home
HOME VESTI DOMAĆE TRŽIŠTE VIDEO ZANIMLJIVOSTI NOVITETI TUNING CONCEPTS TOP SECRET PREDSTAVLJAMO SALONI ARHIVA GALERIJA

Preuzeto sa: BrzaBrzina.com

Početkom 1950tih godina General Motors je bio na krovu sveta.

Nijedna druga kompanija na svetu nije bila ni blizu po veličini, načinu poslovanja i profitu, a možda najbolji pokazatelj snage američkog giganta je podatak da je druga najveća kompanija na svetu, Standard Oil (današnji ExxonMobil), bio upola manji. Kompanija je proizvodila razne proizvode, preko bele tehnike, do automobila (Chevrolet, Pontiac, GMC, Oldsmobile, Buick i Cadillac u Severnoj Americi, Opel i Vauxhall u Evropi i Holden u Australiji), pa sve do lokomotiva, a u jednom momentu je kontrolisala čak 56% američkog tržišta. U 21. veku teško je razumeti jednu tako veliku kompaniju, ali i pored svih uspeha General Motors se nije mogao pohvaliti sa sportskim automobilom.

Sama ideja da se proizvod General Motorsa takmiči protiv Jaguara, Triumpha ili MG-a je na papiru izgledala teško, ali čuveni dizajner Harley J. Earl nije tako mislio. Earl je bio glavni dizajner General Motorsa još od kasnih 1920tih godina, a ime je stekao čuvenim predratnim Buick modelima, uključujući i 1938 Buick Y-Job - prvim koncept automobil na svetu. U jesen 1951. godine Earl je počeo, u slobodno vreme, da radi na crtežima kabrioleta sa dva sedišta i cenom sedana na američkom tržištu iz tog perioda, koja je iznosila oko 2,000 dolara. Već ne samom startu se videlo da će cena predstavljati najveći problem, a kako je Earl bio zauzet sa ostalim modelima kompanije, projekat je poveren mladom inženjeru Robert McLeanu.

Da bi zadržao troškove niskim, McLean je koristio već postojeću mehaniku sa ostalim modela. Rani prototip je, tako, bio proizveden na skraćenoj šasiji 1952 Chevrolet Sedana, a sa njim je delio i kompletno oslanjenje i I6 motor sa 150KS. Prototip je ipak imao jednu novinu, a to je bio dvostepeni automatski menjač koji je zamenio već postojeći trostepeni manuelni menjač. Rani prototip je predstavljen na salonu automobila u Njujorku 1953. godine, bez ikakvih ideja za serijsku proizvodnju, a onda ga je ugledao Ed Cole, Chevroletov glavni inženjer. Ispred njega je stajao kabriolet sa aerodinamičnim linijama kakav Amerika nikada pre nije videla od neke domaće kompanije.

Cole je bio toliko uzbuđen da je odmah naredio serijsku proizvodnju, ali je prvo morao da pronađe ime. Prvi prototip je nosio Myron Scott ime, u čast jednog od Chevroletovih menadžera za marketing, a upravo je Scott predložio ime Corvette po čuvenim jedrilicama. Publika je jednako bila oduševljena Corvettom kao i Cole i mnogi od njih su poslali uplate i pre nego što je serijska proizvodnja bila objavljena. Šest meseci kasnije, u junu 1953. godine, prva Corvette je sišla sa trake u gradu Flint, u američkoj saveznoj državi Mičigan. Međutim, i pored svih pohvala Corvettina istorija nije počela slavno.

Iako je ovaj automobil imao školjku urađenu od fiberglasa, deljenje mehanike sa ostalim Chevroletima se nije pokazao kao dobar potez. Motor od 235 kubnih inča (3.9L) I6 je razvijao samo 150KS, a oslanjanje sa teškog sedana i dvostepeni automatski menjač nisu baš bile karakteristike sportskih automobila. Sa početnom cenom od 3,498 dolara, Corvette takođe nije bio jeftin automobil i za čak 75% skuplji nego što se Earl nadao. Navedena cena je takođe bila za 1,225 dolara veća od sledećeg najskupljeg Chevroleta (210 Deluxe karavan za osam putnika) i za duplo skuplja nego najjeftiniji model kompanije (150 Special).

Ugledni američki magazin Motor Trend je imao priliku da testira prvu Corvette i uspeo da zabeleži ubrzanje do 100 km/h za 11.5 sekundi. Međutim, i pored svih pomenutih kritika, Motor Trend je takođe imao i pohvale, posebno za ponašanje na putu. Kasni početak proizvodnje je označio da je samo 300 primeraka proizvedeno prve godine, a svi modeli su dolazili samo u beloj boji. Za 1954. godinu u ponudu su dodate tri nove boje (plava, crvena i crna), a prodaja skače na 3,640 vozila. Međutim, neki od njih su mesecima, pa čak i godinama, stajali parkirani u Chevroletovim salonima bez kupaca, što je američkom proizvođaču vozila dalo do znanja da i pored lepog dizajna - kupcima sportskih automobila su ipak najbitnije performanse.

Chevrolet je takođe eksperimentisao sa nekoliko novih verzija, kao što su fastbak i karavan, ali oni nikada nisu ugledali serijsku proizvodnju. Za 1955. godinu Chevrolet je spemao predstavljanje svog najpoznatijeg motora, Small Block V8, i od samog starta je postalo jasno da je Corvette jedan od automobil koji će da ima najveću korist. Prvi takav motor, od 265 kubnih inča (4.3L), je razvijao 195KS i pored ne baš impresivnog automatskog menjača smanjio ubrzanje do 100 km/h za 8.5 sekundi. Kada se zna da većina proizvedenih primeraka iz 1954. godine još uvek nije prodata, Chevrolet je ograničio 1955 proizvodnju na samo 700 vozila, od čega su većina imala novi V8.

1956. godine Corvette dobija svoje prve dizajnerske promene u vidu novih farova, ali najveća vest je ponovo bila ispod haube, gde se nalazila modifikovana verzija Small Block V8 motora sa 210KS. U ponudi se našao i trostepeni manuelni menjač, a najveće zasluge idu novom mladom inženjeru Zora Arkus-Duntovu, koji se danas smatra ocem Corvette i najzaslužnijom osobom što je ovaj automobil prežive teške 1950te godine. Novi motor je dao šansu Corvetti da pokaže svoje znanje i u auto sportu. U februaru 1956. godine vozač John Fitch je dostigao brzinu od 145.5 mph (232.8 km/h) u modifikovanom modelu na Daytona Speedweeks, čime je Corvette po prvi put ponizio velikog rivala Ford Thunderbirda, koji je dostigao maksimalnih 134.4 mph (215.4 km/h).

Sledeće godine je debitvao i veći motor od 283 kubna inča (4.6L), snage od 220-270KS, a u ponudi se našao i četvorostepeni manuelni menjač. Corvette dostiže jednu konjsku snagu po kubnom inču 1958. godine kada je debitovala i verzija sa 283KS, a performanse su sada bile impresivne. Naime, ubrzanje do 100 km/h je iznosilo 5.7 sekundi, dok je prodaja skočila na 6,339 vozila. Iste godine debituje i novi dizajn sa duplim farovima po uzoru na ostale Chevrolete koji se pokazao kao veliki hit među kupcima - prodato je rekordnih 9,168 primeraka, a po prvi put u istoriji General Motors je ostvario i profit na svakom vozilu.

Narednih nekoliko godina snaga je nastavila da raste, kao i prodaja, a 1962. godine, poslednje godine prve generacije, je debitovao i novi motor od 327 kubnih inča (5.4L) i impresivnih 360KS. Do ranih 1960tih godina postalo je jasno da Corvette počinje da pokazuje godine, posebno po pitanju oslanjanja, koje je i dalje bila zasnovana na prototipu iz 1952. godine. Kada je debitvao 1963 model, publika se našla još u većom čudu nego deset godina ranije. Novi dizajner Bill Mitchell je uspeo da napravi remek delo, koje se do današnjeg dana smatra za jedan od najlepših Chevroleta ikada proizvedenih.

Mitchell je radio na ovom automobilu još od kasnih 1950tih godina i u istom periodu napravio nekoliko koncepta, kao što su SS, Stingray i Mako Shark, a kada je spojen njegov dizajn i inženjerske mogućnosti Arkus-Duntova rođen je legendarni 1963 model. Po prvi put u istoriji, kabrioletu se pridružio i fastbak prelepih linija, sakrivenih farova i zadnjeg prozora podeljenog u dva dela. Međutim, ova poslednja dizajnerska linija je ometala pogled vozačima, pa je nestala iz ponude posle 1963. godine. U poređenju sa 1962 modelom, nova Corvette je zadržala većinu mehanike, ključujući i poznati motor od 327 kubnih inča (5.4L), snage 250-360KS.

Međutim, najveća promena se odnosila na modifikovano oslanjanje, čime novinari nisu krili oduševljenje. Ovaj automobil je takođe postao omiljeni izbor profesionalnih vozača, a publika je još bolje reagovala i 1963. godine preko 20,000 primeraka je pronašlo kupce. Sledeće godine novi motor od 396 kubnih inča (6.5L) sa impresivnih 425KS je postao opcija, a ubzo je linija proširena i sa modernijim motorom od 427 kubnih inča (7.0L) identične snage. Naime, muscle car era iz 1960tih godina je zahvatila i Corvette pa su se kompanije počele takmičiti ko će napraviti veći i moćniji motor. U istom periodu Corvette počinje da beleži i odlične rezultate na stazama širom sveta i pored jake konkurencije iz Jaguara, Aston Martina i Shelbya.

Kao kraj jedne veoma uspešne generacije 1967. godine, Chevrolet je predstavio i specijalne verzije sa manjom težinom i snagom koja je prelazila 500KS. Sa samo 20 proizvedenih primeraka, u pitanju su najvredniji primerci Corvette ikada proizvedenih. Treća generacija je debitovala 1968. godine zasnovana na Mako Shark II konceptu dizajniranom od strane Larry Shinoda. Kao što mu ime kaže, dizajnerska ispiracija je bio ajkula, sa manje hroma, čistim linijama i skrivenim farovima - neki će reći da je Chaparral Cam-Am trkački automobil služio kao inspiracija, ali ove priče nikada nisu potvrđene.

Treća generacija nije primljena dobro kao prethodne dve, ali i pored toga je privlačila većinu pažnju gde god da se pojavila. Kupac je ponovo mogao da bira između kabrioleta i fastbaka, ali sada i sa staklenim krovom koji se skidao (T-Top). I pored novog dizajna, mehanika je opet ostala ista, sa identičnim motorima od 327 i 427 kubnih inča. Sa početnom cenom od 4,347 dolara, Corvette C3 je postao hit među kupcima sa 28,566 prodatih primeraka. Za sledeću godinu Chevrolet je proizveo dva specijalna ZL-1 modela sa čak 585KS, a popularni Motor Trend magazin je nazvao Corvette sa ovim motorom kao ubicu Ferrarija, tada kralja na stazama.

Sa školjkom od faberglasa i aluminijumskim motorom, ZL-1 se smatrao uličnim trkačem i bio je previše rizičan za takvu upotrebu, zbog čega su proizvedena samo dva primerka. Na vrhuncu slave, Corvette upada u svoju prvu krizu od nastanka, početkom 1970tih godina kada su na scenu stupili novi standardi o izduvnim gasovima. Zbog nemogućnosti da zadovolji navedene standarde, 427 motor je izbačen iz upotrebe, a njegova zamena je bio još veći motor od čak 454 kubnih inča (7.4L) i 365KS. Narednih godina ništa se nije promenilo, pa je tako snaga nastavila da pada, a do sredine 1970tih godina jedini motor u ponudi je bio slabi od 350 kubnih inča (5.7L) i samo 180KS.

Corvette C3 dobija prve dizajnerske promene 1977. godine, a godinu dana kasnije na tržište stiže i pace car koji je korišćen na legendarnom Indianapolis 500. Ovaj automobil nije preterano redak i preko 6,500 primeraka je pronašlo kupce. Iako nije bila preterano brza, Corvette je bila jako popularna među kupcima, sa godišnjom prodajom od preko 40,000 vozila. U istom periodu Chevrolet je radio na novoj četvrtoj generaciji, a u međuvremenu je predstavljen i specijalni Collector Edition model. Chevrolet je uložio mnogo truda u četvrtu generaciju, pa je tako prodaja pauzirana 1983. godine dok se nisu otklonile i najmanje mane.

Iako su linije ostale prepoznatljive, 1984 model je predstavljao najveću revoluciju još od zvaničnog predstavljanja pre više od 30 godina. Moderni dizajn je dobio samo pozitivne kritike, oslanjenje je bilo popuno novo, a jedini detalj preuzet sa C3 je bio 5.7L motor, sada sa 205KS. U samom startu u ponudi je bio samo kupe, dok je kabrio ponovo debitovao 1986. godine. Slično kao kod prethodnika, i četvrta generacija je bila veoma popularna kod kupaca, sa uspesima na stazama i prodajnim salonima. Chevrolet je nastavio da unapređuje svog velikana, pa je tako, 1989. godine, debitovao šestostepeni manuelni menjač, a godinu dana kasnije i novi ZR-1 model sa 375KS i ubrzanjem do 100 km/h za samo 4.7 sekundi.

Međutim, sa početnom cenom od preko 60,000 dolara, ZR-1 model je koštao duplo više od ostatka Corvette, pa nikada nije bio preterano popularna opcija kod kupaca. Milionita Corvette je sišla sa proizvodne trake u julu 1992. godine, a u pitanju je bio beli kabriolet. Po prvi put posle dužeg vremena Corvette je počela da ostvaruje i značajne rezultate protiv strane konkurencije, kao što su Porsche 911 i Ferrari F355. Kraj ove generacije je stigao 1996. godine, a u tu čast je predstavljen Grand Sport model. Urađen u plavoj boji sa trakama sa trkačkih modela iz 1960tih godina je razvijao 330KS, a danas se smatra modernim klasikom.

Peta generacije je donela evoluciju dizajna sa ciljem proizvodnje najbolje Corvette u 45-godišnjoj istoriji i u tom pogledu novi model sigurno nije razočarao. Moderniji 5.7L motor sa 345KS i šestostepeni manuelni menjač, kvalitetniji enterijer i exotic dizajn su bile samo neke od karakteristika C5, ali velika test je stigao četiri godine kasnije kada je predstavlje Z06 model sa 405KS. Ovaj automobil je imao mnogo uspeha na stazama, posebno na Le Man 24 sata trci, gde je redovno pobeđivao u svojoj klasi. Šesta generacija, koja je debitovala 2005. godine, je nastavila dominaciju i ostaće upamćena po novom Z06 modelu, sa 7.0L motorom i 505KS, kao i novom ZR-1, koji je sada imao 6.2L motor sa kompresorom i čak 638KS, sa maksimalnom brzinom od 190 mph (preko 300 km/h).

Ovaj automobil je opstao, bez većih promena, do 2013. godine, a kako je General Motors upao u veliku krizu u istom periodu, nije imao finansije za moderniju mehaniku. Po prvi put od 1976. godine Stingray ime se ponovo našlo u ponudi, a najmoćniji model uz ponude, Z06, pruža 6.2L motor sa kompresorom i impresivnih 650KS.

Danas se Chevrolet Corvette smatra jedinim američkim sportskim automobilom, a iako je konkurencija dolazila i prolazila u vidu Ford GT-a i Dodge Vipera, General Motorsov velikan nikada nije pokazivao znake slabosti.

Klasični modeli su neki od najvrednijih američkih vozila ikada proizvedenih, a posebnu pažnju privlači 1963 model, kao i klasični ZR-1 modeli. Za Amerikance kupovina klasične Corvette predstavlja ostvarenje životnog sna, a za mnoge crvena Corvette je automobil njihove mladosti, koji nisu mogli da kupe kada su bili mlađi, pa u njihovoj garaži završava kada ih stigne kriza srednjih godina. Chevrolet Corvette, američka ikona u istoj meri kao i Koka-Kola, Harley Davidson, Ford Mustang i pita od jabuka ...

Autor: Talladega

Slike: Chevrolet



čitanja : 1211



Komentari