Stotine miliona evra troše se na održavanje puteva u Srbiji, a oni su i dalje išarani crnim deonicama. Najgori su putevi u Pirotskom okrugu, pokazalo je istraživanje Međunarodne asocijacije za bezbednost puteva. Međunarodni program za ocenu puteva u Srbiji (IRAP) ocenio je da samo jedna deonica na koridoru 10 zaslužuje prelaznu ocenu, dok je Svetska banka srpske puteve stavila na 134. mesto po kvalitetu i vrednosti na planeti.
Opšti je utisak da su putevi u Srbiji među najlošijim u regionu. „Mene svaka rupa na putu boli“, kaže ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić koji, uprkos svim realnim pokazateljima, smatra da su putevi u Srbiji na evropskom proseku, ali da su „potrebna veća ulaganja u redovno održavanje“.
Međutim, brojna istraživanja, ali i iskustvo vozača na terenu govore suprotno. Možda je jedna od najboljih ocena puteva kod nas ona koju je dala Svetska banka.
„Putevi u Srbiji su po kvalitetu i bezbednosti tek na 134. mestu na listi Svetske banke, a njihova vrednost procenjuje se na 13 milijardi dolara“, ocenjeno je u istraživanju ove institucije.
U kasu JP „Putevi Srbije“, preduzeća koje odgovora za stanje puteva u zemlji, godišnje se slije najmanje 300 miliona evra. Taj prihod je, po rečima Zorana Drobnjaka, direktora ovog preduzeća, oko 150 miliona od naplate putarine, odnosno oko 180 miliona od akciza. Na pitanje gde odlazi sav taj novac, Drobnjak odgovara da se ulaže u klizišta, projektovanje koridora 10, magistralnih puteva.
"Da bi se redovno održavalo svih 11.000 kilometara puteva, potrebne su bar dve milijarde evra godišnje, i onda bi putevi sigurno bili dobri. U puteve ništa nije ulagano 20 godina. Rađeno je uglavnom ono što je finansirano od evropskih banaka", kaže za „Blic“ Zoran Drobnjak, direktor JP „Putevi Srbije“.
On navodi da „Putevi Srbije“ godišnje ulože u održavanje i rehabilitaciju naših puteva između 17 i 18 milijardi dinara (170-180 miliona evra), istovremeno odbijajući navode da su u tim poslovima neke firme, poput „Nibens grupe“, na čijem je čelu kontroverzni i nedavno uhapšeni biznismen Milo Đurašković, bile favorizovane.
Situacija nije sjajna ni kada je reč o gradnji novih puteva. Za tri godine izgrađeno je svega 60, za sedam godina 144 kilometra. Izgradnja puteva opterećena je korupcijom, a projekt izgradnje evropskog koridora 10 zapao je u brojne neregularnosti, tvrdi Milica Trifković, generalna direktorka privatnog preduzeća za gradnju puteva „Geoput“. Ona je odlučila da na to skrene pažnju evropskim institucijama. U intervjuu za informativni sajt Evropske unije „Euroaktiv“, istakla je da se na mnogim tenderima prednost daje određenim domaćim preduzećima, ali i da za mnoge puteve od velike važnosti ne postoje ni građevinski projekti niti projektna dokumentacija.
Ibarska magistrala, deonice prema Sevojnu i Požegi, put koji vodi prema Homoljskim planinama, put Užice-Zlatibor, samo su neke od deonica na kojima je zbog lošeg stanja kolovoza ili neadekvatnih rešenja bezbednost vozača dovedena u pitanje. Prema mišljenju Milana Božovića, profesora na Saobraćajnom fakultetu, najnebezbedniji pravci u zemlji su Ibarska magistrala i pravac od Novog Sada do Horgoša. Na većem delu puta od Novog Sada do Horgoša postoji samo jedna saobraćajna traka, dok u suprotnom pravcu, vozači na raspolaganju imaju dve (jedna plus pomoćna). Dakle, deo koridora 10 ima tri saobraćajne trake, dve u pravcu ka Novom Sadu, a jednu u pravcu ka Horgošu.
Božović, međutim, navodi da srpski putevi nisu najgori u regionu.
"Putevima u Srbiji je neophodno posvetiti posebnu brigu, u smislu bezbednosti saobraćaja, u fazi projektovanja, održavanja, rekonstrukcije i izgradnje puteva i na taj način uticati na povećanje bezbednosti saobraćaja", kaže Božović.
Stručnjaci za bezbednost skreću pažnju na aljkavost putara, ali i na činjenicu da ih zakon štiti od odgovornosti za nezgode. Još je 2009. godine ustanovljeno da postoje čak 262 crne tačke na srpskim drumovima.
Parametri bezbednosti u smislu rizika nastanka saobraćajnih nezgoda u našoj zemlji nisu tako loši koliko su loši putevi, kaže Krsto Lipovac, profesor na Višoj školi unutrašnjih poslova.
Naime, vozači nadoknađuju nedostatke na putu, tako sto vrše tzv. kompenzaciju rizika, tj. menjaju ponašanje na delovima puta koji su očigledno loši i nebezbedni. Posebno smanjuju brzine na ovim deonicama. Naša studija pokazuje da su na očigledno opasnim delovima puteva retke nezgode, a da su najčešće na skrivenim opasnim deonicama. Naša prva preporuka je zato da se redovno, jednom godišnje, vrši identifikacija crnih tačaka i opasnih deonica, te da se one odmah markiraju, tako da budu lako prepoznatljive za vozače - poručuje Lipovac.
Srbija je u periodu 1992. - 2010. imala porast broja povređenih u saobraćajnim nesrećama za 6,9 odsto. Za to vreme, veliki broj evropskih zemalja je uspeo da smanji broj poginulih i povređenih u nesrećama, a najbolje rezultate je imala Francuska - čak 50 odsto.
Najlošije rezultate u pogledu broja saobraćajnih nesreća u periodu 1991. - 2010. imaju Rumunija (+227,5 odsto), Slovenija (+67,3 odsto) i Bugarska (+65,0 odsto).
Koridor 10 - Šta se trenutno radi?
Na koridoru 10 radovi se trenutno odvijaju samo na pojedinim deonicama između Beograda i Horgoša, na obilaznicama oko Beograda i Dimitrovgrada i na manjem delu u blizini makedonske granice. Na najkomplikovanijim i najsloženijim deonicama u Grdeličkoj klisuri, kao i na delu koridora od Niša do Pirota, nikakvi radovi nisu ni počeli. Najviše se radi u Vojvodini. Na deonici koja počinje na 14. kilometru puta od Horgoša ka Novom Sadu radnici privode kraju deonicu dugu 700 metara, a manji radovi odvijaju se na svakih nekoliko kilometara do Novog Sada. U Preduzeću „Koridori Srbije“ tvrde da će kompletna deonica Horgoš - Novi Sad biti završena do 20. jula, a to je najavio i Oliver Dulić, ministar za zaštitu životne sredine, rudarstvo i energetiku.
Preuzeto sa : Blic.rs
Bitno je da su nam roknuli zilion kamere! Dzukele! Svaka je po 240 000 eura!
A putevi, pa...
Klasicna prica je Pozeska ulica kod mene. Nije radila preko god dana, iskopali su je totalno, sve neke cevi unutra, ostavili sahte po sredini, sto nije lose ako se uzme u obzir da su na vec par mesta opet renovirali put, ako se uzme da su sahte potonule i da se opet moraju zaobilaziti.
Tamo gde idu sine sa desne strane su nalili betonske kocke, preko kojih je odvratno voziti jer na svaka 2 m se cuje i oseti prelaz s jedne na drugu.
U ovoj drzavi se puno krade na losim putevima, jer oni uzmu kes kao da ce neki odlican da naprave, a ovo nije ni za tenkove dobro!
Ma jok uopšte. "Gde idu te pare"? Pa u njihove džepove,jer u puteve sigurno ne. Tj domaćinski se ugradjuju kad se nešto radi. Most preko Ade košta 300 miliona,a trebao je da košta 50-60. Mora vlast da se ugradi "malo".
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2010&mm=10&dd=27&nav_id=468041
Znam da su pričali da je u Londonu valjda za te pare (prvobitne,ne 300 mil,) napravljen duži most,sa više tornjeva itd...
ma nije moguce tako nesto kod nas da se desi , to oni pokvareni novinari ponovo izmisljaju
Ali zato nas stalno ponižavaju. To je za uzvrat valjda. Isporučuju heroje,izvinjavaju se zločincima,uvlače se istima itd...
@PIT
Nisi u pravu! :D
Most je trebao da kosta oko 118 miliona, samo nisam sig da li sa obilaznicama ili bez.
Trenutno je potroseno oko 410 miliona sa obilaznicama. Inace, ima da se radi jos skoro ovoliko!
@Mrki
Bilo je 300 milki jos u oktobru ;) ...
Mislim, meni je super, jer zivim na Banovom, ali cu kroz poreze da placam ovaj most ceo zivot!
Jos nesto, ovaj most se gradi na kreditima, tako da ce preci 500 miliona, tj min toliko..
Градимо најскупљи мост на свету?
Мост преко Аде је најбесмисленије, а уједно и најбезобразније, бацање пара грађана у новијој историји Београда. Не само што је изабран најскупљи пројекат, него је у питању мегаломанско (да не кажем комплексашко) решење које се не уклапа у средину, ни естетски, ни по функцији коју би требало да обавља.
Од самог доношења одлуке да се гради “словеначки” мост, било је јасно да ћемо добити финансијског и архитектонског монструма. Гради се на погрешном месту, очигледно нико, па ни пројектант, није размишљао како да уклопи приступне саобраћајнице. Гради га фирмa (СЦТ), чији је власник у међувремену осуђен на затворску казну у Немачкој због корупције, и која је банкротирала. Планирани трошкови изградње су се попели са прескупих 118 милиона на ненормалних 400 милиона евра, а да ни пола није завршено. Упркос тако катастрофалним резултатима, српски медији само најпозитивнијим епитетима часте овај подухват.
Шта смо све могли да изгрaдимо
Пошто још увек влада блага еуфорија српских медија (који зависе од Ђиласових рекламних аранжмана) по питању изградње новог моста, предлажем да погледају шта су друге државе, за мање или исто пара, изградиле:
Пенобскот мост, СAД
Америчка држава Мејн, мост на реци Пенобскот је изграђен 2006. године, скроман али функционалан.
Дужина: 646 метара
Висина: 136 метара
Цена: 65.000.000 евра
За један мост преко Аде, могло је да се направи шест оваквих, “америчких”, мостова.
Зихоумен мост, Кина
Спаја два острва у области Жоушан, на источној обали Кине. Отворен 2009. године.
Дужина: 2700 метара (најдужи распон 1650м)
Висина: 211 метара
Цена: 289.000.000 евра
Да је мост преко Саве коштао, по метру дужине, као овај кинески, не би прешао 100 милиона евра.
Стоункатрс мост, Кина
Мост “каменорезац” у Хонгконгу, отворен крајем 2009. године, повезује два острва.
Дужина: 1596 метара (најдужи распон 1018м)
Висина: 298 метара
Цена: 274.000.000 евра
Поново Кинези, овога пута Хонгконг. Оваквом градњом бисмо премостили Саву два пута.
Мост Балинге, Кина
Отворен крајем 2009. године, премошћује долину рекe Балинг.
Дужина: 2237 метара (најдужи распон 1088м)
Висина: 375 метара
Цена: 173.000.000 евра
Премостили бисмо и Саву и Дунав неколико пута, да је цена градње била у овим оквирима.
Мост Пумипун, Тајланд
Мост из два дела, повезан саобраћајницом која виси 50м у ваздуху, је отворен у Бангкоку 2006. године.
Дужина: 1284 метара (најдужи распон 398м)
Висина: 173 метара
Цена: 240.000.000 евра
За дупло мање пара, Тајланђани су изградили два моста и спојили их саобраћајницом која лебди у ваздуху. Свака прича о компликованим приступним путевима изгледа смешно после овог моста.
Мост Мијо, Француска
Највиши друмски мост на свету, отворен је 2004. године, део аутопута који спаја Париз и Барселону. Чине га седам пилона.
Дужина: 2460 метара (најдужи распон 342м)
Висина: 343 метара
Цена: 400.000.000 евра
С обзиром да има седам пилона, и најдужи распон сличан мосту на Ади (с тим што је скоро дупло виши), можемо закључити да би Французи премостили Саву најмање седам пута за исте паре колико нас кошта мост преко Аде.
Мост преко Аде, Србија
На крају, Београд, мост преко реке Саве, са једним, јединим, пилоном.
Дужина: 929 метара (најдужи распон 376м)
Висина: 200 метара
Цена: 400.000.000+ евра
Мост преко Аде, скупљи од свих горенаведених мостова. Дакле, најбезобразније и најбесмисленије бацање пара у новијој историји Београда и Србије. Уместо да неко одговара за оволику крађу, вероватно ће добити награду, “најевропљанин” и сл.
Eto, ljudi vidite kako nas pljackaju....a mi se ovde svadjamo koja marka je bolja :D
E baš je ovaj Gosn. Drobnjak fin. Slije se veli 300 mil. evrića a gde ode to samo on zna, jer na puteve otprilike otpada po neki conjak.
JP Putevi su glavni alat za finansiranje izbora a ne za upravljanje našim veselim putevima.
O svemu bi mogao da prozbori jedan naš član, koji materiju zna u prste ;)
Ajde malo, šta će biti ;))
Putevi su i odlični kakvo je stanje u poljoprivredi za 2010. godinu. Statistika kaže:
2010. godine četvoročlano POLjOPRIVREDNO stanovništvo je imali čist neto profit od 1.700$ odnosno 1.450€ na godišnjem nivou.
1.450€ = 160.000 din
160.000/4 člana = 40.000din po članu za god dana.
40.000/12 meseci= 3.333 dinara mesečno
3.333din/30 dana = 111 dinara dnevno
Znači 1 član ima danas 111 dinara da ih potroši na 3 obroka.
Poražavajuće zar ne?
I onda neko priča o lošim putevima.
Jebiga momci...neko od vas se sigurno seća koliko su se drali lonci i šerpe krajem devedesetih? Pa šta mislite, da su te huškadžije terale sirotinju raju na bunt zato da bi sirotinji bilo bolje??!!!
E braćo moja.....a petnaest milijardi kiparskih para a šećerane za po evrić ili tri, a Sartid za 20 i slovima dvadeset miliona dolara iako je tržišna cena bila preko milijarde a svaka četvrta privatizacija poništena zbog sveopšte pljačke..???
Šta li sam se ja primio, da mi je znati...??
Cccccc....Ma deda mraz će u dnevniku u pola osam da kaže da je sve u redu, počeo sam i ja da prebacujem i da se nerviram oko gluposti. Šatirani će sve da nas uvede u Evropu...EEeeee...što me na trenutak iznervira ova vest oko pljačke sirote Srbije...sreća da sam se na vreme setio da su sve to gluposti i da će večeras Miki Maus da nam objasni kako bolje samo što nije stiglo...i nemojte više ovako netačne informacije da širite da vas ustavni sud ne zabrani!!!!! Putevi su nam idealni, evo Mrka kaže...
@Gagiba 18:23
Baš tako. I još bi moglo da se dodaje do prekosutra. A glavna parola je bila "samo Sloba da ode" . Da,da bi oni bili umesto njega,a on je spram njih bio med i mleko. E Srbijo al si glupa,mamuzaju te obični šibicari,uličari.
Ljudi, da dodam još po nešto.
Što jedna budala pokvari, hiljade pametnih to nekada ne može da razreši.
Ubistvom Đinđića ponovo je uveden poredak "i posle Sloba Slobo".
On je kažu bio krimos, krenuo da radi puteve.
Ono što je i urađeno na putevima je i urađeno upravo za vreme njega i do sredstava koje je on ugovorio a koja se dan danas koriste. Pokušali su ovi da "skrenu" te pare, ali Evropa zatvori slavine.
Zato nemojte biti naivni.
I sada vlada Slobo. Dačić je OZNA i ona sve dozna, tako da drži sve u šaci.
I ovi što ih pohapsiše su deca čika Drobnjaka, ali njega gle čuda Dačić ne hapsi.
Zašto????
Ima ovde jedan naš drug, mnogooo zna o tome, ali neće da komentariše i piše o Put-haos sistemu, tj. mašini za predizbornu trku i mašini za krpljenje "državnih" rupa.
gagiba spominje šerpe i lonce,
a ja bolje da sam gov.. pojeo nego onaj jogurt u NS
Lepo je sto su "ulozili" 17-18 milijardi dinara a koliko su uzeli za to odrzavanje pri registracijama i putarinama?
Čitavog života me je jedino uspešno nervirala ljudska glupost. I tih famoznih devedestih sam govorio na sav glas ovi trenutni jesu naopaki ali su male mace ako dođu ovi što udaraju šerpe. Nažalost, bio sam u pravu. Apsolutno.
I opet u istom kazanu i opet najgori i opet nas svi oduvaše. E bre, 134 na svetu po putnoj infrastrukturi??????!!!!
Ufffff....znači pola Afrike nas je preteklo. Dajete ljudi neku ideju, zatreše nas načisto!!! Zapravo, uništismo sami sebe, što je tek naopako....
Neka ideja? Pa, svi da predju na ZIL-ove ili PINZ-ove i putna infastruktura,onakva kakva jeste, smatraće se potpuno zadovoljavajućom
ау бре ... ал сте застранили, па ко да су то најважније ствари на свету... тамо неки путеви и мостови ... ко да сад треба негде да се иде стално и да се вози ... а и гориво је скупо седите море кући и уживајте у великим братовима, фармама, првим српским топ моделима, у гранд продукцију која нам песмама боји живот у ружичасто, у рекламама које вређају свакога ко има мозак ... само уживајте, шаљите децу да славе матуре у хајатима... и да, само луксузно, само што луксузније, нема везе што упујете чарапе на пијаци као и луј витон лажњаке... све то изгледа лепо... а ви се бавите тамо неким путевима...