Lansiran je tačno pre pola veka, da bi se proizvodio tokom narednih 25 godina, a bio je čest prizor i na putevima bivše SFRJ 70-ih i 80-ih godina 20. veka.
Wartburg 353 počeo je da se proizvodi 1966. u tadašnjoj komunističkoj Istočnoj Nemačkoj, kao porodični automobil srednje veličine. Limuzinska verzija bila je dugačka 4,22 m, ali je mnogima bila primamljivija praktična karavan varijanta, koju i danas možete da sretnete u blizini pijaca.
Model 353 se izađivao u fabrici u Ajzenahu čitavih četvrt veka, bez većih dizajnerskih intervencija na spoljašnjosti automobila. Kada je 1991. otišao u istoriju, sa proizvodnih traka sišlo je preko milion ovih vozila, koja su osim u DDR-u bila popularna i u drugim zemljama takozvanog Istočnog bloka.
Za pogon je dugo korišćen napred postavljen trocilindarski, dvotaktni 1.0 litarski benzinac, a snaga se prenosila na prednju osovinu pomoću četvorobrzinskog menjača. Performanse motora varirale su od 56 do 58 ks, u zavisnosti od toga koji je karburator korišćen, dok je maksimalna brzina iznosila 155 km/h, a automobil je iz mesta do stotke ubrzavao za solidnih 12 s.
Kada se pojavio sredinom šezdesetih, Wartburg 353 je brzo postao veoma popularan u zemljama u kojma se prodavao, s obzirom da je za to vreme imao modernu spoljašnjost ali i prostranu putničku kabinu, za jedan automobil od 4,2 metra.
Osim toga, Wartburg je bio superiorniji od ondašnjih konkurenata iz SSSR-a po mnogim parametrima - ubrzanju, maksimalnoj brzini, potoršnji goriva, upravljačkom mehanizmu, kočnicama...
Bio je lak za održavanje, zbog relativno jednostavne konstrukcije motora sa samo sedam pokretnih delova - tri klipa, tri klipnjače i radilicom, pa je postala popularna izreka da vlasnici Wartburga "voze automobila, a održavaju motocikl".
Pored prostrane kabine, nudio je i dosta mesta za smeštaj prtljaga, naročito u karavan verziji, koja se često koristila za prevoz poljoprivrednjih proizvoda do već pomenutih pijaca, ali i građevinskog materijala i drugugog tereta. Kasnije su se na tržištu pojavile i specijalne pik-ap varijante, sa otvorenim ili zatvorenim tovarnim odeljkom.
Naravno, imao je Wartburg 353 i svoje mane - kabina je bila slabo zvučno izlovovana, pa su duža putovanja zbog toga postajala naporna, a umeo je i da pokaže znake podupravljanja, pogotovo u uslovima vlažnog kolovoza.
Tokom 25 godina proizvodnje pretrpeo je sitnije stilske promene, pre svega na maski, farovima i branicima, a pred kraj životnog veka, 1988. godine pojavio se moderniji i unapređeni Wartburg 1.3.
Ovaj model koristio je četvorocilindarski, četvorotaktni 1.3 litarski agregat iz Volkswagena. Poslednji primerci izašli su iz fabrike u Ajzenahu u aprilu 1991. godine.
Model 353 je za svoje zasluge svojevremeno opevan i u čuvenoj pesmi "Wartburg limuzina" novosadske grupe Atheist Rap, po čemu ovaj automobil pamte i oni koji ga nikad nisu vozili.
Izvor: B92.net
Foto: Wartburg
Video: Youtube.com
155 km/h nije mogao ni u slobodnom padu :).
Trosio je mesavinu, imao je menjac uz volan, nije bilo moguce kocenje motorom, a vek limarije je bio 15-ak godina.
Ali sve u svemu, auto mog detinjstva ;)
Tačno, menjač uz volan i menjanje brzina bez kvačila. Doduše, imao je kvačilo i ono je trebalo za 1. brzinu i za Rikverc.
Dakle, bez kvačila, već samo prebaciš ručicu:
1. u 2.
2. u 3.
3. u 4.
Nakon rodjenja, dovezen sam kuci u modelu Tourist, nele boje, iz 1974-te. Prva vozacka iskustva sam stekao na modelu Tourist, bele boje, iz 1986-te. Danas za posao koristim model Tourist, zute boje, iz 1991-ve. Ovaj poslednji mi je zaradio, pored ostalog i novi A6 Avant, ali i dalje me odlicno sluzi, i jos bolje izgleda. Bitno je samo da bude garaziran, i redovno odrzavan. A koliko on moze da ponese, to i vecina danasnjih kombija ne moze. :D Secam se da je, tokom sverca goriva, '90-tih godina, dobijao rezervoar po meri, u delu za rezervni tocak, zapremine 400 L. A mesto za punjenje istog je bilo ispod istog poklopca, gde je bio i otvor za dolivanje goriva u rezervoaru. A koliko goriva je moglo da stane u samom prtljazniku, sa oborebim zadnjim sedidtima, govore cifre da je uspevao i 2000 L da ponese sa sobom. Naravno, rezervni tocak je stajao ispod nogu suvozaca. Na krovu je mogao da ponese i 500 KG, i ako je fabricki bilo dozvoljeno samo 50 KG.Ovo poslednje nema ceze sa svercom naftinih derivata. Ima jos gro primera, u koje sam se licno uverio, ali bi mi trebalo mnogo vremena da se svega setim, i sve to opisem. Jedno je sigurno. Od svih istocnoevropskih automobila je bio najkvalitetniji. Bolji cak i od svih Zastavinih modela. Istina koja se nijednom srbinu nece svideti. Pa ni meni, naravno.:(
Stari ga je kupio novog 74. godine ali ga je prodao kad sam se ja rodio , tad se prešlo na Škodu 120L ;)
Znam da ga je hvalio da je dobar auto , samo bobina nije mogao namjenjati , tako da je to bilo konstantno u gepeku i onu zvjezdu fraj laufa je isto mjenjao.
Ovih sa VW motorima se i danas da vidjeti na ulici ali cvajtakta nisam vidio bar 15 godina ako ne i više , malo poslije rata su se dali vidjeti i onda su odjednom nestali , generalno kao i svi istočno evropski automobili , kad je 96. krenuo slobodan uvoz polovnajaka.
Dvotaktni Wartburg nikad ne proizvodi dva ista zvuka dok radi. Svaki je različit :)
Jednom smo išli za Banat, bila nedelja. Nas troje u Stojadina i maksimalno 115 Km na sat. Kad odjednom iza nas, gomila dima i žmigavac! Kad ono Rumuni krenuli kući posle pijace. Taj je leg'o pozadi koliko je bio natovaren i još je pičio dobrih 130!
Komšija na selu još uvek ima taj sa menjačem kod volanoma. Stoji mu u šupi dobrih 25 godina.
