hrvatsku, odakle je put odveo u Crnu Goru, a potom i u Albaniju. Pošto je nestabilno vreme pokolebalo, vratila se u Skoplje, odakle je i krenula.
- Na put sam ponela i rezervne delove, jer me je majstor pre polaska upozorio na određene kvarove. Iako sam razvijala brzinu i do 80 kilometara na čas, sećam se da sam u Bosni na jednom brdu vozila dvadeset na sat, dok su me neki dečaci kraj puta hrabrili da savladam uzvišenje - priča uz osmeh Ema, koja je prenoćište birala u zavisnosti od parkinga za svog ljubimca.
- Kada sam odsedala u gradovima, razmišljala sam gde ću da parkiram kola. U Dubrovniku sam bila primorana da se smestim u ekstremno skupom hotelu, jer je jedini imao podzemnu garažu u kojoj sam zbog velike oluje morala da smestim fiću. Svuda sam imala divnih momenata i srećna sam što sam upoznala jugoističnu Evropu, koja je, u odnosu na zapadnu Evropu - toliko jedinstvena. A još srećnija sam što sam putujući u fići realizovala avanturu koju ću pamtiti čitavog života.

KNJIGA
MOJI roditelji su u prvi mah bili šokirani idejom da obiđem Balkan fićom, ali, znajući koliko sam uporna, ipak su me podržali - priča Ema, koja je otvorila i sajt na kome je opisivala događaje s putovanja. Sada planira da iskustva sa ovog putešestvija pretoči u knjigu. Kaže da je događaja mnogo, poput onog kada su je pozvali da ostane u pravoslavnom manastiru u Rumuniji, ili kada su joj se Amerikanci smejali zbog automobila u Skoplju, pa ostali šokirani kada im je rekla da je Britanka.

BANE NASTAVLjA AVANTURU
Razmišljala sam da fiću odvezem u Strazbur, a onda sam shvatila da on pripada ovim prostorima. Poklonila sam ga prijatelju Banetu, koji mi je najviše pomogao da ga kupim i koji mi je poklonio srpske opanke kao suvenir za sreću s kolima. Međutim, pošto sam uverena da ova kola imaju specifičan duh, jedini uslov koji sam mu postavila jeste da se kola ne otuđuju, jer želim da i za njega budu deo zabave i da se moja avantura nastavi - priča Ema.