Kakav će biti pogon budućnosti? Motori sa unutrašnjim sagorevanjem bi mogli uskoro da odu u istoriju. Ima i onih koji tvrde da je sve u stvari šarena laža
Tek završeni Sajam automobila u Parizu pokazao je da se skoro svi automobilski proizvođači utrkuju u tome ko će napraviti vozilo sa nultom emisijom štetnih gasova! Razumljivo, jer je prvobitni “rok” 2050. godina kada je trebalo da prestane prodaja vozila sa SUS (unutrašnjim sagorevanjem, benzin, dizel) motorima skraćen na, zasada, 2030. godinu!
Velika većina proizvođača opredelila se za elektromotore, dok pojedine kompanije, predvođene onom najvećom svetskom “Tojotom”, smatraju da je vodonik, ipak, gorivo budućnosti.
“Tojotini” čelnici otvoreno kažu da uopšte ne sumnjaju da su gorive ćelije (vodonik) u velikoj prednosti nad električnom energijom. Za razliku od skupe struje, koja uvek manjka, vodonik je najrasprostranjeniji u prirodi i ima ga praktično u neograničenim količinama. Pri tome se automobilski rezervoar puni isto kao i benzinski, kažu u “Tojoti” i brže - za tri minuta!
“Tojotini” čelnici čak su ponudili rivalskim kompanijama sasvim besplatno hiljade patenata iz ove oblasti, skoro svu postojeću tehnologiju.
Razlog je jasan. Kada bi se još neki od giganata auto-industrije upustio u pravljenje kola na vodonik išla bi brže i izgradnja stanica za punjenje. To je ujedno i najveća mana ovog pogona, jer je za vodonik potrebno praviti specijalne (čitaj preskupe) rezervoare.
Najpoznatiji predstavnik priče o vodoniku na drumu je “tojota miraji”, koja se već prodaje u zemljama Evrope po ceni od 60.000 evra.
S druge strane, zagovornici elektroautomobila sa pojavom “opel ampere” u Parizu smatraju da su “dali odgovor” na jedan od najvećih problema - mali domet ili autonomija vozila. “Ampera” može da sa jednim punjenjem baterija prevali 500 kilometara. Da bi se dopunile te baterije potrebno je tridesetak minuta, a da se skroz napune manje od šest sati. Veliki adut je i cena elektrovozila koja je sve niža, pa “ampera” košta oko 35.000 evra.
Kada je cena i jednog vozila u pitanju treba istaći da skoro sve države daju velike subvencije za “eko” vozila, ali i mnogobrojne poreske olakšice, besplatne parkinge, ulaske u centar grada...
Ima i onih koji tvrde da je sve u stvari šarena laža. Da bi se dobio vodonik, ili napunio elektromobil potrebna je opet znatna količina električne energije, a da bi se ona dobila opet su neophodni nafta i ugalj, jer obnovljivi izvori poput sunčeve svetlosti, vetra, vode nisu dovoljni za brzorastuće potrebe stanovništva.
Ali, jedno je, skoro sasvim sigurno - motorima na benzin i dizel broje se poslednje decenije...
Vetar, sunce, vazduh
Još u martu 2009. godine britansko vozilo “greenbird” sa pogonom na vetar postavilo je novi brzinski rekord za takvo vozilo od 202.9 km/h...
Francuska fabrika “Motor development internacional” dizajnirala je auto koji vozi na rezervoar vazduha pod pritiskom. Trenutno ovaj auto doseže 50 km/h koristeći za pogon vazduh, tako da je idealan za sporu vožnju gradom. Rezervoar se puni vazduhom za samo nekoliko minuta, pomoću posebne pumpe, a može se puniti i tako što se uključi u struju kod kuće pri čemu dodatak motoru koristi struju da kompresuje vazduh u rezervoar.
Hibridni “Tojotin solarni prijus”, električni “pininfarinin blukar”, hibridni “antrosolo” iz Mađarske imaju solarne ploče na krovu prototip “ultracom-muter” fabrike “HybridAuto Pty Ltd” sa Novog Zelanda, navodno već sada vozi do 60 km na dan samo na sunčev pogon.
Izvor: Novosti.rs
Foto: arhiva Autoblog.rs / Toyota