* Chevrolet oldtajmeri su tri generacije u samom srcu porodice
Porodični automobili bude sećanja na odmore i razgovore za posao ili na donošenje novorođenčeta kući iz bolnice, sećanja koja su zauvek utisnuta u naše umove, pobuđuju sve emocije koje povezujemo sa slobodom otvorenog puta.
Za porodicu Pjera Stivenarta, sloboda na putu je počela u septembru 1944. godine, kada su vojnici američke vojske ušli u mali gradić Frameries u blizini Monsa, gde je njegova porodica živela u južnoj Belgiji, oslobađajući to područje od okupatora.
Sećajući se kako je njegova porodica poželela dobrodošlicu američkim vojnicima, Pjer je seo u jedno od američkih vojnih vozila i video stotine Chevrolet kamiona kako idu na istok, čime je počela zaljubljenost u američkog proizvođača automobila ikona, duga 67 godina.
Veza na daljinu
Pjer poseduje očuvani Chevrolet Master iz 1938. godine, koji ne samo da ima posebno mesto u njegovom srcu, već i u srcu njegove porodice u kojoj je on treća generacija koja vozi Master.
Pjer ne samo da često koristi svoj 73 godine star oldtajmer u svom domu u Francuskoj, već prelazi i hiljade kilometara svake godine putujući na Chevrolet skupove oldtajmera širom Evrope. Master je jedan od nekolicine Chevrolet oldtajmera koji su i danas još uvek na drumu, a koje se Chevrolet trudi da locira u godini u kojoj slavi 100-godišnjicu postojanja.
Na nedavnoj proslavi stogodišnjice Chevrolet-a u švajcarskom gradu La Šo de Fons, gde je rođen velikan Louis Chevrolet, posetioci su videli Pjerov Master kojim je došao na ovaj događaj iz svog doma u Bretanji u Francuskoj – što sa povratkom čini put od preko 2.200 km.
Preko 30.000 strastvenih ljubitelja automobila i ljubitelja Chevy-ja okupili su se u ovom švajcarskom gradu 19. juna, na sasvim jedinstvenom događaju, na proslavi 100 godina Chevrolet-a, koji je okupio ukupno 1.057 Chevrolet modela iz čitavog sveta, koji su napravljeni u periodu od 1911. godine do danas – a mnogi od njih su i danas u upotrebi.
Američki uticaj
„Kada su američki vojnici oslobodili Frameries, ja sam imao oko 9 meseci, i to je očigledno ostavilo na mene snažan uticaj jer moja majka je rekla da je „Chevrolet“ jedna od prvih reči koje sam naučio da kažem“, Pjer objašnjava, „i tu je verovatno započela moja doživotna ljubav prema Chevrolet automobilima.“
Pjerov deda, Alfons Stivenart je vodio uspešnu obućarsku radnju i nakon što su borbe završene, on je prelazio stotine kilometara putujući širom Belgije. Zbog toga mu je trebao automobil koji je mogao da izdrži ozloglašene asfaltirane puteve ove zemlje, i zato se okrenuo izdržljivosti Chevrolet-a.
„Alfons je u Briselu kupio polovan Chevrolet Master iz 1937. godine. Ugledao je u salonu taj ogroman crni automobil sa hromiranim prigama i sedištima koja su bila velika kao sofe i na licu mesta odlučio da ga kupi. Bukvalno nije bilo ničeg sličnog na putevima u to vreme jer je jako malo ljudi posedovalo automobil“, dodaje Pjer. „Ljudi su odlazili u bioskop i gledali glumce kao što je Keri Grant kako voze američka kola. Ostavljali su snažan utisak jer to je bilo vreme štedljivosti. Gde god da smo išli, ljudi su se ponašali kao da su stigle filmske zvezde, jer smo dolazili u Chevrolet-u.“
Alfons je imao Master do 1950. godine, kada je došao u doba kada više nije mogao da vozi. Dao je automobil Pjerovom ocu, Fernandu, koji ga je 1956. godine prodao. „Nisam verovao da ćemo ikada da se odvojimo od našeg Mastera, ali bilo je jako teško naći rezervne delove, a porezi na gorivo i automobile su se merili prema snazi i veličini motora. Tako da smo to uradili, ali smo uvek žalili što smo ga prodali“.
Ponovni susret prijatelja
Tokom godina, kada je imao prilike za to, Pjer je pokušavao da pronađe ovaj automobil u Belgiji i Francuskoj, ali njegovi napori su uvek bili uzaludni. Tek kada se povukao u Francusku provodio je sve svoje vreme u potrazi za automobilom. Dok je čitao neki časopis u svom domu, ugledao je oglas za Chevrolet Master koji je izgledao upravo kao njegov stari automobil.
„Nazvao sam taj broj i otkrio da se automobil nalazi u centralnoj Francuskoj, tako da sam krenuo na put čim sam spustio slušalicu. Dok sam se vozio iz moga doma u Bretanji, odlučio sam da ću ga kupiti šta god da se desi. Moja supuga je pomislila da sam poludeo!“
„Mada to ipak nije bio naš automobil, bio je skoro identičan do poslednjeg detalja. Napravljen je u Chevrolet fabrici u Kanadi i uvezen je u Francusku nakon što su ga 70 godina vozili po Kvebeku. Par dana nakon što smo obavili kupoprodaju, dovezao sam ga kući. Koristim ga na putu – po suncu i kiši – skoro svaki dan i čekanje se apsolutno isplatilo. Upravljanje njime je upravo onako kako se sećam i tako ga je jednostavno održavati.“
Opet na putu
Pjerov put u Švajcarsku je primer oldtajmera dok putuje kroz vinogradarske predele Burgundije i doline Loare u Francuskoj, a nedelju dana kasnije kako juri ka Roskofu u severnoj Burgonji na skup vlasnika ovog američkog automobila. Kasnije u toku ove godine, Pjer i njegov Master će se uputiti u Pariz na sajam Automedon – a ovo je put od 4.000 km.
Masteru se pridružio malo noviji Chevrolet model – Corvair iz 1960. godine, koji se sada restauriše i, kako ne bi zaostajao za konkurencijom, Pjer je takođe bacio oko na model iz ponude za 2011. godinu.
„Za mene je, to što sam ponovno došao u posed Mastera, kao da sam se opet sastao sa starim prijateljem, uživam u nadoknađivanju propuštenog i u tome da radim sve ono što smo planirali da radimo. Ali putovanje je sada mnogo ugodnije jer imamo vremena da uživamo u vožnji.“
„Mada moja deca vole Master i zadržaće ga jer je bio deo velikih porodičnih venčanja i praznika, siguran sam da će kad dođu u moje godine posmatrati Volt kao Chevy automobil ikonu koji je takođe pomogao da se svet promeni na isti način kao i Master“, Pjer zaključuje.
PR Chevrolet