Ovih dana navršavaju se dve godine od kako je na snagu stupio Zakon o bezbednosti saobraćaja. Dočekan u javnosti kao prilično rigorozan, ali neophodan, pretpostavljalo se da će on uvesti red na putevima Srbije i učiniti vozače odgovornijim.
U nameri da saznamo koliko se vozači zaista pridržavaju pomenutog zakona i da li se nešto u poslednjih godinu dana (u 2011. u odnosu na 2010. god.) promenilo na bolje, sajt www.polovniautomobili.com uradio je sredinom novembra istraživanje u kojem je za sedam dana učestvovalo 11.817 osoba.
Cilj je bio da se sazna koliko su često pravljeni saobraćajni prekršaji u proteklih godinu dana, koliki procenat građana je zaustavljen zbog saobraćajnog prekršaja od strane policije, koji su to najčešći prekršaji koji se čine, da li se od uvođenja novog Zakona o saobraćaju više poštuju propisi, kolika je visina najčešće plaćanih kazni i kojim izgovorima se vozači služe kako bi ih izbegli.
Istraživanjem je utvrđeno da je skoro dve trećine vozača u prethodnih godinu dana počinilo bar neki saobraćajni prekršaj (bez obzira na to da li ih je policija zaustavila zbog toga ili nije), a 30% njih kaže da ih je policija zaustavila zbog počinjenog prekršaja.
Da je korisno pridržavati se saobraćajnih propisa pokazuje i sledeći podatak. Naime, svega 5% vozača bilo je zaustavljeno od strane saobraćajne policije iako nisu počinili nikakav prekršaj. Bez ikakvog povoda nikada nije zaustavljeno 95% vozača.
Sa druge strane, 42% vozača bilo je zaustavljeno od strane policije kada su načinili prekršaj, a 58% njih nije iako su učinili isto.
Kada je reč o prekršajima koji se najčešće čine, 30% vozača prekoračilo je dozvoljenu brzinu (što je najčešći prekršaj) četiri i više puta u toku godine, dok je njih 27% to učinilo najviše tri puta. Polovina ispitanika (51%) u poslednjih godinu dana bar jednom je koristilo mobilni telefon u vožnji a 25% njih je uradilo to češće od četiri puta. Ostali prekršaji koji se najčešće čine su nevezivanje pojasa, nepropisno parkiranje, preticanje preko pune linije, vožnja tehnički neispravnog vozila i vozila sa neadekvatnim gumama.
Prekršaji koji se najređe čine ali imaju najteže posledice kada do njih dođe jesu vožnja pod dejstvom alkohola i prolazak kroz crveno svetlo. Tako je 90% vozača izjavilo da u poslednjih godinu dana nisu vozili automobil sa više alkohola u krvi od dozvoljenog zakonom, 6% njih učinilo je to od jednom do tri puta a 4% vozača činilo je to više od četiri puta.
89% vozača u poslednjih godinu dana nijednom nije prošlo kroz crveno svetlo (ovde se ne računaju momenti prolaska kroz raskrsnicu kada svetlo na semaforu prelaza iz žutog u crveno, već direktno crveno svetlo). Oko 9% vozača kroz crveno je prošlo od jednom do tri puta a 2% njih učinilo je to više od četiri puta.
Zanimljivi su podaci o tome da li su se promenile navike vozača od kako je pre dve godine stupio na snagu novi Zakon o saobraćaju. Naime, najveći procenat ispitanika tvrdi da vozi isto kao i pre donošenja zakona (oko 57%), ali oko 38% je izjavilo da ređe prave prekršaje.
Saobraćajne kamere utiču na to da vozači voze pažljivije pa tako, ako znaju za njihovo postojanje, to čini 63% ispitanih. Oko 31% ređe obraća pažnju na kamere, a oko 6% ne može da proceni da li u tim momentima vozi pažljivije.
Najčešća visina kazne
Prosečan iznos kazne koji se plaća na našim drumovima u poslednjih godinu dana iznosi 5.000 dinara i njega je platilo oko 65% anketiranih koji su načinili prekršaj. Oko 65% anketiranih koji su platili neku kaznu u proteklih godinu dana, kaže da je prosečan iznos kazne koju su platili bio do 5.000 dinara. Sledeća „najčešća” visina kazne je od 3.000 do 5.000 dinara (45%), a oko 11% vozača platilo je kaznu iznad 10.000 dinara.
36% ispitanih smatra da im se desilo da su platili kaznu za prekršaj koji nisu počinili, tj. za koji nisu bili krivi. Nakon plaćene kazne, 36% anketiranih je promenilo svoje ponašanje i voze pažljivije, dok preko 50% vozi isto kao i pre plaćanja kazne.
Najčešći izgovori za izbegavanje kazni
Kako bi izbegli plaćanje kazne nakon što ih zaustavi saobraćajna policija, vozači se najčešće žale na svoju lošu materijalnu situaciju (u oko 44% slučajeva), kažu da negde žure (oko 33%), žale se na svoje lične probleme (21% slučajeva). Od ostalih izgovora (kojima se vozači koriste u oko 26% slučajeva), izdvojili su se sledeći, pojedini i duhoviti odgovori:
Izvinim se, priznam grešku, pokajem se
Pozovem se na poznanike/rođake u policiji
Kažem da sam lekar, vojno lice ili da smo kolege
"Zvao me je šef i morao sam da se javim na mobilni"
"Davi me pojas"
Izgovori su ponekad istiniti, ali u skoro 58% slučajeva vozači ih izmišljaju izgovore. Istraživanjem je utvrđeno i da 75% njih zbog toga ne oseća grižu savesti.
Kada se podaci o počinjenim prekršajima uporede s polnom strukturom, vidi se da žene ređe prave prekršaje koji su navedeni u ovom tekstu. Međutim, one godišnje, u proseku, prelaze manje kilometara od muškaraca pa se može zaključiti da je i to razlog zbog kojeg ih saobraćajna policija ređe zaustavlja.
Izvor: Economy.rs