U današnjoj eri „daunsajzinga“, prekomerne digitalizacije i agresivne ekspanzije električnih automobila, čak i najtvrdokorniji ljubitelji automobila su pomalo zaboravili na modele kao što je Renault Clio V6. Reč je o najekstremnijem i „najluđem“ Cliu svih vremena, koji je imao centralno smešten V6 motor sa pogonom na zadnjim točkovima.
Predstavljena 2000. godine na bazi modela Clio II, verzija V6 je imala agresivni body kit i tako posmatraču odmah otkrivala svoj „opak“ karakter. Naime, standardni Clio II je proširen za 171 mm i spušten za 66 mm, a na 17-inčne OZ Superturismo točkove su montirani pneumatici dimenzija 205/50 napred i 235/45 pozadi. Za zaustavljanje su se brinule AP Racing kočnice, sa prednjim diskovima prečnika 330 i zadnjim 300 milimetara. Ugrađen je i specijalni sistem oslanjanja, a prednji anti-roll bar je preuzet iz trkačkog modela Clio Trophy. Agresivni prednji branik, ogromni bočni usisnici za vazduh i dve velike izduvne cevi su mnogo više podsećale na neki punokrvni supersportski automobil nego na „džepnu raketu“ B segmenta.
Iza prednjih sedišta je smešten trolitarski V6 atmosferski benzinac koji oslobađa 230 KS pri 6000 o/min i maksimalnih 300 Nm obrtnog momenta pri 4650 obrtaja u minutu. Za prenos snage na zadnje točkove je bio zadužen šestostepeni manuelni menjač, a rezultat je bio prilično impresivan – ubrzanje od 0 do 100 km/h za 6,4 sekunde i maksimalna brzina od 237 km/h.
Logično, Clio V6 nije bio praktičan kao njegova obična „braća“. Zbog centralno smeštenog motora, osim zadnjih sedišta je izgubio skoro ceo prtljažnik. Ostalo je skromnih 45 litara prostora, a ispod haube je zapremina bila nešto veća – 65 litara. Taman za jednu, ali ne baš preterano veliku torbu. Ipak, prilično sam siguran da niko od srećnika koji su ikada seli za volan ovog „opakog“ Clia nije razmišljao o prtljažnom prostoru!
Ruku na srce, Clio V6 nije bio u potpunosti „operisan“ od svakog luksuza. Bio je opremljen ABS-om, klima-uređajem i CD plejerom. Sedišta su izrađena od kombinacije kože i alkantare. Prva verzija se proizvodila ručno u fabrici Tom Walkinshaw Racing (TWR) u Švedskoj, a napravljen je 1631 primerak.
Redizajnirana verzija (tzv. „Phase 2“) je predstavljena 2003. godine i proizvodila se u Francuskoj. Uz estetske promene koje su pratile standardni „fejslift“ modela Clio II, nova verzija je dobila i jači motor od 255 konjskih snaga. To je omogućilo još bolje performanse – ubrzanje do „stotke“ za 5,8 sekundi i maksimalnu brzinu od čak 246 km/h. Nije loše za jedan Clio, zar ne?
Proizvodnja druge, a nažalost i poslednje verzije Clia V6 je završena 2005. godine nakon svega 1309 proizvedenih primeraka. Renault Clio V6 je vremenom stekao kultni status i postao jedna od glavnih „meta“ kolekcionara, pa je do sada najskuplji primerak prodat za čak 108.710 evra.
Na kraju, apelujem na lidere današnje automobilske industrije da svetu vrate ovakve „analogne“, istinski uzbudljive automobile. Verujem da nijedan pravi entuzijasta ne uživa u aktuelnom trendu pretvaranja automobila u „pametne telefone“ sa četiri točka.
Autor: Miloš Vasin
Foto: Renault
