U vreme kada je Enzo Ferrari pravio najsavremenije trkačke automobile, biznismen i konstruktor traktora Ferruccio Lamborghini mu je predložio da napravi nekoliko promena koje bi mogle da poboljšaju njegove produkcijske modele. Ferruccio je, naime, u to vreme bio klijent Ferrarija. Enzo je odbacio Lamborghinijeve sugestije, smatrajući da je ponižavajuće primati savete od proizvođača traktora. Nakon toga, Lamborghini je odlučio da počne da pravi svoje sportske automobile, čiji glavni cilj je bio da konkurišu Ferrariju.
Kao iskusan biznismen, shvatio je da može da iskoristi neke delove iz traktora za automobile i tako ostvari odličan profit. To je bio početak velikog italijanskog rivalstva između fabrika Ferrari i Lamborghini. Ferruccio Lamborghini je osnovao svoju fabriku automobila 1963. godine, a ostalo je - istorija. U toj istoriji su najdublji trag ostavile tri legende fabrike iz mesta Sant'Agata Bolognese – modeli Miura, Countach i Diablo.
Projekat 132 je još 1985. godine bio naziv koncepta koji je trebalo da zameni čuveni model Countach (1974-1990). Glavni cilj projekta je bio lansiranje novog ultimativnog Lamborghinija sa V12 motorom. Počevši od nule, dizajner Marcello Gandini (kreirao i Miuru i Countach) je osmislio koncept verziju automobila koji je trebalo da postane novi Diablo. Ipak, Lamborghini je u to vreme bio u vlasništvu Chryslera, čiji menadžment nije prihvatio Gandinijev prvobitni dizajn. Amerikanci su angažovali svoj tim da „ublaži ivice“ tj. dizajnira konačnu verziju Diabla. Na sreću ljubitelja supersportskih automobila, rezultat je bio odličan.
Zadržana su neka prepoznatljiva obeležja modela Countach (vrata na podizanje, kabina pomerena napred, kratak prednji i širok zadnji deo...), ali se Diablo svetu predstavio sa mnogo agresivnijim proporcijama i boljim performansama. Tako je Lamborghini na impresivan način ušao u devedesete godine i otvorio novo poglavlje u istoriji supersportskih automobila.
Lamborghini Diablo („Đavo“ na španskom jeziku) je debitovao 21. januara 1990. godine sa centralno smeštenim V12 motorom zapremine 5,7 litara koji oslobađa 492 KS i 580 Nm maksimalnog obrtnog momenta. Kod prvobitne verzije, snagu je na zadnje točkove prenosio petostepeni manuelni menjač. To je bilo dovoljno za ubrzanje do „stotke“ za 4,5 sekunde i maksimalnu brzinu od čak 325 km/h, koja je Diablo tada učinila najbržim produkcijskim automobilom na planeti.
Diablo je imao mnogo luksuzniju i bolje opremljenu unutrašnjost od svog prethodnika, iako ona iz današnje perspektive deluje relativno spartanski. Tri godine nakon premijere, dobio je servo upravljač, dok o nekim drugim sistemima asistencije još nije bilo ni govora. Kao dodatnu opremu, Lamborghini je nudio specijalno prilagođeno sedište za vozača, zadnji spojler, fabrički komplet za prtljag, ali i ograničeno izdanje Breguet sata za kontrolnu tablu automobila.
1993. godine, Lamborghini je predstavio Diablo VT - verziju sa pogonom na sva četiri točka. VT je doneo mehanička poboljšanja i estetske promene koje su nešto kasnije primenjene i na standardnom modelu sa pogonom na zadnjim točkovima. Iste godine je predstavljena specijalna serija SE30, kojom je italijanska fabrika obeležila 30 godina od svog osnivanja. Snaga Diabla SE30 je raznim modifikacijama povećana na 530 KS. Zbog uštede na težini je zadržan zadnji pogon, a napravljeno je samo 150 primeraka.
Verzija Diablo SV (Super Veloce) je predstavljena na Salonu automobila u Ženevi 1995. godine. Sa 517 konjskih snaga, Diablo SV je bio dostupan samo sa zadnjim pogonom. Imao je podesivi zadnji spojler, ali i veće kočnice i točkove od 18 inča. U decembru iste godine, lansiran je Diablo VT Roadster - Lamborghinijev prvi kabriolet sa 12 cilindara i elektropomičnim tvrdim krovom od ugljeničnih vlakana. Nakon VT Roadstera sa pogonom na sva četiri točka, Lamborghini je 1998. godine u ponudu ubacio još jedan egzotični kabriolet, model SV Roadster sa pogonom na zadnjoj osovini.
Lamborghini Diablo SV je 1999. godine temeljno redizajniran, a snaga motora je povećana na 536 KS i 605 Nm obrtnog momenta. Tada su u Diablo prvi put ugrađene kočnice sa ABS sistemom. S obzirom na to da je 1998. godine Volkswagen preuzeo Lamborghini i počeo da radi na nasledniku Diabla, 2000. godine su lansirane dve finalne, snažnije i (ponovo) redizajnirane verzije – Diablo VT 6.0 i VT 6.0 SE. Njihov dizajn, sa znatno oštrijim linijama u odnosu na prvobitni Diablo, potpisuje Luc Donckerwolke.
Zapremina motora finalne verzije Diabla je povećana na šest litara, pa VT 6.0 i VT 6.0 SE imaju moćnih 558 KS i 620 Nm obrtnog momenta. Od njih je snažniji jedino specijalni model Diablo GT iz 1998. (575 KS i 630 Nm) koji je fokusiran na performanse na trkačkoj stazi i napravljen u samo 80 primeraka. Lamborghini Diablo je između 1990. i 2001. godine proizveden u ukupno 2903 primerka. Ova „paklena mašina“ je više nego uspešno zamenila čuveni Countach, što je bio zadatak koji se pre 1990. godine smatrao gotovo nemogućom misijom.
Autor: Miloš Vasin
