Mnoge francuske kompanije, naročito automobilske, pokušale su da pronađu mesto pod suncem na istoku Evrope u vreme blokovske podele sveta.

Tako se i Citroen okušao u bivšoj Jugoslaviji koja je imala poseban položaj među socijalističkim zemljama. Maršal Tito je vodio politiku "nesvrstavanja" što je bio dobar mamac za zapadne industrijalce.

1959. godine je potpisan sporazum između koparske firme Tomos i Citroena o CKD montaži automobile za jugoslovensko tržište. U Kopru - u fabrici koja će ulaskom Iskre u posao 1972. godine promeniti ime u Cimos - proizvodiće 2CV (Spaček), ali i neke kopije ID-a i DS-a (pogotovo u break verziji za ambulante).

Modernizacijom game Citroena proširena je ponuda "jugoslovenskih verzija" koje su bile slične francuskim (osim GS-a koji će imati okrugla prednja svetla).

Godine 1981. Cimos je počeo da proizvodi specifičan model po imenu Dak, sličan francuskom Citroenu Acadiane. Jugosloveni su napravili svoju van verziju Dyane, a Citroen je čak otišao toliko daleko da je obećao otvaranje globalne mreže ovom modelu.

U cilju smanjenja troškova za uvozne komponente, Cimos Dak je imao ručno pravljenu karoseriju tovarnog dela. Pokazalo se da je Citroen potcenio svog jugoslovenskog partnera: Dak je bio bolji, praktičniji i tehnički moderniji od francuske verzije dostavne Dyane.

Uskoro je francuska centrala zabranila izvoz jugoslovenskom Daku što je automobil ograničilo na prostor od Triglava do Đevđelije. Ne samo to, Citroen je uskoro jugoslovenskom partneru prestao da isporučuje rezervne delove za Dak.

I pored toga, Cimos je uspevao da do 1985. godine proizvodi svoj Dak, čak i da konstruiše još jedan privredni model – pickup Geri (takođe na bazi Dyane).

U periodu između 1981. i 1985. je napravljeno oko 2.200 primeraka Daka i 900 Gerija, autentičnih jugoslovenskih Citroena.

Izvor: Radiosarajevo.ba

Foto: Cimos