home
HOME VESTI DOMAĆE TRŽIŠTE VIDEO ZANIMLJIVOSTI NOVITETI TUNING CONCEPTS TOP SECRET PREDSTAVLJAMO SALONI ARHIVA GALERIJA
Prodaja

Kupovina automobila je velika investicija za većinu građana, pa su oni koji se odluče na taj korak u nedostatku gotovog novca suočeni sa šarenolikim ponudama pozajmica banaka.

Model automobila, visina plate, procenat učešća, vreme otplate, žiranti, pa čak i starost kupca samo su neke od stavki koje diktiraju uslove za pomoć pri kupovini. Svaka banka klijentima nudi drugačije pogodnosti. Zbog toga je jedan od prvih koraka, pored razgledanja automobila i razrade modela finansiranja, razgovor sa agentima prodaje koji sarađuju sa bankama i do detalja su upućeni u proceduru.

„Banke traže potvrdu o zaposlenju, tri mesečne plate, kod nekih ne morate da prenosite račun. Modeli koji se najviše prodaju su u cenovnom rangu od 13.000 do 15.000 evra, neka srednja klasa. Ljudi izaberu vozilo, odnosno opcionale, na taj način odradimo cenu i radimo upit banke. Ponekad klijenti rade to u svojim bankama, mi imamo neku preporuku u smislu banaka koje daju dobre kamatne stope. Čekamo da banka odobri kreditiranje i kreće se u realizaciju“, objašnjava za Biznis.rs prodajni savetnik jednog domaćeg ovlašćenog prodavca.

Na osnovu prošlogodišnjeg iskustva i informacija od kolega iz drugih autosalona, on tvrdi da se kriza zbog izmenjenih uslova usled pandemije nije odrazila na prodaju. Veći problem predstavlja isporuka vozila zbog zastoja u proizvodnji.

„Mi smo čak prodali nešto više u odnosu na naš target. Mislim da generalno i nije pala potražnja, ali je veći problem sa nabavkom automobila. Isporuke su sporije iz razloga što neke komponente u autoindustriji trpe posledice pandemije. Zbog toga vozila nešto kasnije stižu“, rekao je naš sagovornik.

Kako navodi, za nove automobile se kamatne stope razlikuju od banke do banke, ali su za polovne nešto veće od novih modela.

Na sajtovima banaka često postoje primeri kredita za automobile, kao i navedena dokumentacija za podnošenje zahteva. Ipak, to su tek orijentacione informacije pa je neophodno kontaktirati više banaka i raspitati se o uslovima koje nude. Za to je potrebno dobro se naoružati strpljenjem i odvojiti slobodno vreme, ili se posavetovati sa nekim iskusnijim.

Prikupljanje dokumentacije zavisiće od toga da li uzimate dinarski ili kredit u evrima, kao i da li se radi o novom ili polovnom automobilu. To uključuje kupoprodajni ugovor, profakturu ili fakturu, potvrdu o zaposlenju i dokaz o primljenoj plati za poslednja tri meseca, promet računa, ugovor o radu ili radna knjižica i drugo.

Iako da biste dobili kredit ne morate biti klijent banke, kupci se obično odlučuju na to zbog mnogo povoljnijih uslova.

Rata za kredit od 10.000 evra na sedam godina, uz učešće od 30 odsto, na osnovu primera Komercijalne banke potencijalno može iznositi 103 evra. U tom slučaju ukupan trošak kredita je oko 8.620 evra (uz učešće od 3.000), po efektivnoj kamatnoj stopi (EKS) od 6,95 odsto.

Dinarski kredit od 500.000 na isti period uz EKS od 12,60 odsto koštao bi klijenta oko 724.000, gde mesečna rata iznosi nešto više od 8.600 dinara.

I druge banke imaju slične referentne primere na svojim sajtovima, što može biti dobra orjentacija o prednostima i manama za kupovinu vozila.

Tržište automobila trpi zbog pandemije

U prvoj polovini 2020. godine stručnjaci su predvideli da će uticaj pandemije korona virusa na smanjeno kretanje ljudi i zatvaranje granica nepovoljno uticati i na tržište automobila. Jedna od procena glasila je da će potražnja globalno opasti između 15 i 20 odsto, ali sa optimističnim prognozama da će se 2021. desiti rast sve do nivoa pre pandemije.

U našoj zemlji trendovi prodaje nisu značajno odstupili od svetskih. Prodaja novih automobila u Srbiji 2020. godine u odnosu na prethodnu beleži pad od oko 23 odsto, govore informacije Vrele gume barometra zasnovane na podacima Asocijacije uvoznika.

Kada je reč o polovnjacima, u prvoj polovini 2020. godine zbog prvog talasa korona virusa, vanrednog stanja i zaključavanja, prodaja je opala za čitavih 25 odsto. Uprkos brojnim izazovima, tržište se do kraja godine oporavljalo – pa je pad u prošloj godini osam odsto, zaključak je analize portala Polovniautomobili.com.

Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazali su da je do oktobra uvoz polovnjaka opao za sedam odsto, sa oko 98.000 tokom 2019. godine na blizu 91.000 automobila. Pad je bio mnogo veći u prvoj polovini 2020, dok se kasnije stanje popravilo.

Izvor: Biznis.rs

Foto: Pixabay/Raten-Kauf



čitanja : 836



Komentari