Taksisti optuženi za trgovinu ljudima tvrde da samo prevoze putnike – Vozilo im se vraća ako pristanu na nagodbu i priznaju krivicu

Kako prenosi Politika, od kada je Srbiju zapljusnuo talas migranata više od 200 beogradskih taksista ostalo je bez automobila a preti im i krivični postupak za trgovinu ljudima zato što su strance iz Sirije, Iraka i drugih zemalja iz prestonice prevozili do granice sa EU, kažu u Savezu udruženja taksista Srbije.

Policija najčešće pleni automobile na putu od Beograda do Subotice, a taksisti se bune, jer smatraju da su drastično oštećeni i onemogućeni da rade svoj posao.

Jedan od primera je slučaj taksiste koji je primio mušteriju poreklom iz Sirije kod beogradskog hotela „Astorija”. On je govorio za naš list ali pod okriljem anonimnosti.

– Primio sam stranca naočigled grupice policajaca koja je stajala u blizini. Dogovor je bio da ga po taksimetru odvezem do Subotice. Tamo nas je pri rutinskoj kontroli zaustavila saobraćajna policija koja je utvrdila da Sirijac nema dokumenta. Priveli su nas obojicu i zaplenili moj automobil. Dao sam izjavu, nakon čega su me pustili, a vozilo su mi privremeno oduzeli. Tada je za mene počela golgota – priča ovaj taksista.

On kaže da je Osnovno tužilaštvo u Subotici protiv njega pokrenulo postupak koji će trajati dok se ne utvrdi da li je organizovano prevozio migranta do granice ili je zaista samo primio mušteriju, ne znajući ko je ona. Po njegovoj priči, kada je tužilaštvo shvatilo da nema elemenata da ga kazni, da bi opravdalo to što je uradilo ponudilo mu je nagodbu.

– Predložili su mi da priznam da sam znao da vozim migranta do granice i da uplatim oko 100.000 dinara u dobrotvorne svrhe pa će mi onda vratiti automobil – otkriva ovaj taksista i dodaje da je tako i učinio.

Da ovo nije usamljen slučaj potvrđuje Aleksandar Bjelić, predsednik Saveza udruženja taksista Srbije.

– Ovaj problem je u našem poslu već šest meseci aktuelan i za nas je goruće pitanje. Tužilaštvo bi trebalo da omogući taksistima vraćanje vozila dok postupak traje i dok sud ne utvrdi ko navodno švercuje ljude. Pa da li mi treba da razmišljamo o tome da li naši klijenti imaju dokumenta. Pitanje koje bih ja postavio jeste odakle se stvorio migrant bez papira u centru Beograda? Kako je prešao granicu pored policije? Takođe, migranti se voze i autobusom do Subotice, a nijedan autobus nije zaplenjen. Putuju i vozom, pa ništa – kaže Bjelić.

On je upozoravao kolege da obrate pažnju koga primaju u vozilo, ali tada su ga napale razne nevladine organizacije pozivajući se na diskriminaciju prema migrantima.

U MUP-u nam nisu odgovorili koliko su taksi vozila oduzeli u poslednjih šest meseci zbog prevoženja azilanata, već su samo kratko rekli da policija postupa po nalogu tužilaštva.

Da li i koje zakone taksisti krše ukoliko voze migrante pitali smo Radovana Lazića, predsednika Upravnog odbora Udruženja tužilaca Srbije.

Ukoliko taksista ili bilo ko drugi prevozi ili omogući smeštaj ljudima koji se ilegalno nalaze u Srbiji, učiniće krivično delo nedozvoljenog prelaženja državne granice i krijumčarenja ljudi za koje je kazna od šest meseci do pet godina zatvora, objašnjava ovaj tužilac.

– Za dela za koja je zaprećena kazna do pet godina, javni tužilac može da primeni odlaganje krivičnog gonjenja. Učiniocu se oprašta krivično delo pod uslovom da to delo prihvati i izvrši jednu od obaveza koju mu naloži javni tužilac. To može biti i uplata određenog novčanog iznosa u humanitarne svrhe – objašnjava Lazić i dodaje da je bitno da osumnjičeni prihvati obavezu tužioca i onda može biti primenjen oportunitet.

Taksista nije ovlašćeno službeno lice i nema pravo da legitimiše mušteriju, ali to ne znači da ne zna da je reč o migrantu koji ilegalno boravi u Srbiji, kaže Lazić. U udruženjima taksista smatraju da je takvo rezonovanje apsurdno. U tom slučaju morali bi, kažu, sami da preuzmu ulogu detektiva i da strane državljane, po slobodnoj proceni, legitimišu pre nego što krenu na put.

Za procesuiranje moraju da postoje dokazi

Taksista sme da vozi svakog tražioca azila koji ima legitimaciju ili potvrdu o traženju azila, kaže za „Politiku” pravnik Radoš Đurović, direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila.

– Da bi se neko procesuirao moraju da postoje dokazi da je nezakonito ostvario korist, ali i izjave migranata pred sudom da ih je vozio i to za višu cenu od regularne. Sud neće nikoga da osudi bez utvrđenih činjenica i dokaza – navodi naš sagovornik.

Ukoliko je radio po zakonu, taksista nikako ne bi trebalo da prihvati nagodbu sa tužilaštvom, ističe Đurović.

– Ukoliko mu je zaplenjeno vozilo, a on nije prekršio zakon, treba da potražuje štetu na osnovu neosnovano vođenog postupka – kaže Đurović.

Taksisti, međutim, ističu da su spremni za nagodbu jer im je oduzeto osnovno sredstvo za rad, a niko ne zna kako bi oni i njihove porodice preživeli ako bi ostali godinu dana bez automobila.

Ovaj problem je, po rečima Đurovića, mnogo kompleksniji, jer se dešava da taksisti krijumčare migrante i tada ih najčešće uhvate u pograničnom pojasu gde ne smeju da budu. Migranti kojima službenici pomenutog centra pomažu svedoče o tome da su im neki taksisti vožnju naplaćivali tri-četiri puta više od regularnog iznosa, ali i da su im pretili, ucenjivali ih. Prema priči ovih ljudi ali i onih koji im pomažu, ima i taksista koji u dogovoru sa vlasnicima hostela na tačno utvrđenim mestima primaju migrante i za velike pare voze ih u te hostele uz ubeđivanje da su centri za azil prepuni ili da će ih uhapsiti policija.

– Naravno, ne treba da zaboravimo da ima i poštenih taksista i da ne žele svi da se nezakonito okoriste o azilante – napominje Đurović.

Pooštrene kazne za trgovinu ljudima

Milan Škulić, profesor krivičnog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu, kaže da je stvar policijske procene da li je taksista učinio krivično delo ili je samo obavljao svoj posao.

– Ako potrpa ljude koji su očigledno migranti u automobil, teško je reći da nije znao koga vozi. U krivičnom postupku se utvrđuje da li je učestvovao u trgovini ljudima, ali je to dugačak proces i teško se dokazuje. Izmenama krivičnog zakonika pooštrene su kazne za krivična dela trgovine ljudima – kaže profesor Škulić.

Izvor: Politika.rs

Foto: arhiva Autoblog.rs