Kompaktna limuzina predstavljena u Ženevi 1992., nasledila je model 75, a u očima fanova predstavlja svetogrđe, jer je napustila zadnji pogon. To 155-ici nikako nisu mogli oprostiti, a dodatan šamar bio je deljenje platforme Type Three s Fiat Temprom i Lancijom Dedrom.

Mada, uglastog dizajna, bila je prilično aerodinamična. Čak i za današnje pojmove koeficijent otpora vazduha od 0.29 je dobar rezultat.

Funkcionalna unutrašnjost dobro je pratila tadašnje trendove, a međuosovinsko rastojanje od 254 cm nudilo je solidnu prostranost. Adut je bio prtljažnik od 525 litara.

Ipak, niko Alfu ne kupuje zbog prtljažnika ili prostora za kolena pozadi. Važno je kako se vozi, kako izgleda i kako zvuči, a po tim kriterijumima Alfa Romeo 155 se dokazao. Posebno je zanimljiva bila verzija Q4 sa 2,0 litarskim turbo benzincem i stalnim pogonom na sva četiri točka, pozajmljenim iz ‘kraljice relija’ Lancije Delte HF Integrale.

Paleta benzinaca je uključivala benzince zapremine od 1.7 do 2.5 litra, snage 115 do 190KS, kao i dizelaše 2.0 sa 90 i 2.5 sa 125KS.

Alfa 155 je postigla izuzetne uspehe u DTM-u. Za pogon je bio zadužen motor 2.5 V6 koji je raspolagao sa 490KS pri 11.500/min, a pogon je bio stalni 4×4. Alessandro Nannini i Nicola Larini stigli su do 11 pobeda u sezoni 1993., a isti uspeh ponovili su i sledeće godine.

Proizvodnja je prestala 1998. predstavljanjem Alfa Romea 156, koji je sušta suprotnost. Uglasti dizajn zamenjen je oblim linijama pa je mnogi smatraju najljepšom Alfom u novijoj istoriji.

Izvor: Autopress.hr