Stečaj pokrenut u somborskim „Specijalnim vozilima“, „Zastava automobilima“, a očekuje se i u fabrici kamiona. – „Zastava inpro“ prodala mašine za 287.000 evra
Kragujevac – Mrcvarenju se bliži kraj – preostali delovi „Zastave“, nekada najvećeg industrijskog kompleksa na Balkanu, otići će u stečaj, a imovina ovog preduzeća, koje je poslednjih godina postojalo samo „na papiru“, biće rasprodata. Rastakanje „Zavoda“ počelo je 2001, s procesom restrukturiranja koji je, praktično, okončan dolaskom „Fijata“ u Kragujevac 2008. godine. Tada su se neprodati delovi nekada jedinstvenog preduzeća skućili u grupi „Zastava vozila“, provizornoj firmi koja je samo čekala da i formalno bude ugašena. Do kraja ove godine „Zastava“ će biti izbrisana i sa „papira“.
Grupi „Zastava vozila“ priključeni su somborska fabrika „Zastava specijalna vozila“, „Zastava automobili“, „Zastava inpro“, „Kamioni“, „Hortikultura“ i „Rezervni delovi“, čija je imovina poklonjena „Fijatu“, bez određene namere i jasnog cilja. U somborskom preduzeću, koje je sve do 2010. proizvodilo „pik-ap“ i „floridu poli“, nedavno je pokrenut stečaj zbog trajne nesposobnosti plaćanja. To se desilo i „Zastava automobilima“, preduzeću u kome su, na kraju, ostala samo tri radnika, za razliku od 1989. kada ih je bilo 13.500.
Imovina „Specijalnih vozila“ biće prodata iz stečaja, iako je nekoliko firmi bilo zainteresovano za kupovinu tog preduzeća, a „Zastava automobili“ odlaze na doboš sa milionskim dugovima prema dobavljačima i bivšim radnicima koji sada na sudu traže da im se isplate zarade koje su im, kako tvrde, zakinute u periodu od 1997. do 2001. godine. Pokretanje stečajnog postupka u „Zastava kamionima“ nedavno je, pred Privrednim sudom u Kragujevcu, zatražila italijanska kompanija „Brembo“ iz Bergama, zbog duga od oko 114.000 evra.
Izvor: Politika.rs
Realno, kome trebaju te firme sa zastarelim proizvodnim programom, tehnologijom i viskom radnika. Šta se čekalo do sad? Placamo nerad pa onda i otpremnine za taj nerad.
Ovo je odustvo svake normalne logike ako mene pitate. Ne samo ovo što se dešava kod Zastave, već kod FAP-a, IMT-a, IMR-a i drugih fabrika iz sektora motorne industrije, osim Ikarbusa koji očigledno ima političku podršku iako je i on na spisku velikih dužnika.
Zbog ovakve politike, Kragujevac će i dalje ostati dolina gladi, Priboj će skroz zamreti, Sombor će i dalje da živi ili bolje rečeno životari od mlekare i stočarstva, dok će jedino beogradska opština Zemun da tu i tamo ima neku perspektivu da se vrati na staze stare slave. I posle se čudimo zašto ode sve u Beograd i u inostranstvo.
Ko god da kroji ekonomsku politiku Srbije u poslednjih 16 godina taj očigledno kroji politiku depopulacije Srbije jer bez fabrika nema ni poboljšanja ekonomske slike.
Umesto da političari prepuste i zaduže nekog da se bavi reindustrijalizacijom i revitalizacijom svake firme ponaosob (s obzirom da je svaka ta firma priča za sebe) oni se staraju o tim firmama po šablonu i to na način da nam hoće da poruče da ništa ne valja i da sve treba pogasiti. Zato se odjednom zadnjih godina i stvorio talas ljudi koji beže iz Srbije za boljim životom.
Peti oktobar najveća je farsa u istoriji srpskog postojanja jer ono što neprijatelj nije uspeo ni uranijumskim bombama ni negativnom medijskom propagandom, uspeo je spomoću domaćih trojanskih konja čiji rezultati su najvidljiviji upravo sada. Da je neko u Srbiji 2001 hteo ovakvu privatizaciju, nazvao bi Vašington i rekao da nas bombarduju punom snagom jer ovo što su neki naši političari uradili Srbiji ravno je auto-destrukciji.
Što se tiče konkretno Zastava Auto Grupe njen najveći problem nije tehnika jer to je nešto što svi kupuju tj. nešto što može da se kupi, kao i radnici koji mogu da se obuče kod Japanaca kao nekad Zastava kada je proizvodila Yugo. Zastavin jedini, najveći i očigledno nepremostivi problem jesu sami dugovi. Da stvar bude interesantnija reč je o dugovima uglavnom prema državi (za neplaćeni porez, struju, vodu i slično). Taj porez je dominantan i iznosi nekoliko stotina miliona evra kojeg, realno, država najverovatnije nikada neće moći naplatiti pošto je Zastava očerupana tako da nema iz čega da plati toliki dug. Sa druge strane, država je poklonila FIAT-u upravo 500 miliona evra i to keša.
Problem Zastave je toliko jednostavan i toliko komplikovan u isto vreme. Kako? Prvo reč je o upravo (nenaplativom) dugu prema državi koji Zastava ima. Kada bi država otpisala taj dug, mogla bi da ubire sve buduće poreze od te firme pošto bez duga ta firma bi bila atraktivna za čitav svet. Dovoljno je samo prodati papire od preduzeća Zastava Automobili, prethodno očišćene od dugova, za 1 evro i to nekoj poznatoj firmi ili nekoj kineskoj ili indijskoj firmi, da bi imali staro ime sa novom fabrikom automobila, novim radnicima, novim halama, novim mašinama i starim poreskim obveznikom sa novim vlasnikom.
Sadašnja prednost Zastava Automobila je ta što nemaju ništa i upravo tu leži prednost kada bi se država odrekla nenaplativih potraživanja koja neće uspeti da dobije ni za 20 godina, a kamoli pre, ali će zato, ukoliko se odrekne dosadašnjih dugova, moći da za promenu ima koristi od Zastave, kao i od smanjenog broja ljudi na birou u Kragujevcu kao i sveopšteg smanjenja socijalnog pritiska na državu.
Neka država nađe investitora koji će za početak da izgradi malu fabriku Zastavinih automobila sa proizvodnjom od 10000 Florida automobila za taksiste i slobodno tržište širom Balkana. To je nekih 50 miliona evra investicije. To bi bila mala, ali profitabilna i razvojna firma koja bi se razvijala iz profita. Na taj broj bi se mogao nekoliko stotina radnika plus još toliko kod izrade delova. Znači do 1000 radnika. Samo malo je potrebno da bi se nešto finansijski veoma negativno pretvorilo u finansijski veoma pozitivno preduzeće.
Od strane države nije potreban nijedan evro investicije za ovaj projekat, a za uzvrat bi na tlu Srbije bio otvoren poreski obveznik koji ima u startu promet od 50 miliona evra, a što je samo
na osnovu PDV-a 10 miliona evra godišnje. Na osnovu nečega tako malog može da se stvori mala, ali veoma efektivna firma, s obzirom na početnu veličinu koja bi bila iz godine u godinu sve veća.
Osim toga, da bismo postali veliki moramo da počnemo od malih stvari jer ne možeš ti biti veliki kada država ti sve obezbedi u startu u velikim količinama jer tu nema nikakvog izazova. Kako će FCAS dalje da se razvija kada je stvoren ogroman, a sada podseća na veliku propast. Trebalo je Zastavu pretvoriti u start up firmu, a ne izmišljati toplu vodu koja je na kraju postala neuporedivo skuplja. Sada je Zastava idealna za start up varijantu. 10000 najmodernijih Yugića ili Florida bi samo na tržištu JI Evrope, ne računajući Ameriku, Kinu i ne znam ti koju dalju zemlju, "planulo" u toku jedne godine i to prve početne, a kasnije bi se tržište naviklo za još.
Država treba da ponudi biznis start up plan uz odricanje od duga prvom investitoru koji ponudi izgradnju fabrike za proizvodnju 10000 cenovno pristupačnih automobila i ponudi plan daljnjeg razvoja do 200000 automobila godišnje u narednih 10 godina i to bez subvencija od 500 miliona evra, ali sa oprostom duga od toliko novca i zamenu za 35 odsto vlasništva države u Zastava Automobilima, a 65 odsto neka ima budući investitor koji ulaže sav novac, bez ikakvih subvencija države, dakle 50 miliona da uloži investitor. Ja mislim da bi se našao investitor koji bi uložio toliko novca s obzirom da Zastava i danas može da proda na Balkanu 10000 automobila u cenovnom rengu oko 5-6 hiljada evra.
Zastava je na kraju prodavala 10-15 hiljada automobila u tom cenovnom rangu što znači da to tržište i dan danas postoji i ne da postoji nego je i veće kako je kriza, a što je još zanimljivije, niko u Srbiji i ne samo u Srbiji već i u čitavoj Evropi ne nudi automobil po ceni od 5-6 hiljada evra. Tu postoji prostorza plasman ne samo 10000 jeftinih automobila te cene već i čak 100000 automobila. Florida za 6000 evra bi pokorila Evropu. Ja spas Srbije vidim u projektu Florida druge generacije.
Za Zastavu postoji rešenje, samo ovo je vreme gluvih i glupih koji su dogurali na ključnim mestima i misle da su svi drugi gluplji od njih, da ih mrze, da nemaju oni pojma, šta se javljaju itd. Zato se svetlo u Srbiji i gasi. Zatošto jedna-dve dinastije političara misle da znaju više od čitavog naroda što je nemoguće, ali oni opet teraju po svom i to po samo jednom veoma prizemnom koji glasi "treba sve pogasiti", a ja kažem da ne treba ništa pogasiti već pre svega restruktuisati i to problem po problem, a za šta treba angažovati stručnjake, a ne političare koji znaju o ekonomiji kao beba o celom svetu. Zna samo da nešto smrdi, da je nešto kaka, tako i Vučić, zna samo da ova preduzeća ne rade. To znam i ja, a rešenje? Da li je rešen je gašenje?
Najlakse je unistiti.Steta,mogla se nasa Zastava spasiti ali pojedinci nisu vidjeli svoj licni interes u tome,kad su zuti izdajnici dosli na vlast rastutili su Zastavu totalno,ne samo Zastavu nego kompletnu ekonomiju i industriju.
Osnovni problem je sto bi Srbin radije ukrao nego radio. Nemoguce da nisu mogli da proizvode prikolice, lopate i slicno, kad vec imaju prese, ugovore za slobodan izvoz za ceo svet i najjeftiniju radnu snagu u Evropi. Ali, kao sto to kod nas biva...
Da su te fabrike vredele i pravile profit nasle bi kupca, iz zemlje ili iz inostranstva svejedno. Za dobru firmu se otimaju kupci, nije ni potreban tender. A i sta da kupe, masine i hale stare 30 godina sa radnicima koji cekaju otpremnine. Kome to treba kad ga mnogo manje kosta da napravi novu fabriku na livadi. Sada se gotova fabrika dobija od drzave sa uradjenom infrakstrukturom.
U vezi Zastavve (ali i drugih fabrika, ali fokus je na uglavnom na Zastavi kao nekadašnjoj najvećoj firmi iz ove oblasti, koristim ovu priliku da pozovem sve građane Srbije i regiona i svakog drugog ko čita ovo da lajkuje ovu Facebook stranicu i da pozove sve svoje prijatelje da lajkuju ovu stranicu. Širite dalje ovo štp će te da vidite. Ovo što ćete videti nije politička borba, politizacija, ali može se nazvati politikom i to politikom od opštenacionalnog interesa.
https://www.facebook.com/Vratite-nam-Zastavu-1188739937849954/?ref=bookmarks
Svi oni koji su voleli i svi oni koji su mrzeli Zastavu, navijači ovog ili onog kluba, ove ili one stranke, ove ili one političke ili geografske orijentacije, nacije, vere i ili bilo čega drugog. Ujedinimo se jer sad je sloga najpotrebnija. Malo nas je, ali zajedno smo jak tim. Zamolio bih i moderatore da objave apel i sami daju svoj doprinos po pitanju skretanja pažnje na ono što je trenutno i to već unazad 20 i više godina potrebno Srbiji (a to je reindustrijalizacija).
@ B.M.
Da to objasnim kako se to radi u Srbiji. Evo konkretno znam direktora fabrike u vreme pre nego sto je "privatizovana". Bila je profitabilna, zatim je kupljena i srusena, a delatonost ukinuta(ako je potpisan ugovor da ce se zaposliti jos radnika i investirati X novca). Sad ce na tom mestu da se gradi stambeno naselje.
U Srbiji sve funkcionise preko trenutne vlasti. Kako ce investitor znati da li je nesto na prodaju, kada ne moze sam da pridje i kupi? To se radi na sledeci nacin, ako je uopste investicija namera, a ne zemljiste, pranje novca i slicno. Investitor preko "posrednika-konsultanta(bivsi i sadasnji funkcioneri, monopolisti, raznorazni "biznismeni")" stupi u kontakt sa onime ko je trenutno na vlasti. Posrednik je placen unapred, cak i pre nego sto zna koje firme mogu biti u opticaju(ili zemljista, ili sta god). Onda dolazi do sastanka unutar partije, gde se odlucuje za koliko ce novca investitoru traziti preko ostatka ponude(efektivno njima u dzep). Daje mu se ponuda, za koju se, ako je prihvacena, organizuje "tender" na kome mu je zagarantovana pobeda. Plate radnicima i izmene i zaobilazenje zakona i uredbi su ono cime se manipulise, jer je to "nicija zemlja", pa partiju ne kosta nista tovar na drzavni budzet. Ovo je praksa svuda u svetu, i nije nista novo, niti je obavezno lose, ali je tamo, takodje, moguce poslovati i bez posebnog ugovora sa drzavom. Ovde to nije slucaj, bez obzira da li se radi o domacem ili stranom privredniku.
Par primera u zakonima: nemoguce je primiti novac od prodaje svoje robe u inostranstvo u drugoj valuti sem u dinarima(da, dobro ste culi), nemoguce je platiti radnike na sat, nemoguce je dobiti avans iz inostranstva, nemoguce je uvesti masine za proizvodnju bez da se plate carina i PDV(da, cak i ako su iz EU), nemoguce je uvesti sirovine(sve moraju da budu atestirane, a nema koda ih atestira), nemoguce je uvesti radnike(poput strucnog radnika), nemoguce je slati robu avio transportom... sve je naravno moguce, u koliko se potpise poseban ugovor sa drzavom, kao sto je navedeno gore, ali ne drugacije.
Zastava
Spasite i FAP,eee bjese lijep hljeb koji je FAP donosio u moj dom.
@Fordovac, nema tu pravila, firme su se prodavale od slucaja do slucaja. Neke su preuzeli radnici a neke kupili domaci il strani ulagaci. Ono sto je ostalo je otislo u stecaj. Uzmimo za pr. Zastavu Kamione. Firma je stavljena na listu od strateski vaznih za drzavu(kao i Zastava Automobili) sto znaci da je bila zasticena od poverilaca i sve dugove bi preuzela drzava ako bi bila prodata. Agencija za privatizaciju vise puta bezuspesno trazi kupca, partnera, ili bilo koga ko bi ulozio u tu fabriku. Naravno, prvo je pokusano da se proda Ivecu, pa Fiatu, pa pokloni Fiatu da tu napravi fabriku delova, ali nista od toga. Nakon sto su propali svi pokusaju da se proda negde na zapadu rukovodstvo fabrike vise puta ide u Kinu, gde potpisuje memorandume s jednom pa drugom kineskom firmom, i na kraju nista. Kamo srece da su je prodali makar i preko posrednika, i da plate posredniku niko se nebi bunio. A sve su se stranke izmenjale na vlasti za ovih 16god. tako da ne mozemo reci kriva je ova ili ona stranka. Zanimljivo i da su nam kamioni bili kvalitetniji od automobila a ipak nisu nasli kupca. Da je drzava stala vise iza njih kao sto je uradjeno za automobile nasao bi se već neko, ali se verovatno mislilo; dobili ste Fiat i dosta vam je, treba ulagati i u druge gradove. Posle dolaska Fiata i komponentasa Kragujevac nije dobio nijednog investitora koji bi napravio fabriku za bar par stotina ranika, sto znaci da drzava upravlja gde ce koji investitor da dodje. Daleko smo mi od pravne drzave i zato se i ide prako raznih posrednika, ugovora i dogovora.
Ne moze da bude kriva stranka, nego ljudi koji odlucju o konkretnom preduzecu, ili biraju da ne odlucuju dok im ne bude isplativo. Stranku cine ljudi, a do sada su svi kljucni igraci promenili makar dve partije. Od raznoraznih ugovora itd koji su potpisani sa Kinom vise od 70% nije ispotovano, a najveci deo toga nema veze sa Kinezima. Naprosto im nikad nisu poslata dokumenta koja su trazili, niko nije isao na ponovni sastanak, niko ih nije zvao itd. Bas kao sto je slucaj sa sredstvima EU, koje ni jedne godine nismo preuzeli iako su nam poklonjena (mislim da je preko 20 milijardi Evra do sada baceno). Zato sto kad Srbin proceni da ne moze da ukrade, on nece ni da se trudi da radi.
Naravno da je nemoguce da nema ni jednog investitora za loakciju koja je 200km od EU, na cije se proizvode ne placa carina, gde ne posotje ekoloske uredbe, a radnici kostaju kao u Africi. Naprosto se ne dozvoljava ulaz investitora.
A ove fabrike su u ocajnom stanju, naravno, ni ne ocekuje niko od njih da budu lideri, ali ako imas besplatnu radnu snagu, besplatne energente, besplatne sirovine, i vec postojece kakve-takve masine, nemoguce je da nemas profit (samo nudim iste stvari koje se nude stranim invesitorima).