Američki internet sajt Autoguide (www.autoguide.com), nedavno je objavio studiju koja pokazuje da je za stvaranje saobraćajnih gužvi odgovorno šest glavnih faktora.
Gužve u saobraćaju su noćna mora za sve vozače u svetu. Osim što prouzrokuju neplanirana kašnjenja, one izazivaju dodatni umor i nervozu kod učesnika u saobraćaju, utiču na koncentraciju vozača i u krajnjem slučaju mogu dovesti i do saobraćajne nesreće.
Američko Department of Transportation (Ministarstvo saobraćaja), analiziralo je kako nastaju saobraćajne gužve u toj zemlji. Rezultati istraživanja koje je objavio gore pomenuti internet sajt, pokazuju da je 40 odsto zastoja na putevima izazvano takozvanim uskim grliom (bottleneck). To je najčešće mesto gde se kolovoz sužava ili je u pitanju deonica koja je projektovana za manji broj vozila u odnosu na količinu vozila koja saobraća u realnim uslovima. Drugi najčešći uzrok zastoja su saobraćajne nesreće i kvarovi automobila na putu, koji zatim dovode do zakrčenja saobraćaja.
Studija pokazuje da su ovi razlozi odgovorni za 25 odsto svih saobraćajnih gužvi. Nepovoljni vremenski uslovi (sneg, kiša, magla, led, itd.) su treći najveći pojedinačni uzrok saobraćajnih gužvi i izazivaju 15 odsto zastoja na putevima. Oko 10 odsto svih gužvi nastaje zbog radova na putnoj mreži bilo da je u pitanju izgradnja, redovno održavanje ili vanredne popravke. Vozači često imaju utisak da se gužve na pojedinim mestima u gradu stvaraju zbog loše projektovane semaforske signalizacije. Rezultati ove studija daje im to za pravo, obzirom da u poslednju grupu faktora koji utiču na preostalih 10 odsto zastoja spada loše isplanirana semaforska signalizacija u gradovima. Pored nje kao šesti faktor pomenuti su vanredni događaji kao što je održavanje sportskih, kulturnih i drugih manifestacija koje dovode do pojačanog saobraćaja, a samim tim i do saobraćajnih gužvi.
Zastoji u saobraćaju u savremenom svetu u kome neprestano raste broj vozila su neminovni. Kada se zateknete u saobraćajnoj gužvi, osnovno je da prihvatite činjenicu da na nju ne možete da utičete i da ostanete smireni. Nakon raščišćavanja gužve, ma koliko se žurilo, potrebno je obuzdati želju za jurnjavom jer se na taj način neće nadoknaditi vreme izgubljeno u gužvi, već samo možete dovesti sebe i druge vozače u opasnost.
Izvor: Netauto.rs
Foto: arhiva Autoblog.rs
Po mom iskustvu, najveci faktor rizika su vozaci-puzevi, svakodnevno se borim sa njima, sto sirenom sto psovkama... :)
Čarobnjak,
Da li u tu kategoriju spadaju i oni što se drže ograničenja brzine? :-)
Pozz
Raziel
pozdrav i tebi! :)
Govorim o gradskoj voznji gde i nije moguce prekoraciti brzinu, osim ako si samoubica...
Te situacije svakodnevno dozivljavam pred raskrsnicama, nepotrebno usporavanje, zbog straha ili ne znam cega, skretanje bez davanja migavca, ili usporavanje jer trazi parking, naravno opet bez migavca, kruzni tokovi su tek smejurija, uvek je neko pao sa marsa itd.
Nisam za rizicnu voznju, ali energicnu da!
Inace takva voznja koju sam gore opisao ce sigurno ispuniti ECE norme o potrosnji! :)))
Bla bla bla.
Jasno je zasto su u Boegradu guzve. Lose je resen parking, signalizacija i ima mnogo bezrazlozno jednosmernih ulica i zabranjenih skretanja sto rezultira da je na ulicama mnogo vozila koja bi vec stigla na destinaciju i bila parkirana da nije ova situacija.
Kada su spomenuli nezgodu, u nedelju sam se vracao iz BG-a i tamo otprilike pre skretanja za Lapovo ili Batocinu nisam siguran, dogodila se saobracajna nezgoda, posto nesreca kao izraz ne postoji. Dva automobila su se udarila i sletela na travnatu bankinu i kolovoz je bio slobodan, odnosno nesmetano su se kretala u obe saobracajne trake u pravcu ka Nisu. Kolona je bila dugacka oko 3 km jer su svi u obe trake usporili da bleje kako bi utvrdili sta se to dogodilo i da li je neko poginuo... nisam mogao da verujem...