Kad kupuju benzin Italijani plaćaju za 80 godina ratova i katastrofa
Kako piše Beta, cene goriva u Italiji uvek su bile visoke, bez obzira na cenu nafte na svetskom tržištu, tako da su u decembru prošle godine, uprkos padu cena nafte na 0,46 evra za litar u Italiji, Italijani plaćali 1,45 evra po litru benzina.
Za ovako veliku razliku postoje dva razloga. Jedna je italijanski Porez na dodatu vrednost (PDV) koji je 22 odsto, a drugi je arhaična vrsta takse, zvana akciza (accisa). Toliko akciznih poreza je dodato na cenu goriva tokom niza godina, da one sada kumulativno predstavljaju polovnu potrošačke cene goriva u Italiji, prenosi vebsajt Kvarc (Quarz).
Akcizni porez treba da finansira vanredne aktivnosti države, i da predstavlja tek mali dodatak na cenu goriva ili drugih proizvoda.
Prvi akcizni porez dodat je 1935. kada su građani kraljevine Italije zamoljeni da plate dodatnih 1,90 lira po litri goriva (prilagođeno za inflaciju, to bi danas bilo visokih 1,7 evra). Taj novac je išao za finansiranje rata tadašnjeg vođe Benita Musolinija u Etiopiji.
Pošto taj porez nikad nije ukinut, Italijani i danas plaćaju za taj rat, piše Kvarc.
Oni i dalje takođe plaćaju za akcizu, uvedenu 1956, od 14 lira po litru, za krizu u Sueckom kanalu, Italija je tada već bila republika. Italijani još plaćaju i akcizni porez uveden sedam godina kasnije, 1963. kada je njihova država dodala još 10 lira za finansiranje rekonstrukcije posle rušenja brane Vajont na severu Italije.
I tako su se akcize ređale jedna za drugom do najnovije, od 0,02 evra, za otklanjanje štete od zemljotresa u regionu Emilija.
Kada se pogleda spisak dodavanih akciza, to je kao da se listaju najmračnije stranice italijanske istorije, sa jednom katastrofom za drugom.
Godine 1935, 1,9 lira za rat u Etiopiji, 1956. 14 lira za Suecki kanal, 1963. 10 lira za pad brane Vajont brane, 1966. 10 lira za poplave u Firenci, 1968. 10 lira za zemljotres u Bečičeu, 1976. 99 lira za zemljotres u Frijuiliji, 1980. 75 lira za zemljotres u Irpiniji, 1983. 205 lira za rat u Libanu, 1996. 22 lire za misiju u Bosni i Hercegovini, 2004. 0,02 evra za novi ugovor za radnike u javnim železnicama, 2005, 0,005 evra za kupovinu ekoloških autobusa, 2000. 0,0051 evra za zemljotres u Akili, 2011. 0,04 evra za migrantsku krizu, 2011. 0,0089 evra za poplave u Liguriji, 2011. 0,082 evra za mere štednje, 2012. 0,02 evra za zemljotres u Emiliji.
Teoretski, plaćanje svakog od ovih dodatnih poreza trebalo bi da je odavno isteklo, ali oni se i dalje dodaju ceni benzina.
"Tako, dok pune rezervoare svojih automobila, Italijani se bore da zaborave godine fašizma kroz koji je zemlja prošla, železničke štrajkove i mnoge od najgorih katastrofa koje su zadesile njihovu zemlju u proteklom veku", piše vebsajt.
Izvor: Beta.rs / Novosti.rs
Foto: arhiva Autoblog.rs
"1996. 22 lire za misiju u Bosni i Hercegovini,"
Pa, ima li ih još tamo?
Pa dobro, sve je to trebalo isfinansirati, mada i mi placamo visoku cenu goriva izmedju ostalog zbog "bratske ljubavi" prema Rusiji... prakticno egal...
@Orlo
Ne placamo mi zbog Rusije. Pogledaj kolika su drzavna zahvatanja tj. "accisa". Na litru goriva nasa drzava uzme vise od pola novaca.
@Srdjan
Visoke su akcize, to je "nesporno", ali NIS je monopolista i drugi prodavci goriva od njega najvecim delom kupuju gorivo, neki u potpunosti... a jasno je kao dan ko placa kada monopolista vlada na nekom trzistu...
Kada država ne bi lopatom "zavatala" na gorivu, ne bi ni kašičicom povremeno delila tamo gde je potrebno ...
A zar je bitno ime "lopate grtalice", da li je označena kao akciza, taksa, porez ?
@Priapus
Iako zapravo postoji veliki broj prodavaca goriva, sto mi "osecamo" kao mogucnost odabira odnosno konkurencije, svi oni u principu dobavljaju gorivo samo od jednog proizvodjaca koji diktira cenu, a i cene na pumpama se razlikuju po nekoliko desetina para, usled te "jake" konkurencije... pojedina "fensi" goriva dolaze iz inozemstva poput Rumunije ali je njihov procenat mali, ako se ne varam...
Mozda se to i ne zove monopol...
Zar bi neko razuman mogao NIS "podvući" pod ovo dole?
"Dominantan položaj ima učesnik na tržištu koji, zbog svoje tržišne snage, može da posluje na relevantnom tržištu u značajnoj meri nezavisno u odnosu na stvarne ili potencijalne konkurente, kupce, dobavljače ili potrošače.
Tržišna snaga učesnika na tržištu se utvrđuje u odnosu na relevantne ekonomske i druge pokazatelje, a naročito:
1) strukturu relevantnog tržišta;
2) tržišni udeo učesnika na tržištu čiji se dominantni položaj utvrđuje, naročito ako je veći od 40% na utvrđenom relevantnom tržištu;
3) stvarne i potencijalne konkurente;
4) ekonomsku i finansijsku snagu;
5) stepen vertikalne integrisanosti;
6) prednosti u pristupu tržištima snabdevanja i distribucije;
7) pravne ili činjenične prepreke za pristup drugih učesnika tržištu;
8) snagu kupca;
9) tehnološke prednosti, prava intelektualne svojine..."
Teret dokazivanja dominantnog položaja na utvrđenom relevantnom tržištu je na Komisiji.
OK je dominantan položaj. Zloupotreba istog je problem. Na osnovu javno dostupnih izvora, kao i onih drugih, NIS nema najveću maloprodaju, svakako manje od 40% (tačnije, 27,3%), a uvoz derivata je slobodan. Ako neko kupuje derivate iz Pančeva, moje razumevanje je da ga niko na to ne tera puškom, ako mu je povoljnije da ga dovuče iz Bosne ili Rumunije.
KZK kaže da nema zloupotrebe.
Šta to meni kao običnom kupcu znači? Pa ništa. Meni je u interesu da kupim što jeftinije i što kvalitetnije. Kad shvatim gde je sticaj ta dva kriterijuma, tu ću da kupujem. Jedino je nevolja što kvalitet može da osciluje, pa nema više ni "poslovično" dobrog goriva kod jednih, niti standardno lošeg kod drugih. A valjda je tako i svuda u svetu, nije to neka naša ekskluziva.
Najveći problem je u državnom zahvatanju. Sve ostalo je koska razdora i male biznis finese u interesu krupnog kapitala. Nikakva mudrost.
Priapus 12:19
Upravo tako. Što znači da NIS ima dobre cene, čim kupuju svi od njega a ne uvoze iz inostranstva.
Da im je skupa cena goriva, ne bi niko od njih kupovao.
E sad, na 1 000 din datih za gorivo, 600 uzme država.
Pa jedino onda NIS da poklanja gorivo...
P1
Ja čak zaista ni ne znam da li svi kupuju od Rusa. Svakako na to nemaju obavezu (za ED od pre par godina). Ono što svakako čini problem je akciza. Onako kako je "mlađani" Lazar Krstić mislio da "reformiše" fiskalni sistem, tako isto može i kikiriki u ljusci, kad bi kojim slučajem imao pola mozga i ekstremitete, bez da je i "prismrdeo" McKinsey-ju. Podigneš poreze i akcize i napunio si budžet! Ajde?! Neverovatno da se toga niko pre nije setio.. Tako da je kao i obično, uvek država problem. Što je sa nekog teorijskog aspekta i uslovno razumljivo, ako se ima jasna vizija koga država zastupa i štiti. Kod nas se, nažalost (ili na sreću), to ne zna. Digneš akcize, a smanjiš penzije i plate u javnom sektoru. Sve naopako. A nešto nisam siguran koliko je BiH sveukupno uređenija od SRB, pa su im zahvatanja mnogo manja..
Jedan "moj" je bio "predmet obrade" od strane "KZK" i njihova "razumevanja" i "nerazumavenja" dozvoljenog i nedozvoljenog su jako fluidna.
Uostalom, "kada treba" (radi izbegavanja ograničenja visine plata u javnom sektoru), kod nas su ( shodno "zaključku vlade" ) "izložena konkurenciji" skoro sva javna preduzeća koja su još uvek skoro čisti monopolisti ( PTT,EPS,EMS ...), tako da je i problem NIS-a moguće gledati "ovako" ili "onako" ...
Mnogo toga, osim možda po neki put matematike, je predmet "ciljnog tumačenja". Tu zapravo leži sva lepota profesije. Imaš mogućnost da budeš kreativan, čak i da to ne želiš.. ;)
Ako KIA "pobedi" na testu 3 oponenta zato što je subjektivno najlepša, ili što je najviše platila, i to je neko ciljno tumačenje AB. Ne i zdravorazumsko, svakako ne logičko..
