Preuzeto sa : Politika.rs 

Najava sniženja carinskih dažbina sredinom leta desetkovala prodaju na domaćem tržištu, a dodatni udar stigao iz inostranstva. Prvo je sredinom leta došla najava sniženja carine sa 20 na 10 odsto od 1. januara ove godine, potom kada su svi uvoznici uz gunđanje, završili svoje kalkulacije ne bi li raznoraznim popustima i pogodnostima ublažili posledice izazvane ovom najavom iz Vlade Srbije koja je uslovila nagli pad prodaje, došao je pravi tektonski udar u vidu svetske finansijske krize. Tržište automobila u svetu iz temelja je uzdrmano i svi postulati na kojima je počivalo pali su u vodu.

Srpsko tržište nije moglo da ostane imuno na sve ovo što se događa, ali je najavom sniženja carina ipak pogođeno više nego svetskom krizom.

Jer, mnogi potencijalni kupci odustali su od nabavke novog vozila čekajući 1. januar i niže carine. Nisu pomagali ni popusti, niti uveravanja mnogih čelnih ljudi iz uvozničkih firmi i Udruženja uvoznika, da cena novih automobila neće biti bitno niža od cene sa popustima koji su dostizali četiri, pet i više hiljada evra.

Ovu konstataciju potvrđuju i statistički podaci o kretanju prodaje tokom 2008. godine. Prema izvorima specijalizovane revije „Auto magazin” koja u decembarskom broju donosi kompletne podatke o prodaji, prošla godina dobro je počela i izgledalo je da će broj prodatih automobila, koji je u 2007. g iznosio više od 50.000, biti znatno premašen u 2008. Ali najava loših dana dogodila se u avgustu kada je prodat isti broj vozila kao i u 2007. g. Potom su kola krenula nizbrdo, da bi već u oktobru broj prodatih vozila bio manji za više od hiljadu u odnosu na isti mesec 2007. Iako podaci za novembar i decembar još nisu sređeni, prema nekim naznakama umesto očekivanih oko 6.000, u decembru je prodato nešto više od 3.500 novih automobila, što davno nije zabeleženo. Možda deluje malo neobično, ali decembar je uvek bio berićetan mesec za prodavce.

Očigledno je da je ovom trendu najviše doprinela najava sniženja carine sa 20 na 10 odsto za vozila iz EU i 12,5 odsto iz ostalih zemalja, kao deo mera obuhvaćenih Prelaznim trgovinskimsporazumom sa Evropskom unijom. Kako sada stvari stoje ove mere primenjivaće se kada se usvoje izmene i dopune Zakona o carinskim tarifama čije je usvajanje predviđeno na zasedanju Parlamenta 12. januara. Da li će to doprineti boljoj prodaji tek će se videti. Usvakom slučaju pad prodaje i niže znače i manji prihod od carina i drugih dažbina koje se slivaju u državnu kasu. Prema nekim procenama samo tokom oktobra meseca 2008. u Srbiju je uvezeno automobila u vrednosti od oko 42 miliona dolara (oko 34 miliona evra), lako je izračunati da je u budžet ušlo dvadesetak procenata od tog novca, plus 18 odsto PDV - a, što dostiže 40 odsto pomenute sume, ili više od 12 miliona evra. Pad prodaje u decembru ovaj budžetski gubitak još više povećava. Ako se zna da je sada već prošlogodišnji uvoz bio oko šezdesetak hiljada vozila, lako je izračunati deficit za državnu kasu zbog smanjenja carina u 2009. godini.

Po toj računici uvoz od 60.000 vozila sa prosečnom cenom od 10.000 evra vredeo je 600 miliona evra. Od toga država je uzimala 40 odsto (20 odsto carina, plus 18 odsto PDV, plus zavisni troškovi) što iznosi 240 miliona. Sada, sa carinom od 10 odsto ta brojka se smanjuje na 170 miliona, što znači manjak u kasi od 70 miliona evra.

Srpsko tržište beleži još jedan paradoks. A to su uslovi kupovine. Dok je svetska finansijska kriza između ostalog, izazvana i „lakim kreditima” za sve i svašta, kreditima koje su banke nudile sa minimalnim kamatama čije su vrednosti nekad dostizale jedan ili manji procenat na godišnjem nivou, u Srbiji je bilo obrnuto. Dominantno prisutne strane banke ovde su odobravale kredite za kupovinu (lizing) po astronomskim kamatama koje su dostizale i do 15 odsto na godišnjem nivou uz sve moguće klauzule za obezbeđenje pozajmice (obavezno kasko osiguranje, založne izjave, dva žiranta, kreditna sposobnost, gotovinsko učešće, osiguranje protiv krađe, menice, troškovi obrade kredita, taksa pri registraciji ko da je korisnik pravno lice i šta još ne…

Čini se da je opet država napravila slabu računicu i da je uz potencijalne kupce, uvoznike i ona sama oštećena. Najviše su profitirale banke. E tu se očigledno razlikujemo od sveta gde su banke najpre platile ceh. Sada, da bi stimulisale neverovatan pad ukupne tražnje, ne samo automobila, u mnogim zemljama kamate su spuštene na minimum. U Japanu trenutno iznose 0.10 odsto na godišnjem nivou. Sve samo da bi se podstakla tražnja, jer bez nje nema ni proizvodnje.

Autor : Vladimir Dedić