Kako piše Serbiaring, u čast pola veka od početka proizvodnje automobila “lada 2101”, specijalisti Lada sporta napravili su vernu kopiju prve trkačke verzije tog modela.
Na domaćem (sovjetskom) tržištu ovaj auto nosio je ime “žiguli”, a poznat je i pod nazivima “VAZ-2101” i “lada 1200/1300”, ili po nadimcima “kopejka” ili (ređe) “jedinica”. Proizvođen je po licenci, na osnovi “fijata 124”, izabranog za evropski automobil godine 1967.
Toljatinci su već 1971. svoj auto počeli da nude tržištima izvan SSSR, a u oktobru iste te godine trkačka verzija “lade 2101” učestvovala je na Reliju oko Evrope (Tour d’Europe). Bio je to prvi izlazak kompanije na međunarodnu sportsku scenu.
Takmičenje je organizovao ADAC, start je upriličen 9. oktobra u zapadnonemačkom gradu Erbahu. Itinerer je uključivao prolazak kroz 16 zemalja i distancu od 14.000 kilometara na asfaltu i makadamu. Za nastup je prijavljena 51 posada, među njima osam iz Sovjetskog Saveza, od kojih su pet vozile “moskviče” u klasi 1600, a tri “žigulije” u klasi do 1300 ccm. Trasa Relija oko Evrope vodila je i kroz ondašnju Jugoslaviju, čije su boje branile tri posade. Branislav Bošković/Branko Nađ i Branimir Perić/Ljubomir Spasovski učestvovali su sa “zastavama 101”, a Ivica Vukoja i Petar Veličković startovali su u “NSU-u TT”. Na cilj ovog reli maratona stiglo je 39 postava, a rezultat je bio trijumfalan za Žiguli dvojac Kastitis Girdauskas – Uljdis Madrevic u automobilu sa startnim brojem 25. Posle 200 sati vožnje, oni su kao piloti tima Avtoeksport rangirani kao pobednici u klasi i kao drugi u apsolutnom poretku, u kom je bolje klasifikovana samo nemački tandem Valdner – Fogt u “opel askoni”.
U prvom iskoraku na internacionalnu sportsku pozornicu, “žiguli 2101” je nadmašio modele velikih proizvođača sa već postojećim takmičarskim renomeom, kakvi su BMW, Škoda, Alfa Romeo, VW, Ford i Volvo.
Nijedan od originalnih takmičarskih automobila iz Toljatija nažalost nije sačuvan, ali su se u radionicama ruskog giganta potrudili da pronađu primerak koji će im poslužiti za izradu kopije heroja iz 1971, verne do najsitnijeg detalja. Kao osnova je poslužio odlično očuvan serijski “VAZ 2101”, pronađen u oglasima. Automobil potiče iz iste partije kao i oni koji su pre skoro pola veka pripremljeni za Reli oko Evrope, pa ima i odgovarajuću svetloplavu boju kakva je krasila i takmičarske modele.
Ljudi iz Lade uložili su najviše vremena u potragu za materijalima korišćenim u sportskoj transformaciji izvedenoj 1971. Proučavan je fotografski arhiv AvtoVAZ-a, konsultovane su novinske agencije, a veliku pomoć pružili su stari radnici fabrike i veterani sovjetskog/ruskog auto-sporta, ljudi koji su se takmičili u “ladama” sedamdesetih godina prošlog veka.
Spolja gledano, reli replika se i ne razlikuje mnogo od serijskog “žigulija”, što nije čudno za period o kojem je reč. Samo nalepnice i dodatni farovi napred opominju da se tu ipak radi o nečemu što nije namenjeno samo za ulicu i svakodnevni prevoz. S tehničkog aspekta, standardni karburator zamenjen je dvostrukim italijanskog proizvođača Veber. U vešanju su upotrebljeni Koni amortizeri, a u prtljažnik je smešten dodatni rezervoar za gorivo. Pneumatici su Pirelijevi.
Više izmena primetno je u kabini “žigulija 2101”. Standardna sedišta i sigurnosni pojasevi zamenjeni su trkačkim (po standardima sedamdesetih). Prisutan je i sigurnosni kavez, ali ne zavaren, već učvršćen šrafovima, kako se u ono vreme radilo. Vozački deo komandne table dopunjen je obrtomerom, ušrafljenim s leve strane volana, dok se ispred kopilota nalazi nešto bogatiji instrumentarijum nužan za navigaciju.
Eto, toliko je prepravki 1971. godine bilo dovoljno da jedan serijski auto osposobi za start na reli maratonu.
Interesantno je da su u Toljatiju izradili repliku sa startnim brojem 23, dakle ne kopiju pobedničkog vozila iz 1971, već primerka koji su na Reliju oko Evrope vozili Jakov Lukjanov i Aleksandr Karamišev i koji je rangiran kao deveti apsolutno, a u klasi treći.
Šta u Toljatiju planiraju s ovim inače potpuno funkcionalnim automobilom? Po završetku covid-19 karantina prikazivaće ga na trkama različitih šampionata, a zatim će biti izložen u Avtovaz muzeju.
“Izrada replike prve reli “jedinice” za nas je veoma važan projekat”, izjavio je Vladislav Nezvankin, generalni direktor Lada sporta. “Njome odajemo priznanje i pamtimo ljude koji su u Avtovazu pre 50 godina bili osnivači automobilskog sporta, a čiji je naslednik danas ekipa Lada sport Rosnjeft.”
“Zahvaljujem svima koji su učestvovali u izradi ovog automobila, veteranima koji su s nama delili uspomene i materijale od neprocenjive vrednosti, znalcima iz Lada istorijskog kluba, entuzijastima. Zajedno nam je uspelo da stvorimo unikatni automobil i potrudićemo se da ga ove godine u našoj zemlji vidi što je moguće više ljubitelja automobilskog sporta.”
Izvor: Serbiaring.com