Aleksa Radojković bio je najbrži na finalnoj trci Otvorenog i nacionalnog šampionata Srbije na brdskim stazama održanoj na Avali, koja je ujedno bodovana i za Centralnoevropsku zonu CEZ i zahavljujući tome obogatio je riznicu za šampionske titule u generalnom plasmanu i u klasi VIII.
Završno izdanje obeležio je veliki broj odustajanja zbog izletanja, ali i tehničkih kvarova poput pucanja polouosovine na automobilu Aleksandra Vidosavljevića direktnog konkurenta za titulu u generalnom. Popularni Bobo će u ovom izdanju morati da se zadovolji rekordom staze na Avali.
Drugo mesto u generalnom plasmanu osvojio je Marko Vukašinović takmičara klase IV, a treće Tihomir Aćimić gost iz Crne Gore.
Ruku na srce mlađani Radojković nije briljirao tokom dva penjanja od starta do cilja protiv štoperice, što se da objasniti lošim izborom pneumatika. Vreme prve vožnje u odnosu na subotnji trening bilo je lošije pet sekundi, u drugoj vožnji bio je takođe sporiji, ali manje. No, sreća je ovoga puta bila na strani Radojkovića, a poznato je da ista prati hrabre, mada ruku na srce Aleksa je tokom aktuelne sezone sasvim zasluženo došao u pozicju da osvoji titulu u generalnom, uz osvrt da su i njega pratili pehovi tokom prethodnih izdanja.
Još su subotnji treninzi najavili uzbudljivu nedeljnu trku, mada je dovoljan broj ljubitelja auto sporta hteo da veruje da su se svi „izduvali“ tokom pomenutog dana. Sezonu izletanja sa prevrtanjem na krov otvorio je Mirko Milovanović kao peti takmičar na startu u okviru prve vožnje, na svu sreću bez posledica po njega. Šlep služba je toliko puta tokom dve vožnje izmenjala pozicije, zbog izvlačenja i prenošenja do boksa automobila oštećenih tokom izletanja, da se sticao utisak da su oni više na stazi nego takmičari.
Uz dosta prekida, koji su uticali na takmičarski ritam i naravno publiku završen je šampionat Srbije na brdskim stazama, sa neizbežnim pitanjem koje je ostalo da leluja u vazduhu „ da li je stvarno dovoljno imati samo želju, klub i zahtev da bi se dobila takmičarska, ali i po neka licenca sportskog funkcionera“? Drugim rečima koga zanimaju trke koje traju bezgranično, bez mogućnosti da napustite mesto događaja, a gde istini za volju dobar deo takmičara šoferira na granici prihvatljivog, čast pojedincima! O nosiocima A licence sportskog funkcionera, nekom drugom zgodom.
Izvor: Plumrace.com
