Audijev DTM tim Feniks cilja start na Le Manu 2021.
Kako piše Serbiaring, Feniks rejsing, još ove sezone partnerski/fabrički DTM tim Audija, okvirno je odredio pravce svog delovanja za period kada se fabrika iz Ingolštata na kraju 2020. bude povukla iz nemačke premijum turing serije.
Feniks je osnovan 1999, a DTM učesnik je od ponovnog rođenja šampionata. Na tu pozornicu ekipa je izašla 2000. godine, kao jedna od fabrički podržanih postava Opela. Već u prvoj sezoni, njen tadašnji as Manuel Rojter postao je viceprvak.
Po okončanju Opelovog DTM angažmana, tim iz okoline Nirburgringa ušao je u Audi redove i to partnerstvo bilo je vrlo uspešno. Vozačku titulu je 2011. godine s Feniksom osvojio Martin Tomčik, i to u modelu starije specifikacije, što je predstavljalo istinsku senzaciju. Dve godine docnije, do naslova je došao Majk Rokenfeler, koji je i danas pilot ekipe, uz Francuza Loika Divala.
Najavljeni izlazak Audija iz DTM prvenstva primorao je ekipu Ernsta Mozera da svoj primarni takmičarski program traži u drugim serijama.
Prema sadašnjem stanju stvari, namere su potpuno usredsređene na trke sportskih automobila, uz kasniji mogući napad na 24 časa Le Mana. Paralelno s tim, Feniks bi održao svoje postojeće aktivnosti s GT3 automobilima Audija.
Mozer kaže da je prvi cilj iskorak u LMP2 klasu, što bi se počev od januara 2021. ostvarilo u Azijskoj Le Man seriji. Na rasporedu su po dve posete Buriramu i Sepangu, na kojima se eventualnim dobrim rezultatima može zaslužiti pozivnica za Le Man, koja automatski pripada šampionskom timu LMP2 klase.
Sledeći potez po želji Feniksa bilo bi učešće u ekvivalentnom evropskom šampionatu – ELMS.
“Želimo da preorijentišemo naš DTM tim”, kazao je prvi čovek ekipe za Motorsport-Total.com. “Imamo mnogo vrlo dobrih inženjera i mehaničara.”
“Zato sam odlučio da ćemo razmotriti temu Le Man prototipova. Ne znamo još s kojim proizvođačem, trenutno procenjujemo da li će to biti Oreka ili Ližije.”
“Ciljaćemo da se iduće zime takmičimo na četiri trke Azijske Le Man serije. Taj sam pravac jasno odredio. Ako se tu pokažemo dobro, iskreno se nadam da ćemo uspeti da izborimo start na Le Manu 2021, to je naš cilj. Zatim bismo mogli da se takmičimo u ELMS-u 2021. Grubo govoreći, to je naš pravac u ovom trenutku.”
Dugoročni cilj ekipe je jasan: partnerstvo s nekim proizvođačem, ali po novim LMDh (Le Man – Dejtona) tehničkim pravilima koja će koristiti i FIA Svetski endurans šampionat i američko IMSA prvenstvo sportskih automobila.
Ta pravila trebalo bi da stupe na snagu 2022. godine, jednu godinu po uvođenju LMH pravila (Le Man hiperautomobili biće naslednici aktuelnih LMP1 prototipa). U svetlosti kovid-19 pandemije, nije isključeno da se taj rok pomeri za 2023.
Između dve buduće vrhunske kategorije prototipa LMH i LMDh doći će do uravnoteženja performansi, kako bi i jedni i drugi mogli da se bore za najviše plasmane u trkama izdržljivosti.
Feniks se dosad nije trkao u kategoriji prototipa, ali se GT nadmetanjima bez prestanka bavi od 2006, kada je debitovao u FIA GT šampionatu, dok je u FIA GT1 Svetskom šampionatu 2010. nastupao s parom “ševrolet korveta”.
Tim ima nekoliko rezultata za pamćenje na dugoprugaškim trkama. Pet puta je osvajao 24 sata Nirburgringa: najpre s “poršeom” (2000. godine), pa sa modifikovanom DTM “opel astrom V8” (2003), a zatim 2012, 2014. i 2019, kao klijentski tim Audija.
Osim toga, upisao je trijumf na 24 sata Spa 2007. s “korvetom” i još jedan 2012, ali sa “audijem”.
Izvor: Serbiaring.com
Farfus ponovo u DTM automobilu!
Augusto Farfus vratiće se za volan “BMW-a M4 DTM”, ali samo tokom jednog test dana na Spa-Frankoršampu, koji predstavlja uvertiru u DTM šampionat 2020.
Kao što smo sredinom juna pisali, Audi i BMW planirali su za 9. jul “proizvođačku” probnu vožnju na slavnoj belgijskoj pisti, pri čemu će svaka kuća nastupiti sa po jednim automobilom.
Test dužnosti za BMW izvršavaće popularni Brazilac, koji je vozio DTM za Bavarske motorne radionice od 2012. do 2018. godine, uz status viceprvaka stečen 2013. kao vrhunski domet u seriji.
I Audi je odredio svog aduta za test u Ardenima: u kokpit “RS 5 DTM” sešće Francuz Benoa Treluje. Nekadašnji osvajač Le Mana, Treluje je prošlog novembra vozio “Trku snova” na Fudžiju i u prvom sprintu bio je najuspešniji predstavnik kuće iz Ingolštata.
Belgijski angažman obojice pilota još mora da potvrdi DTM komisija, koju čine predstavnici oba proizvođača, Nemačkog saveza motornog sporta (DMSB) i krovne organizacije šampionata ITR. U svakom slučaju, ovaj potez biće čista formalnost.
Planirajući test dan na Spa-Frankoršampu, Audi i BMW su se dogovorili da nijedan od njihovih stalnih pilota na toj sesiji neće učestvovati. Ovo stoga što takmičarska sezona počinje tri nedelje kasnije na istoj stazi, pa bi učešće bilo koga od “regularnih” rezultiralo neželjenom prednošću imenovanih trkača.
Jednu i jedinu posetu Spa-Frankoršampu DTM je izveo 2005. godine i s te piste ne poseduje bilo kakve realne informacije koje se tiču automobila Klase 1.
Stoga je predstojeći julski test pre svega stvar bezbednosti. Dugačak 7,004 kilometra, Spa je poznat kao prohtevan, iziskuje specifičan setap i mogao bi da predstavlja opterećenje za tehniku i materijal. A kako će sam DTM trkački vikend na legendarnom autodromu u Ardenima trajati svega dva dana, proizvođači u slučaju nekog iznenadnog problema ne bi imali mogućnost da pravovremeno odreaguju.
Farfus odlično poznaje Spa-Frankoršamp, na njemu je prešao hiljade kilometara zahvaljujući svojim brojnim startovima na tamošnjoj godišnjoj 24-časovnoj trci. Međutim, njemu će nepoznanicu predstavljati redni četvorocilindarski turbo agregat od 2 litra. Kada je Brazilac poslednji put vozio DTM, u njemu su se još vrteli V8 atmosferci.
U tom smislu, BMW je imao još jednu opciju – Kanađanina Bruna Spenglera, koji je prošle godine u “M4 DTM” Klase 1 čak zabeležio i pobedu na Norisringu. Bavarci su ga u međusezoni prebacili u IMSA šampionat sportskih automobila.
Tokom vikenda pre belgijskog testa, Spengler će biti zauzet u Sjedinjenim Državama, na restartu IMSA sezone na Dejtoni. Ograničenja putovanja uzrokovana korona pandemijom učinila su njegov dolazak na Spa veoma komplikovanim, pa BMW nije želeo da se upušta u taj rizik.
Pred 36-godišnjim Farfusom su ove sezone još četiri trke u Interkontinental GT čelendž seriji, među kojima i Indijanapolis, Spa i Kjalami. Brazilac je u januaru u posadi “BMW-a M8 GTE” postigao drugu uzastopnu pobedu na Roleksu 24 na Dejtoni.
Početkom februara Augusto je startovao na 12 sati Bathursta zajedno s bivšim WTCR kolegom Nikijem Katsburgom i zvezdom Superautomobila Čazom Mostertom. Ovaj trio je neslavno završio nastup: Katsburg je udario kengura, a rezervna hauba nije mogla da spreči pregrevanje motora, pa je “BMW M6 GT3” odustao približno na polovini distance.
Izvor: Serbiaring.com
Glokov predlog za DTM: Treba da se ugledamo na australijske Superautomobile
Fabrički BMW trkač Timo Glok tvrdi da je Australijski šampionat superautomobila dobar model koji bi DTM mogao da posmatra kao uzor za sopstveni opstanak, ali i za formiranje globalnog koncepta turing automobila.
Poput ostalih vozača, navijača i samog organizatora serije, Glok je zabrinut za sudbinu DTM-a i za postojanje serije u 2021. godini.
Ne tako davno, automobilista iz Lindenfelsa izjavio je da mu je vera u spas šampionata iz dana u dan sve manja, a sada konstatuje: “Godina je već poodmakla i zato je teško. Ipak, ne gubim nadu da još postoji mogućnost da se nešto stvori na GT3 bazi.”
GT tehnika možda ispadne prelazno rešenje, a ako bi se Glok pitao, on bi principe za budući DTM tražio u Australiji, jer tamošnja najvažnija nacionalna serija nudi dobru zabavu uz umeren uticaj aerodinamike.
“Ja već godinama govorim da bih pojednostavio automobile u pravcu australijskih Superautomobila. Tamo ima malo aero delova, pa je osnova automobila značajno pristupačnija. To bi mogao da bude put”, istakao je bivši vozač Formule 1.
Australijski Superautomobili su siluetna vozila koja oblikom imitiraju na lokalnom tržištu nekada popularne prostrane porodične limuzine. Veličinu trkačke mašinerije ilustruje podatak da je aktuelni “holden komodor” u stvari “opel insignija” sa drugačijim amblemom na nosu.
Doduše, limuzine više nemaju monopol, otvoren je prostor i za kupe karoserije, pa je od prošle sezone u igri i 2019. dominantni siluetni “mustang”. Zbog komparativno svedenije aerodinamike, tamošnji automobili optički više podsećaju na serijske parnjake nego DTM vozila.
Osnova superautomobila je standardizovana cevasta šasija, koja se upotpunjuje kombinacijom kontrolisanih delova i komponenti koje potiču sa serijskih modela, što obezbeđuje vizuelu prepoznatljvost i direktnu vezu s proizvodom koji se može naći u salonima. U Australiji se nisu odrekli zvuka – njihove trkačke sprave pokreću petolitarski V8 motori i oni ne samo da prave propisnu buku, već obezbeđuju preko 600 KS. Taj nivo snage DTM je dostigao tek prelaskom na turboprehranjivane agregate.
Glok ističe još jednu činjenicu: superautomobili imaju veliku snagu a skroman aerodinamički potisak: “Oni imaju potisak od nekih 300 kilograma, to je zapravo ništa. A rezultat je s optičke strane manje-više serijski automobil, koji ima vrlo malo krila.”
Na planu aerodinamike u Australiji su se stvari ipak promenile. “Mustang” je prošle godine izašao na scenu opremljen glomaznim zadnjim krilom, a potom je dominirao šampionatom uprkos podizanju težišta i intervencijama na aerodinamici. Timovi koji se trkaju s “holdenima” morali su da reaguju, pa je u 2020. postalo teško slediti automobil ispred, zbog turbulentnog vazduha koji za sobom ostavlja. Takođe, Superautomobili ne pribegavaju igrarijama za olakšavanje preticanja kakve su DRS i P2P.
Koliko godišnje košta jedan DTM auto, a koliko Superautomobil na stazi? U australijskom slučaju raspon se kreće od 1,2 do 3 miliona dolara (od 700.000 do 1,8 miliona evra). Trošak jednog DTM automobila Klase 1 iznosi oko 2 miliona evra po sezoni. U Australiji nameravaju da smanje troškove vezane za motor – on treba da izdrži jednu kompletnu takmičarsku godinu.
Hvaleći Superautomobile, Glok ne misli da bi “holden komodor” i “ford mustang” trebalo dovesti u DTM, već da u Nemačkoj treba primeniti sličnu osnovnu filozofiju. A na osnovu nje, može da se napravi i koncept globalnog turing automobila.
“Mogao bi da se odredi jedan osnovni koncept podvozja koji čisto teoretski može da se vozi svuda. A onda ga marka samo zaodene u svoju karoseriju, i – idemo! U tom slučaju ne morate svaki put da transportujete automobile brodom, već biste imali tri ili četiri automobila u Americi, tri ili četiri u Japanu. Automobile upotrebljavate samo kad svuda postoji uniformni koncept. To bi po mom mišljenju bio pravi put za budućnost.”
Kako bi se Glokove ideje dale primeniti na savremeni DTM?
“Tako što bi se sve zainteresovane strane našle za istim stolom i pokušale da stvore osnovu za automobilski sport. I ako ne bi svako gledao samo na sebe, već bi se svi zajednički potrudili da stvar pokrenu napred. To je najbolja varijanta.”
Da li će se to ikada i dogoditi, osvajač pet DTM trka naravno ne može da proceni: “Ja to posmatram sa strane i ne znam o čemu se razgovara na različitim sastancima, ko ima kakve ciljeve i kako drugi vide DTM i turing trkanje u budućnosti. Činjenica je da DTM šef Gerhard Berger stoji pred mamutskim zadatkom da pronađe najbolji put.”
Vozači svakako nisu krivi što DTM nije odabrao da bude jeftiniji i pristupačniji, poručio je Glok za kraj.
“Mi smo o tome dovoljno često govorili. I Timo Šajder (bivši dvostruki DTM šampion i Glokov prijatelj – prim.) već dugo zagovara taj pravac, da pojednostavimo naše automobile i da se oslonimo na manji aerodinamički potisak. Ali, na kraju krajeva, moj je posao jednostavno da vozim.”
Izvor: Serbiaring.com