Kako piše "Politika", pedesetogodišnji Nikola B., žitelj potkopaoničkog sela našao se u čudu kada mu je nedavno, dok je u svom dvorištu ispijao kafu, poštar uručio 45 kazni za nepropisno parkiranje u ukupnom iznosu od 43.000 dinara.

Zapisnik o prekršaju bio mu je još nejasniji. Automobil, njemu nepoznate registracije, za koji je naznačeno da se vodi na njegovo ime, bio je mesec i po dana parkiran na nedozvoljenom mestu i to 2013. godine. Saobraćajni policajac je danima kačio kazne o brisač.

Da bi otkrio o čemu je reč, misleći da je greška, otišao je u lokalnu policijsku stanicu. Šalterska radnica proverila je papire. Tek tada je saznao da je „mazda 626”, koju je za 600 evra prodao pre pet godina, i dalje registrovana na njegovo ime.

„Još 2010. sam prodao taj automobil. Kupcu sam dao ovlašćenje na koje je trebalo da koristi vozilo do kraja te godine, a zatim je bilo dogovoreno da ga prevede na svoje ime”, priča za naš list Nikola.

Ispostavilo se, međutim, da je automobil sve vreme ostao registrovan na Nikolino ime, iako on to, kako tvrdi, nije znao. Da bi razjasnio situaciju, pozvao je čoveka kome je pre pet godina prodao „mazdu 626” i kome je dao ovlašćenje.

„On mi je rekao da automobil nije preneo na sebe zato što ga je nakon 15 dana preprodao. Odvezao ga je na auto-otpad, jer mu je pukla šoferšajbna. Nije mu se isplatilo da je menja, jer je nova bila skuplja od automobila. Saznao sam i da je na tom otpadu „mazdu” kupio automehaničar. On je uradio generalku i vozio je nekoliko godina. Potom ga je prodao taksisti iz Kruševca. Ne znam koliko se vlasnika od tada promenilo, kao ni to kod koga i gde je vozilo sada”, prepričava nam Nikola sudbinu ove „mazde 626”.

Njemu nije jasno zašto ga niko nije obavestio kada su napisane prve dve-tri kazne, nego mu je uručeno 45 odjednom. Ogorčen je jer nije znao da je godinama bio u milosti i nemilosti svih onih koji su kupovali „njegov” automobil.

„Neko je mogao da švercuje drogu ili nekog ubije, ostavi automobil, a da ja robijam. Policija bi mene jurila, jer na papiru piše da sam ja vlasnik”, kaže on.

Da bi se zaštitio i da se ne bi desilo nešto gore od nepropisnog parkiranja, odjavio je staru saobraćajnu dozvolu. Pronašao je i ovlašćenje koje ga je na kraju spasilo plaćanja kazni.

„Na tom papiru, koji sam srećom sačuvao, piše da ovlašćujem kupca da mojim motornim vozilom može upravljati, izvršiti tehnički pregled, registrovati ga, prijaviti i odjaviti, izvršiti prenos vlasništva na svoje ime, prodati ga i obaviti prenos vlasništva na ime kupca kao i da svu odgovornost oko upravljanja motornim vozilom snosi onaj koga ovlašćujem”, navodi Nikola.

Finale svega je što je 45 kazni za nepropisno parkiranje sada „prebačeno” na ime kupca kome je Nikola B. prodao „mazdu 626” i dao ovlašćenje, a koji ni kriv ni dužan mora da ih plati, ili da sačeka nekoliko meseci da zastare.

Da ovo nije usamljen slučaj govori i primer Beograđanina M. D. kome je u martu ove godine na kućnu adresu stigla kazna za nepropisno parkiranje automobila „pežo 309” koji je prodao u oktobru prošle godine za trista evra.

„Stigla mi je kazna za nepropisno parkiranje u Staroj Pazovi, u kojoj nikada nisam bio. Imam kupoprodajni ugovor bez ovlašćenja. Registracija je isticala u decembru i novi vlasnik je morao da prenese vlasništvo i da registruje na sebe. Međutim, on je automobil preprodao pre isteka registracije. Kada sam otišao u policiju oni su mi rekli da je vozilo u decembru ponovo registrovano na moje ime”, kaže M. D.

On pita kako je bilo ko mogao da bez njegovog znanja i prisustva registruje to vozilo. Saznao je da je to uradila neka agencija. Službenica na šalteru uradila je papire po dogovoru sa novim vlasnikom.

– U policiji su mi rekli da je reč o propustu službenice i da će problem rešiti unutrašnjom kontrolom – navodi naš sagovornik.

U mnogim slučajevima prodavac i kupac polovnog automobila pokušavaju da izbegnu plaćanje poreza i zbog toga prave ovakve ugovore pa i daju ovlašćenja za korišćenje vozila. Od toga, međutim, prodavac kasnije može imati veću štetu od uštede, jer kupac češće samo preproda automobil.

U Auto-moto savezu Srbije smatraju da je u slučaju preprodaje vozila Nikola B. morao da se obrati poreskoj upravi i da plati porez.

„On je prevario državu i sada očekuje da država nešto učini za njega. Trebalo je da napiše ugovor o kupoprodaji vozila. Njegova greška je to što je kupcu dao ovlašćenje”, navode u AMSS.

Jedno od najčešćih pitanja sa kojima se suočavaju kupci i prodavci polovnih vozila je kako sastaviti zakonski validan kupoprodajni ugovor sa adekvatno navedenim podacima o vozilu?

Autor: Aleksandar Bojović

Od punomoćja do ugovora

U AMSS-u navode da kada kupac i prodavac postignu dogovor o kupovini odnosno prodaji vozila, pristupaju zaključenju ugovora, a nakon toga kupac plaća porez koji iznosi 2,5 odsto od procenjene vrednosti vozila po zvaničnom AMSS katalogu i obavlja preregistraciju na svoje ime.

Po potpisivanju kupoprodajnog ugovora, rok za plaćanje poreza na prenos apsolutnih prava je 15 dana. Ugovorne strane mogu da se dogovore da se preregistracija uraditi naknadno i da se vozilo određeno vreme koristi po punomoćju kojim se kupac ovlašćuje da može da raspolaže vozilom po svom nahođenju, da upravlja njime u zemlji i inostranstvu, da da ga proda. Organi unutrašnjih poslova u praksi zahtevaju da ovakvo punomoćje bude overeno u sudu. U slučaju Beograđanina M. D. iz AMSS kažu da je automobil očigledno registrovan nezakonito i to bi već trebalo da ispita policija.

Izvor: Politika.rs