Nekada davno i pre relija PARIZ – DAKAR (prvi je startovao decembra 1978.), bio je organizovan jedan auto maraton, znatno duži od današnje staze DAKAR RELIJA, koji počinje 2. januara u Južnoj Americi.
Bio je to RELI LONDON- MEKSIKO, održan u režiji britanskog lista „Dejli miror“ i pod pokroviteljstvom princa Čarlsa. Bio je dugačak čak 25.700 kilometara !!! (do sada najduži na svetu) a na tom reliju je prvi put učestvovala i jedna posada iz Beograda, sa „pežoom 404 dizel“ !
Posle velikog uspeha prvog mamutskog auto maratona, LONDON – SIDNEJ, 1968. godine (15.700 km), redakcija londonskog „Dejli mirora“ je opet priredila ekstremno dugačak maraton. Start je održan 19. aprila 1970. u Londonu a cilj 27. maja 1970. u Siudad Meksiku, na dan otvaranja SVETSKOG PRVENSTVA U FUDBALU. Iz Londona je krenulo 106 posada.
RELI LONDON MEKSIKO je prošao kroz 28 zemalja Evrope a taj deo staze je bio dugačak 6.500 km. Prolazilo se i kroz Jugoslaviju, kroz puno mesta, a 21. aprila 1970. godine svi učesnici karavana bili su u Beogradu. Medju njima se našao i jedan „pežo 404 dizel“, sa beogradskim tablicama (BG 100 – 52) i jedina posada iz Srbije, u sastavu, IVICA VUKOJA (arhitekta), NESTOR NECA MILANOV (mehaničar i sportski vozač) i SRETEN DJORDJEVIĆ – SREĆKO (stomatolog). Crni „pežo 404″ je imao startni broj PET, puno alata delova i rezervne gume a automobil je bio serijski.
Bio je to pionirski poduhvat odvažnih momaka iz Beograda i niko nije znao dokle će „pežo“ da dogura. Evropski deo relija LONDON – MEKSIKO je za naše takmičare prošao veoma dobro. Uz malo tehničkih problema stigli su u Lisabon, u Portugaliju a onda se sa ostalim učesnicima relija ukrcali na brod i krenuli put Latinske Amerike.
Put ih je dalje vodio do Sao Paola, potom do Montevidea u Urugvaju, zatim do Buenos Airesa u Argentini gde je sve maratonce dočekao petostruki šampion sveta u automobilizmu, čuveni HUAN MANUEL FANDJO i uručio im mapu sa putevima u Argentini. Posada sa brojem PET je bila na velikim mukama. Nervoza, veliki umor, propali amotrizeri, kiša, medjutim i dalje su napredovali. Već su primećeni od strane svih takmičara koji su mahom imali perfektno pripremljene mašine, preradjene za makadamske puteve i dugačke staze .
U karavanu relija bila je i fabrička ekipa „Moskvič“ iz Rusije sa nekoliko vozila i oni su u više navrata izlazili u susret posadi iz Srbije. Asovi relija iz Britanije i članovi njihovih pratećih ekipa čudom su gledali u potpuno blatnjavi „pežo 404 dizel“ i vikali „NAMBR FAJV“, „NAMBR FAJV“…
IVICA, NECA i SREĆKO su nekako stigli i do visokih ANDA, na veliku nadmorsku visinu, preko 3.000 metara. Crni „pežo“ je sve teže prevaljivao kilometre, ali, ipak se kretao ka cilju. Karavan vozila se već odavno prepolovio, neki su odustali u Evropi, neki doživeli havarije a mnogi ostali zaglavljeni u pesku Južne Amerike.
Posle enormnih napora i neverovatne avanture posada iz Srbije je ugledala Tihi okean i nastavila prema SANTJAGO DE ČILEU. Stigli su u kontrolnu stanicu i…… TAMO SAZNALI DA SU DISKVALIFIKOVANI JER SU ZAKASNILI VIŠE OD 20 MINUTA PREKO DOZVOLJENOG VREMENA.
Bio je to istorijski poduhvat naših automobilista, neobično hrabre posade koja je u potpuno serijskom automobilu stigla od Londona, preko Evrope i Anda u Americi, do Čilea.
Na reliju LONDON- MEKSIKO 1970. godine pobedila je poznata posada HANNU MIKKOLA – GUNNAR PALM, sa izvanredno pripremljenim „ford eskortom 1850 GT“, a u vozilu iste marke bili su i svetski relisti RAUNO ALTONEN i TIMO MAKINEN. Vozač iz Rusije, LEONTI POTAPCHIK, sa „moskvičem 412″ je zauzeo 12. mesto. Od 106 posada na startu u Londonu, na cilj u Siudad Meksiko stigle su samo 23.
Izvor: Mojsvetbrzine.rs
