Preuzeto sa: Superauto.rs

Da li ste primetili kako vam se određeni automobili znatno lakše i brže “uvlače pod kožu” od ostalih, bilo da je u pitanju njihov izgled, performanse ili opšti utisak?

Uprkos činjenici da se ovim poslom bavim već dugi niz godina, te da su mi kroz “šake” prošle raznorazne mašine, bilo one sa 700 i više “konja”, bilo one od “dvesta i kusur” hiljada evra, moj “porok” bili su i ostali četovotočkaši iz “Zemlje izlazećeg sunca”. Moram da priznam da kada su u pitanju japanski automobili, naročito oni visokih performansi, svaki put se opasno suzdržavam kako bih ostao koliko-toliko nepristrasan... Ne znam ni sam tačno zbog čega, jer sigurno da ima i snažnijih, i lepših, a definitivno i boljih automobila. Da li je u pitanju egzotičnost ove, pomalo zatvorene kulture, a samim tim i proizvoda koji odatle potiču, fantastična prilagođenost njihovih automobila naknadnoj personalizaciji ili narodski rečeno „tuningu“, ili onaj specifičan, robotičko-filozofski pristup tehnologiji i neverovatna posvećenost detaljima..? Verovatno od svega po malo, ali se svakako mora priznati da jedan Civic Type R i dan-danas predstavlja sinonim atmosferskog „urlika“ u visokim obrtajima, da su Impreza i Evo duhovni začetnici modernog WRC doba, a NSX, GT-R i LFA automobilske ikone čiji bi posteri trebalo da krase zidove sobe svakog „tehno“ klinca!

Tekst: Đorđe Pavićević

Fotografije: Nikola Urošević, Đorđe Pavićević

Foto-obrada: Đ. Pavićević

Iako sam, kao verovatno i većina istinskih ljubitelja automobilizma, daleko više privržen klasičnom atmosferskom zvuku, trenutnom odzivu na „gas“ i pratećem „urliku“ visokih obrtaja na kojima se „cede“ i poslednji atomi snage kod ovakvih mašina, priznajem da me polako, ali sve više i više, „kupuju“ turbo prehranjivani četvorotočkaši. Ne, ovde ne mislim na sveprisutni trend „downsizinga“ i razne „sakate“ varijante dvocilindarskih i trocilindarskih motora, već na prave, čistokrvne trkače kojima su dvolitarski agregati limit ispod kojeg ne idu. Iako sam i ranije, praktično „balavio“ za Nissanovim GT-R „Godzilama“ R32, R33 i R34, priznajem da me je višednevno intenzivno druženje tokom leta, te 2010. godine, sa najnovijim Nissanovim „monstrumom“ GT-R R35, „kupilo“ za sva vremena. Fantastična trakcija, gotovo trenutni odziv 3,8-litarskog TwinTurbo motora uz sirovu isporuku snage u praktično svim režimima, kombinovano sa voznim karakteristikama koje prkose zakonima gravitacije, napravili su od mene „vernika“ ne samo kada pričamo o turbo tehnologiji i 4x4 pogonu, već i Nissanu kao proizvođaču supersportista. Pomislih tada da je zaista prava šteta što „naturpijana“ NISMO verzija nije ni na pomolu i ko zna hoće li je uopšte i biti. Na svu sreću, danas, sa ove vremenske distance, mogu samo da kažem da se NISMO GT-R očekuje već krajem ove godine na Salonu u Tokiju i da jedva čekam da ga „razgolite“, ali i da priznam da sam se u međuvremenu, ipak „dokopao“ jednog NISMO lepotana!

Kompletan članak na sajtu Superauto.rs