*Sindikati još čekaju da Vučić ispuni obećanje i u grad dovede "velikog
komponentaša" koji bi zaposlio 1.500 ljudi
* Po nezvaničnim informacijama,
iz Fijata i njegovih kooperanata, do sada otišlo oko 1.100 ljudi
Kako piše list "Danas", javnost još uvek ne zna koliko je kragujevačkih automobildžija tokom prošlog meseca napustilo svoja radna mestra.
Ni gotovo mesec i po dana od okončanja izjašnjavanja zaposlenih u kompaniji Fijat Krajsler automobili Srbija i njenim kooperanstkim firmama (Manjeti mareli, Džonson kontrol, Sidžit i PMC) o ponuđenom socijalnom programu za rešavanje problema prekobrojnih radnika, nakon ukidanja jedne od tri proizvodne smene, javnost ne zna koliko je kragujevačkih automobildžija tokom prošlog meseca napustilo svoja radna mestra.
Suvlasnici kragujevačke fabrike automobila, Fijat i Vlada Srbije, istrajavaju u totalnom ignorisanju javnosti, ne pozivajući se pritom, ni na fraze o poslovnoj tajni, a kako nema nikakvih naznaka da će da promene stav, to je već sasvim izvesno da tačan broj radnika koji su pre mesec i kusur dana u FCA Srbija i njenim dobavljačkim fabrikama faktički dobili otkaz, zvanično nikada neće biti saopšten.
Špekuliše se da je iz FCA Srbija otišlo između 700 i 750, a iz kooperantskih firmi od 300 i 400, što će reći da je krajem jula, otpremnine koje su, u zavisnosti od godina staža, iznosile od 4.800 do 12.000 evra, uzelo oko 1.100 radnika, što je za nekoliko stotina manje od prvobitno predviđenog broja trudbenika koji, zbog pada proizvodnje i plasmana "fijata 500L“, moraju da odu iz fabrike automobila.
Ono što je, međutim, poznato jeste da je FCA Srbija i dalje, prema oficijelnim podacima Ministatrstva finansija, ubedljivo najveći domaći izvoznik. Kragujevačka fabrika je u prvom polugođu na evropska i severnamerička tržišta izvezla automoboile u vrednosti od 663,6 miliona evra, što je čak za četiri puta više od prvih pratilaca na listi najvećih srpskih izvoznika – pirotskog „Tigra“ i smederevske Železare. Nevolja je što je polugodišnji izvoz FCA za oko 70 miliona evra manji od ostvarenog u istom periodu prošle godine (715 miliona evra), a koji je, opet, za 65 miliona evra manji od šestomesečnog plasmana u 2014, kad je u inostranstvu prodato automobila za blizu 800 miliona evra, što je, takođe, bio pad u odnosu na prvo polugodište 2013, u kojem je izvoz vredeo 840 miliona evra. Proizvodnja i plasman pada iz godine u godinu, a rentabilnost poslovanja fabrike, pored niske cene rada i ugovornih beneficija, od nedavna se spašava i otpuštanjem radnika, što nikako nije dugoročno rešenje. Naprotiv...
U menadžmentu FCA Srbija se nadaju da će pad plasmana biti sprečen redizajnom „fijata 500L“, koji bi sa delimično promenjenim „likom“ na svetskim tržištima trebalo da se pojavi naredne godine. U fabričkom sindikatu smatraju da je još jedan model, makar i ponovna proizvodnja „punta“ za domaće i kupce u regionu, spasonosno rešenje, odnosno jedini način za upošljavanje kapaciteta, te sprečavanje daljih otpuštanja i evntualno zapošljavanje novih radnika. Novog modela, po svemu sudeći, bar u dogledno vreme sigurno neće biti, a obnavljanje proizvodnje „punta“, o kojem se svojevemeno govorilo, očigledno je stavljeno „ad akta“. Kragujevačkim radnicima ostaje da čekaju septembar 2018, kada ističe aktuelni desetogodišnji ugovor između Fijata i Vlade Srbije o formiranju zajedničke kompanije, i kada treba da počnu novi pregovori o njenoj daljoj sudbini.
Rukovodstvo Sindikata FCA Srbija, čija je uloga u prošlomesečnom otpuštanju kragujevačkih „automobildžija“ bila i ostala poprilično nejasna, čeka i na ispunjenje obećanja premijera Aleksandra Vučića koji je nedavno najavio da će u Kragujevac da dovede „jednog velikog komponentaša“, koji će da zaposli oko 1.500 radnika, odnosno tačno onoliko koliko ih je, prema prvobitnim zvaničnim informacijama, trebalo da ode iz fabrike automobila i njenih kooperantskih firmi. Sindikalci FCA Srbija tvrde, ne bez osnova, reklo bi se, da će, ukoliko Vučić ne ispuni to svoje obećanje, Kragujevac već krajem ove godine ponovo „postati dolina gladi“.
Strepnje ove vrste podgrejavaju i činjenice da novih investicija u Kragujevcu, osim u Vučićevim najavama, nema na vidiku, da delegacije inostranih investitora i ambasada, osim poneke kineske, već odavno obilaze šumadijsku i prvu srpsku prestonicu kao ono „kiša oko Kragujevca“, te da na auto-putu prema Koridoru 10, nakon nedavnog puštanja jedne deonice od šest kilometara, ponovo nema žive duše.
Preuzeto sa: Danas.rs
Foto: arhiva Autoblog.rs / FCA Srbija
Ne znam sta se desava u Kragujevcu ali 500L se i dalke prodaje odlicno u Evropi!
Small MPV segment 2016 H1 2015 H1 Change
1 Fiat 500L 49.201 50.639 -3%
2 Opel/Vauxhall Meriva 27.434 29.642 -7%
3 Ford B-Max 23.213 25.164 -8%
4 Citroën C3 Picasso 22.333 21.811 2%
5 Nissan Note 20.367 27.467 -26%
6 Hyundai ix20 18.111 19.914 -9%
7 Kia Venga 14.410 15.619 -8%
8 Toyota Verso-S 467 3.865 -88%
9 Skoda Roomster 82 12.989 -99%
10 Lancia Musa 4 3 33%
11 Subaru Trezia 1 38 -97%
Segment total 175.623 207.151 -15%
http://left-lane.com/european-sales-2016-first-half-small-mpv-segment/
Šta su drugo mogli da očekuju kad proizvode 500L ?? Dobro su prošli, obzirom kakv automobil prave. Spasili ih žabari, kupujući 70% ovoga poluproizvoda.
@carobnjak
Zato im se i ne zuri sa novim modelom/ restylingom verovatno.
To se podrazumeva, pare daje drzava a stan opstina. + nacionalna penzija. FCA daje 500L za svaku zlatnu medalju. Prilika za kosarkasice i odbojkasice jer im zbog visine odgovara. Kad vec dobiju pare ne moraju da ih trose na kupovinu automobila.
E pa onda ok.
Prodaće on to kombe, jer sumnjam da će Audija da zameni kombetom. :)
Prvo 500L fejslifting mora kao bazni motor da ima 1.6b atmo, a čim Fiat pokrene proizvodnju novog punta, gde god, da u KG nastavi sa tekućim puntom s dva motora, 1.2b i 1.3d za po 1500E manje.
Stari Punto classic je euro3 auto, i ne moze da se prodaje kao nov ni u Srbiji ni u okruzenju, pa ni u Rusiji, Kini. Grande Punto Evo bi mogao da nastvi zivot u Kragujevcu, ali je prevazidjen model, i greota je habati najmoderniju tehnilogiju instaliranu u Kragujevcu za tako stari model. Najpre ide restajling 500L, pa tek posle toga neki novi model.
Prvo da vidimo sta ce biti sa izvozom 500L u Rusiju. Iako je 10.000 automobila mali broj zaboravljamo da smo pre Fiata pravili samo 8000 automobila godisnje, Yuga, 101 i Floride.. Kada je dosao Fiat i poceo da se radi Punto imali smo proizvodnju 30.000 godisnje.
2018e kad istice ugovor imacemo bar 50.000 prizvodnju te godine, sto je sasvim dovoljno da fabrika normalno radi i doceka novi model. A mozda i produze proizvodnju 500L za neko vreme, videcemo kako ce ici restilizovani.
@Sinbad
Zasto tako teske reci za (Grande) Punto, da je stari model?!?
Bio je dobar da se na njegovoj osnovi napravi 500L, 500X, Renegade, buduci Compass/Patriot, Doblo, Tipo... a sada je "stari model", molim te...
RE: Sinbad
Stari Punto ima euro 4 motor još od 2007 godine.
---
Kragujevac ne postaje dolina gladi, on je nažalost bio i ostao dolina gladi. Pogledajte samo koliko radnika je radilo u Zastavi 2003, a koliko ih radi danas u FCAS-u. Kad je bio na glasu da je dolina gladi, broj radnika u fabrici automobila je bio znatno veći, a danas kada više niko ne spominje dolinu gladi u kontekstu Kragujevca, skoro i da nemamo auto-industriju, a kako je krenulo uskoro ni to nećemo imati.
U vremenu automatizovanih fabrika, baziranjih na kompjuterima i robotima, glupo je pomisliti da jedna fabrika moze da uposli ceo grad. Slicne fabrike u svetu zaposljavaju isto ako ne i manje radnika. Znaci treba dovesti jos investitora, i ne ocekivati da ceo Kragujevac radi u Fiatu. Sto kaze Marcione, napredak tehnologije nuzno dovodi so smanjenja broja radnih mesta.
Vecina ovde i nema predstavu sta je to fabrika automobila pa lupaju. FCAS ima:
1. Japanske prese. Na tri linije kompjuterski upravlja sest radnika. Prave sve delove od lima za 500L.Ukupno ima 80 presa, koje u jednoj smeni prave 10.000 delova.
2. Karoserija. Jedna od najmodernijih na svetu, 330 robota, koji vare i sklapaju delove.
3. Lakirnica. Pocinkovani lim sa dodatnom zastitom i bojenjem koji moze da traje 20 god. Uvezena iz Nemacke.
4. Montaza. Tu je najvise radnika koji postavljaju delove na ofarbane skoljke. Pod je pokretan pa radnici putuju sa skoljkom dok postavljaju delove.Ceo automobil se okreće oko svoje ose, i radniku dolazi tačno pod ruku. A i delovi koje treba da ugradi stižu, za svaki automobil, na posebnim kolicima, jasno postavljeni, sortirani, opet nadohvat ruke. Nema trčanja, prebiranja, mučenja.
5. Na kraju se se školjka spaja s motorom, menjačem, vešanjem. Tada se rađa automobil. I to sve rade roboti. Ako jedan šraf pokaže manu, odmah se menja. Ugrađuje se dalje instrument-tabla, koju postavljaju roboti i radnici...Kod stakla laseri procenjuju položaj, robot nanosi lepak, i onda se tačno sve postavlja bez greške.
p.s. I onda neko pita sto ima toliko malo radnika? Bice ih i manje, to je buducnost visoke tehnologije.
