Kako prenosi Beta, ekonomista Miroslav Prokopijević ocenio je da je poslednje davanje državnih subvencija Fijatu direktno remećenje konkurencije.

"Direktnije remećenje konkurencije ne postoji, a takva vrsta vertikalne pomoći određenim kompanijama je zabranjena u Evopskoj uniji", rekao je Prokopijević na javnoj raspravi o državnoj pomoći u Evropskoj uniji i Srbiji.

On je istakao da se ta vrsta pomoći države Srbije Fijatu, koja je zabranjena u EU, "zaklanja iza navodnog otvaranja radnih mesta, pa se uprkos oštrom protestu ostalih prodavaca automobila, Fijatu daje subvencija od 10.000 evra po navodno novootvorenom radnom mestu".

"Praktični efekat je da će ti automobili biti 3.000 evra jeftiniji. I onda kada pogledate šta je transakcija, transakcija je da od onih koji plaćaju carine i uvozne dažbine uzmete novac, ako su to vanevropske firme, i date Fijatu", rekao je Prokopijević.

On je rekao da misli da EU po tom pitanju neće učiniti ništa, već da će samo izraziti negodovanje, zato što ta zabrana obavezuje članice Unije i zemlje koje su otvorile pregovore.

"Pošto mi nismo ni jedno ni drugo ja mislim da će EU izraziti negodovanje i da će reći otprilike: Vi deklarište da idete ka EU, a ono što radite je suprotno od pravila same Unije", rekao je Prokopijević.

Savetnik za strana ulaganja Milan Kovačević ocenio je da je u slučaju poslednje subvencije Fijat Automobilima Srbija "očigledno da se radi o čistoj dirketnoj pomoći države kupcima automobila da bi pospešila prodaju Fijatovog automobila koji se ovde proizvodi".

"Vrlo je očito i vrlo prozirno i šteta da je tako prozirno, jer na neki način bi bila dobra ideja da domaći građani dobiji jeftinije automobile, sto su zaslužili svojim standardom", rekao je Kovacević.

Prokopijević je istakao da je ekonomski gledano politika državne pomoći firmama pogrešna, jer to znači pomaganje onoga što ne mozeda prođu tržišni test.

Prokopijević je naveo da se prosečno u zemljama Evrope državna pomoć privredi iznosi oko 0,5 odsto bruto domaćeg proizvoda, dok je u Srbiji dva do tri odsto BDP-a. Prema njegovim rečima, ta državna pomoć je i veća, jer se statisktika ne računa opraštanje poreza za koje niko ne zna koliko je, a i to spada u oblik džavne pomoći.

Prokopijević je još rekao da je 80 odsto pomoći kompanijama u EU takva da je može koristiti više kompanija i grana, a da je preostalih 20 odsto zabranjena vrsta pomoći, odnosno direktna pomoć pojedinačnim kompanijama.

Ekonomista Ljubomir Madžar je ocenio da se Vlada Srbije davanjem direktnih subvencija upustila u "direktno komuniciranje sa pojedinim kompanijama, što ne bi smela da radi".

Madžar je istakao da je poznato da subvencije ne daju kao rezultat razvoj firme koja dobija subvencije, napominjući da državna subvencija neće napraviti od propalog preduzeća uspešno.

Autor: Beta.rs