home
HOME VESTI DOMAĆE TRŽIŠTE VIDEO ZANIMLJIVOSTI NOVITETI TUNING CONCEPTS TOP SECRET PREDSTAVLJAMO SALONI ARHIVA GALERIJA

Preuzeto sa: BrzaBrzina.com

Iako često u senci svog legendarnog oca, Edsel Ford je možda najbitnija osoba u stvaranju imperije američkog giganta pre početka Drugog svetskog rata.

Dok se Henry fokusirao kako napraviti što jeftiniji automobil za šire narodne mase, Edsel je od samog početka svoje karijere shvatio da iako su jeftini automobili bitni, jačina kompanije leži u skupljim premijum proizvodima. To je dovelo do predstavljanja luksuznih Deluxe modela Forda, zatim kupovine Lincolna, a na kraju i osnivanje Mercurya. Ali tokom svoje karijere Edsel nije radio samo za automobile kompanije - njegova lična kolekcija je brojala pozavidan broj automobila, a među njima je najpoznatiji bio 1934 Ford Model 40 Speedster, koji je urađen za Edsela lično.

Edsel Bryant Ford je rođen 6. novembra 1893. godine kao jedini sin Henry i Clare Ford. Kao jedini sin legende američke auto industrije, od mladog Edsela se uvek očekivalo da nasledi mnogo poznatijeg oca. Još od svojih ranih godina Edsel je provodio vreme po Fordovim fabrikama i gledao predstavljanje legendarnog Ford Model T.

U svoje vreme jedan od najjeftinijih automobila na svetu i automobil koji je motorizovao Ameriku, Model T je bio jednostavan za proizvodnju i jeftin za kupovinu i održavanje, ali i bez nekih dizajnerskih umeća. Posle ranih uspeha sa specijalnim verzijama Modela T, Edsel postaje predsednik Forda 1919. godine, a njegov prvi veći zadatak je bio kupovina luksuznog Lincolna tri godine kasnije. U vreme dok je Model T postavljao standarde po prodaji, Edsel je želeo i luksuznu diviziju sa željom da napadne najbolje takve automobile iz tog perioda - Cadillac, Packard, Cord i Duesenberg. Krajem 1920tih godina Edsel je primetio veliku popularnost "srednjih" divizija General Motorsa, kao što su Oakland (Pontiac), Oldsmobile i Buick, a kako Ford nije imao sličnu diviziju Edsel odlučuje da predstavi Deluxe verziju Fordova koji se danas smatraju prvim premijum automobilima američkog giganta. Usledili su još nekoliko velikana, kao što su Ford Model A, Lincoln Zephyr i Continental i na kraju i Mercury, ali je Edsel u međuvremenu ipak imao dovoljno vremena da se posveti i svom hobiju.

Godine 1931, Edsel, njegova supruga Eleanor i četvoro dece konačno napuštaju Fairlane vilu Henry Forda i na drugom delu grada njihova vila Gaukler Point biva završena. Iste godine Edsel zapošljava Eugene Gregorie, 21-godišnjeg dizajnera sa iskustvom rada za Rolls Royce i General Motors, sa ciljem dizajnirana većih Lincolna. Između njih dvojice se rodilo prijateljstvo do te mere da je Gregorie često provodio dugo vremena u vili gde su dva prijatelja diskutovala ideje i buduće planove. Tokom jedne posete 1932. godine, Gregorie je pričao Edselu o 1932 Ford Model Y koji je dizajnirao za kompaniju na britanskom tržištu i rekao mu da je šteta što Ford nema sličnih automobila i na američkom tržištu. Edsel se dao na razmišljanje i nakon kraće posete Evropi došao do zaključka da ipak ne želi mali kompakt već automobil po kojima su Britanci najpoznatiji - roadster.

Za dizajnersku inspiraciju Gregorie je koristio popularni Auburn, koji je imao zadnji deo sličan brodovima, pa je samim tim i nosio nadimak "boattail". Šasija je preuzeta sa 1932 Forda, koji je postao prvi automobil na svetu sa pristupačnim V8 motorom (Flathead). Iako je automobil izgledao sportski i brz u dovoljnoj meri za rane 1930te godine, Edsel nije bio zadovoljan sa završenim poslom i naredio da je automobil bude niži i agresivniji. Pošto je Gregorie imao mnogo posla sa novim Lincolnovim modelima, rad na ovom projektu je tekao dosta slabo i tek 1934. godine Model 40 je dobio željene promene. Do navedenog perioda je napredovala i tehnologija po pitanju oslanjanja, pa je konačan proizvod bio nizak u onoj meri u kojoj je Edsel želeo. Gregorie je nekoliko puta menjao dizajn koristeći avione iz navedenog perioda kao inspiraciju, a gotov proizvod je u velikoj meri ličio na 1935 Miller-Ford sa Indianapolis 500 trke posebno zato što je bio ofarban u sličnu zelenu boju.

Sa tehničke strane, ceo automobil je bio napravljen od aluminijuma čime je maksimalna težina iznosila samo 1,080 kg. Ispod haube se krio Flathead V8 motor od 221 kubna inča (3.6L), koji je razvijao 75KS, ali kako je blok motora pukao tokom hladne zime u Mičigenu 1939. godine, Edsel ga je zamenio sa novim Mercury V8 motorom, zapremine 239 kubna inča (3.9L) sa 100KS. Tokom godina Edsel je dobio mnogo pohvala na račun ovog automobila, a zanimljivo je da je samo Henry imao različito mišljenje i smatrao da je automobil opasan i da ne želi da ga njegov sin vozi. Popularnost je bilo toliko velika gde god da se automobil pojavio da je Edsel planirao i serijsku proizvodnju u limitiranim brojevima, ali Henry to ipak nije dozvolio. Do 1939. godine automobil je nekoliko puta dobio primene u vidu nove maske slične onoj kojoj je Gregorie dizajnirao na popularnim Lincolnima.

Na žalost, Edsel nije dugo uživao u automobilu i do 1940. godine je otkriveno da ima rak stomaka, koji mu je ujedno i uzeo život tri godine kasnije. Posle njegove smrti, Model 40 je prodat sa još pet automobila iz Edselove lične kolekcije, a trag automobilu se izgubio sve do kasnih 1940tih godina. Tada se pojavio u prodaji sa dosta visokom cenom za taj period od 2,500 dolara, a novi vlasnik ga je zadržao u garaži sve do 1957. godine. Automobil je tada prefarban u crvenu boju da ostatak vozila bude u istoj boji kao enterijer, a tokom 1950tih i 1960tih godina je korišćen za turneje za američku vojsku po Vijetnamu. Modelu 40 se tada opet gubi trag i njegova lokacija nije bila poznata sve do 1999. godine kada je pronađen u jednoj garaži na Flordi. Sa samo 19,000 milja na satu, Model 40 je prodat kolekcionaru za 1.76 miliona dolara. Ubrzo je krenula restauracija - vraćena je originalna zelena boja, a zahvaljujući sitnim modifikacijama motora, snaga je skočila na 140KS. Posle restauracije, vlasnik je pokazivao automobil po skupovima, sve do 2010. godine kada je preminuo, a Model 40 kao donacija poslat u nekadašnje imanje Edsel Forda, koji je danas javni muzej.

Posle skoro 70 godina Model 40 Speedster se vratio kući, gde je njegova "karijera" i započela. Edsel Ford je i dalje u senci svog legendarnog oca, a u Fordovoj istoriji je ostao najpoznatiji po diviziji, koja je dobila ime po njemu i poslovala od 1958-1960 godine. Ipak, Model 40 je najbolji primer koliko je Edsel bio pre svog vremena, barem sa dizajnerske strane gledanja. Da ga je njegov tvrdoglavi otac slušao, možda bi Ford danas bio najveći svetski proizvođač vozila. Ako ništa drugo, ostaje nam da danas uživamo u mnogim Ford Deluxe, Mercury i Lincoln modelima.

Autor: Talladega

Slike: Ford



čitanja : 788



Komentari