Preuzeto sa: BrzaBrzina.com
Reči "Buick" i "sportski automobil" se nisu često mogli naći u istoj rečenici, ali tokom godina kompanija se mogla pohvaliti sa nekoliko performance automobila.
Od predratnog Centurya do turbo Grand Nationala iz 1980tih godina, Buick je umeo često da iznenadi, a možda najveće iznenađenje je usledelo tokom 1960tih godina kada se kompanija takmičila i u "muscle car" klasi sa modelom Gran Sport (GS).
U General Motors ponudi, Buick je uvek zauzimao posebno mesto. Iako se kompanija orijentisala na performance u periodu između dva rata, kroz celu svoju istoriju Buick je zauzimao tržište "Cadillaca siromašnih ljudi". To znači da su njegovi kupci uglavnom bili u svojim 50-tim godinama, čije potrebe Oldsmobile više ne zadovoljava, ali još uvek nisu spremni na pređu na luksuzni Cadillac. Buick je takođe bio omiljeni automobil doktora i u Sjedinjenim Američkim Državama je uvek vladalo pravilo da znate da ste izabrali dobrog doktora ako ga vidite da vozi Buick.
To znači da su takvi automobili bili veliki, udobni, tihi i pre svega moćni i bogato opremljeni. Kompanija je predstavila svoj prvi moderni V8 motor 1953. godine, od 322 kubna inča (5.3L), sa 200KS, koji je bio značajno lakši od konkurencije i postao jedan od omiljenih izbora NASCAR vozača. Dve godine kasnije snaga je povećana na 236KS, sa maksimalnom brzinom od 172 km/h, model Century je bio jedan od najbržih američkih serijskih automobila. Visoke performanse su pomogle i visokoj prodaji, pa je ona navedene godine iznosila preko 700,000 vozila, a svaki deseti automobil u Americi je bio Buick. Ohrabren visokom prodajom, predsednik kompanije Ivan Wiles povećava proizvodnju, što je dovelo do nižeg kvaliteta - jedne od glavnih karakteristika Buickovih automobila.
Do kasnih 1950tih godina je usledela recesija i prodaja pada na svega 285,000 vozila. Na čelo kompanije tada stiže Edward Rollert u vreme kada je i 1961 model već bio gotov. On je sa sobom povukao nekoliko bliskih osoba koje su radile sa njim u vreme dok je vodio Oldsmobile fabrike. Rollert je primetio da druga General Motors divizija, Pontiac, beleži rekordnu prodaju zahvaljujući visokim performansama i dominaciji na stazama, i Buick odlučuje da krene istim putem. Uskoro debituje model Skylark, mali kompakt sa moćnim V8 motorom od 190KS, a nešto kasnije i veliki sportski sedan Wildcat. Upravo se Wildcat pokazao kao najveći uspeh sa novim motorom od 401 kubnog inča (6.6L) i 325KS i ubrzanjem do 100 km/h za ispod osam sekundi.
Za 1963. godinu je debitovao i model Riviera, koji je uspešno spojio evropsku luksuznost i američku snagu, sa novim motorom od 425 kubnih inča (7.0L) i 360KS. Nijedan od spomenutih automobila nije bio preterano veliki hit, ali je stabilizovao prodaju i doneo kompaniji dovoljno velike finansije da investira u nove automobile. Međutim, početkom 1963. godine, General Motors je doneo pravilo da se povlači iz auto sporta. U navedenom periodu, uspesi na stazama su označili i visoku prodaju, a pošto je General Motors već kontrolisao 56% tržišta, kompanija se našla u udaru javnosti zbog takozvanih "monopoly" pravila.
Naime, američki zakon ne dozvoljava nijednoj kompaniji da kontroliše više od 60% tržišta, a ukoliko do toga dođe, kompanija biva podeljena na nekoliko manjih divizija. Nova General Motors pravila su zabranila performanse automobile sa izuzetkom Chevrolet Corvette, ali je Pontiac našao rupu u zakonu. Iako pravila nisu dozvolila takve nove automobile, rupa u zakonu se odnosila da nije postojalo pravilo o novim verzijama već postojećih automobila. Pontiac je, tako, 1964. godine predstavio GTO opciju na modelu Tempest sa motorom od 330 kubnih inča (5.4L) i preko noći stekao slavu. Uskoro se i Oldsmobile uključio u klasu sa modelom 442, Chevrolet sa modelom Chevelle SS, ali je Buick odlučio da ignoriše klasu.
Najmanji modeli kompanije, Special i Skylark, su mogli da se dobiju sa novim motorom od 300 kubnih inča (4.9L) i 250KS, ali nijedan od njih nije predstavljao veću konkurenciju GTO, 442 ili Chevellu. Veliki uspeh GTO je dao krila i Buicku i kompanija je uskoro počela da radi na performance verziji Skylarka. On je bio spreman do početka 1964. godine kada je debitovala Gran Sport (GS) verzija sa novim motorom od 400 kubnih inča (6.6L) i 325KS. GS opcija se mogla dobiti na svim Skylark modelima, i to sedanu, kupeu i kabrioletu, a pored moćnijeg motora, sa njom se dobivala i modifikovano oslanjanje, veće kočnice i nešto izmenjene dizajnerske linije. Međutim, i pored moćnog motora, GS nije mogao da parira GTO po performancama zato što je bio za 70 kg teži.
To se odrazilo i na prodaju, pa je tako 1965. godine, prve pune godine na tržištu, prodato manje od 16,000 primeraka. Radi poređenja, GTO su pronašla 75,000 kupaca, a čak se i 442 pokazao uspehom sa prodajom od 25,000 vozila. Buick se ipak nije predavao i navedene godine je proširio GS ponudu i na Rivieru, koja je pružala nešto veći motor od 425 kubnih inča (7.0L) i 380KS. Ovaj motor se našao u ponudi i kod Skylark GS za 1966. godinu, ali njegova snaga je iznosila "samo" 332KS. Ipak, GS vremenom počinje da pravi ime za sebe, a ugledni Motor Trend magazin uspeva da izvuče ubrzanje do 100 km/h za manje od šest sekundi. Kako prodaja i dalje nije prelazila 20,000 primeraka, Buick se dao na posao i za 1967. godinu predstavlja nekoliko novih motora.
Jedan od njih je bio od 430 kubnih inča (7.0L) za veće automobile, ali je mnogo više pažnje privukao manji od 400 kubnih inča (6.6L) od 340KS. Nijedan od ova dva motora nije bio preterano moćniji od prethodnika, ali je razvijao veći obrtni momenat na nižim obrtajima. Iste godine, Buick povlači Wildcat GS, a nakon što je Riviera GS privukla tek 5,000 kupaca, kompanija je digla ruke i od ovog automobila. To znači da je u ponudi bio samo Skylark GS, koji i dalje nije imao visoku prodaju, ali je u velikoj meri pomogao imidžu kompanije. Do 1967. godine Buick beleži najveću prodaju u istoriji i izbija na peto mesto po prodaji. Za 1968. godinu debituje nova generacija sa privlačnijim dizajnom i novi Stage 1 modelom, ali i pored svih unapređenja prodaja nikada nije eksplodirala u meri u kojoj se Buick nadao.
Međutim, GS je bio dosta jeftin za proizvodnju, a pri tom je pomagao i imidžu kompanije, pa samim tim kompanija još uvek nije bila spremna da se preda. Godina 1970. će se pokazati kao najbolja za GS. Debitovao je novi motor od 455 kubnih inča (7.5L), koji je povećao snagu na 360KS i ogromnih 689 Nm obrtnog momenta na samo 2,800 o/min. i bez problema je mogao da parira najbržim muscle cars na ulicama. Iste godine debituje još jedan specijalni model, GSX, sa posebnom haubom i grafikama, a njegova svrha nije bila da samo bude brz na pravcu već i da odlično savlada krivine. Ipak, ova opcija je iznosila čak 1,195 dolara na već visoku cenu Skylarka, pa je opstala na tržištu svega godinu dana. Uskoro je usledio još jedan veliki problem, a on se iznosio na visoke cene osiguranja.
Do 1970. godine, prosečan muscle car je dostizao cenu od 5,000 dolara, a godišnje osiguranje je iznosilo istu cifru. To se pokazao kao veliki problem pošto mlađarija više nije bila u stanju da priušti takve automobile, a dodatni problem su predstavljali i novi standardi o izduvnim merama, koji su ubijali snagu na motorima. Uskoro su čak i legendarni muscle cars, kao što su Pontiac GTO i Dodge Charger, počeli pokazivati znake slabosti, a kada se zna da Buick nije uspevao da privuče kupce čak i kroz zlatne dane auto industrije, postalo je jasno da se kraj GS-a bliži. Do 1972. godine Skylark je ugašen, a GS je postao opcija na modelu Century. I dalje dostupan sa motorom od 455 kubnih inča (7.5L), snaga je sada iznosila 270KS, a prodaja pala na ispod 5,000 vozila.
Definitivan kraj je stigao 1975. godine kada je GS opcija dodala samo trkačke trake i novi motor od 350 kubnih inča (5.7L) sa 165KS. Uskoro su počeli dominirati veći automobili, kao što su Chevrolet Monte Carlo, Oldsmobile Cutlass Supreme i Ford Elitte, pa je postalo jasno da je muscle car era gotova. Buick se ipak nije predao sa performance modelima i tokom 1980tih godina će imati mnogo uspeha sa turbo motorima u modelima Regal i Grand National. Danas se GS smatra jednim od najpodcenjenijim muscle cars, a zbog niske proizvodnje ovaj automobil solidno održava cenu kao traženi klasik. Iako nije imao visoku proizvodnju tokom svoje istorije, možemo zaključiti da je GS učinio za Buick mnogo više nego GTO za Pontiac.
Tokom 1980tih godina Buick je bio jedna od najprodavanijih kompanija u Severnoj Americi dok se Pontiac brukao sa požarima u Fieru i sa LeMansom koji je proizvodio Daewoo. Buick brend danas i dalje postoji i posebno je moćan na kineskom tržištu. GS opcija je ponovo u ponudi, sada na modelu Regal, sa 2.0L turbo motorom i 255KS, ali teško je zamisliti da će u budućnosti imati imidž i potražnju kao 1960tih godina.
Autor: Talladega
Slike: Buick