Subvencije stranim investitorima već dugo, od samog uvođenja, predstavljaju predmet osporavanja domaćih ekonomista i to sudeći prema podacima o plaćenom porezu ne bez razloga.
Ekonomista Dragovan Milićević je na osnovu izveštaja o novčanim tokovima najvećih srpskih kompanija došao do zanimljivih podataka po kojima najveći državni projekti, Fijat i Er Srbija plaćaju najmanje novca u budžet uprkos ogromnim investicijama od strane države.
Tako je prema bilansima iz 2015. godine, s obzirom na to da još nisu objavljeni finansijski izveštaji za 2016, Fijat koji je četvrta kompanija u Srbiji po visini poslovnih prihoda uplatio 173,7 miliona dinara javnih prihoda u koje spadaju porez na dodatu vrednost, akcize, carine i ostale dažbine, od toga nula dinara poreza na dobit. To je svega 0,12 odsto poslovnih prihoda kompanije. Drugi veliki državni projekat, Er Srbija je u 2015. godini uplatila je 90 miliona dinara, od čega 12,8 miliona poreza na dobit, što je 0,27 odsto poslovnih prihoda kompanije. Ove dve kompanije učestvovale su u poreskim prihodima države 2015. godine sa 0,01 odsto u slučaju Er Srbije i 0,02 odsto u slučaju Fijata.
Jedan od glavnih argumenata vlasti prilikom uvođenja subvencija stranim investitorima bio je da će se ta sredstva brzo vratiti državi kroz poreze i doprinose. Slučajevi ove dve kompanije govore suprotno.
"Tamo gde je država uložila najviše novca dolazi najmanji doprinos za budžet. Ispada da su oni neto korisnici budžeta. Osim toga, ni danas se ne zna koliko je dato Fijatu, a vidimo koliko malo vraća. Još kad uzmemo u obzir da mu država plaća doprinose za zaposlene situacija je još gora", ističe Milićević.
Za Ljubodraga Savića, profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu je problem što država uopšte krije ugovore od građana pošto su upravo oni ti koji pune budžet, dok ga vlada samo raspodeljuje.
"Pokušavao sam da dođem do podataka o subvencijama države Fijatu i ništa zvanično nisam uspeo da dobijem. Ali očigledno je da taj posao sa Fijatom nema naročitog efekta za državu osim što povećava statističke pokazatelje o industrijskoj proizvodnji i izvozu. Koliko znam država je stavila na raspolaganje više od 300.000 kvadratnih metara objekata. Takođe kompanija je oslobođena poreza i doprinosa. S druge strane imaju visoku dodatu vrednost ali iz inostranstva pošto se uglavnom uvoze delovi. Premijer je govorio o uvoznom PDV-u, ali Fijat većinu izvozi a na to se vraća PDV. Korist od toga imaju zaposleni koji primaju plate, zatim lokalna zajednica, ali i država kroz dividende", objašnjava Savić. Međutim, da se milijardu evra uložilo domaću kompaniju iz prehrambene industrije, smatra Savić, efekti bi bili daleko veći. Tamo je 80 odsto inputa domaće, pa bi korist imao ceo lanac kompanija, kao i državni budžet. I sve to bez subvencija.
"Do sada nisam video neku analizu efekata subvencija od strane države", ističe on.
Ovo potvrđuje i činjenica da su domaće kompanije, posebno iz agrobiznisa i prehrambenog sektora mnogo veći deo poslovnih prihoda izdvojile za dažbine državi.
Recimo Svislajon je u 2015. godini platio 2,1 milijardu dinara što je 13,05 odsto poslovnih prihoda po osnovu poreza i dažbina. Delta je uplatila po osnovu poreza i dažbina 5,3 milijarde dinara što je 10,92 odsto poslovnih prihoda kompanije, a Matijević sa 1,4 milijarde dinara je uplatio 7,4 odsto poslovnih prihoda na račune države.
Državne kompanije kao što su Telekom i EPS takođe predstavljaju značajne kontributore državnoj kasi. Tako je Telekom u 2015. uplatio 10,7 milijardi dinara, odnosno 8,9 odsto svojih poslovnih prihoda, dok je Elektroprivreda (zajedno sa zavisnim preduzećima) uplatila skoro 39 milijardi dinara, što je iznosilo 17,3 odsto poslovnih prihoda.
Milijarde od akciza
Posebnu ulogu u punjenju državnog budžeta imaju kompanije koje se bave proizvodnjom i prodajom akciznih proizvoda. Tako je kompanija koja je ubedljivo najviše uplatila na račun države u 2015. bila Naftna industrija Srbije sa 165 milijardi dinara, zahvaljujući visokim iznosima akciza na gorivo, kao i PDV-a. To je činilo čak 82,4 odsto poslovnih prihoda ove kompanije. Među velikim platišama su i duvanske kompanije. Tako je Filip Moris uplatio 41,4 milijarde dinara ili 139 odsto poslovnih prihoda, zatim je BAT uplatio 16 milijardi dinara što je pet puta više od poslovnih prihoda kompanije, dok je JTI sa 24,1 milijarde dinara uplatio 236 odsto poslovnih prihoda na račun države. Inače, samo je Filip Moris uplatio nešto na ime poreza na dobit pošto su JTI i BAT imale gubitke i u 2015. i u 2014. godini. Veliki deo poslovnih prihoda uplaćuju i pivare, od 30 odsto poslovnih prihoda Karlsberga do 54 odsto prihoda Hajnekena.
Izvor: Danas.rs
Foto: arhiva
Od uloženih milijardi evra mrvice, "bravo". Ali zato imaju oni koji dovlače "investitore".
Odličan tekst, to je ono što pričam sve vreme.
Ali nema veze, ima Srbija para na bacanje i finansiranje stranih kompanija.
Nista ja ne verujem ovim "Sorosevcima", da je Sputnjik, pa i da mu poklonim bezrezervno poverenje kao svaki normalan Srb-in..
Međutim, B.M je neko veče naveo da je Fijat u Kragujevcu počeo sa gradnjom kolektora kanačizacije.....
Ja ne mogu da verujem da ima jos neko ko veruje da oni ovde dolaze zbog nas.....uzece,iznece sve sto mogu ....kada sve iscrpe kupe se i idu dalje...
E, pa sta vi mislite, odakle pare da se projekat zvani B.M finansira? Sigurno ga nece finansirati Srdja Markovic iz svog dzepa!
Umesto uplate u budzet, Fijat je pare ulozio u kanalizaciju, kako bi adekvatnim putem mogao da transportuje svoj proizvod. Ako se uzme da je Klovnmobil visine do 180cm i sirine do 202cm, uzevsi u obzir i zazor pri plutanju, moze se zakljuciti da tu treba postaviti prilicno velike kanalizacione cevi. Srecom, zna se koje stvari lako plutaju, pa tako nece biti potrebna dodatna kisa u Kragujevcu da bi se obezbedilo dovoljno vode za efikasno plutanje Fijatovog proizvoda.
Bolje i mrvice nego preko 500 miliona dolara duga koji je napravila Zastava. Da nije dosao Fiat sad bi dugovali bar dve milijarde i nebi imali ništa.
Isto se odnosi i na JAT, da nisu došli Arapi ta firma više nebi ni postojala.
Ne pljuje se po onom ko te izvadi iz govana, zato što ti još nije dao i pare pored toga.
Dug koji je pravila Zastava je bar mogao da se reprogramira, jer je to bila drzavna firma, a dugovala je svom vlasniku-drzavi. Da se htelo, moglo je. Ovako se sredstva od subvencija direktno uplacuju strancu. Mogao bi Fijat bar da te pare vrati u budzet, kad vec nece druge.
Neee, ma B.M opet proba zamenu teza.... Dug Zastave je dug zadnjih XXXX godina, a tu je bila licenca za Z10 i ko zna šta sve štoje Fijat uništio!
A Fijat!? Pa ta priča košta Srbiju bar 1 milijardu (posredno i neposredno) + ostali dug Zastave + imovina Zastave što je prepisana FAS-u + broj radnika je smanjen za 3 puta.
A posebno, što je FAS iskazivao gubitke godinama, što Srbija nema ni za "zub" od FAS-a. Što nam razvališe ovo malo perostale infrastrukture, vozajući delove i kola tamo - amo.
Ali eto, stvar se menjaju jer je Fijat počeo sa gradnjom kanalizacionog kolektora u Kragujevcu...... :)) Ponaša se odgovorno, neće da truje Lepenicu :))
Šta sendviči urade, neki nemaju ni malo obraza pa se još nalaze na ovoj temi da brane Fiat.
Tuga.
Ko zna koliko milijardi evra je Fiat koštao Srbiju i onda se nadje neki sendvičar da kaže da je odličan posao to za Srbiju, strašno koliko neki nemaju obraza.
Govorio sam još ranije da je NIS mnogo veći donator budžeta od Fiata, gigant spram njega.
A evo sada znao koliko je Fiat uplatio u budžet, malo manje od milion i po evra.
Milijarde evra uložene a dobit milion i po, nema šta, "posao veka"...
Ali za Fiat.
Fiat nam ne treba za razliku od aerodroma.
Problem Srbije je što puno ima "Fiata" na grbači.
To je formula i zato nije čudo što Srbija grca.
Lupate gluposti kao po običaju, kad je Fiat došao u Srbiju, Zastava je bila najveći problem naše privrede i bila je pred zatvaranjem. Nije zatvorena samo zbog toga jer je veliki broj radnika tu radio i što bi to izazvalo socijalnu katastrofu u Kragujevcu.
Fiat je dočekan kao spasilac, što i jeste bio, i naravno da je mogao da postavlja uslove. Ubrzo je izbila i kriza u autoindustriji što je još više pogoršalo našu poziciju. Setite se da je Fiat dugo odlagao rekonstrukciju fabrike.
Izgleda da ovde nemam skim da diskutujem, pišete o nečem što nemate poima. Samo gubim vreme bezveze.
B.M
Nemoj da iznosiš neistine. Zastava kad je predata Fijatu, je bila potpuno sposobna firma, proizvodila je Z10, koja je bila kvalitetnija nego kad je Fijat preuzeo i nazvao je Punto Clasic.
Iznosiš potpuno neistinite podatke. Fabrika zastava je bila potpuno obnovljena i sposobna za proizvodnju. To što je zapošljavala više radnika, koji su bili teret na budžetu, je mnogo bolje nego što ih danas ne zapošljava, nego hvataju zjale po Kragujevcu, a ove što rade plaća Srbija.
Sve mogu da shvatim, ali da su iz ispravnih i obnovljenih pogona pobacali opremu i uništili fabriku, da bi kao "Fijat montirao robote" je jasno sistemski uništena moć Srbije da nema svoju proizvodnju. Jednistavno, zašto nisu tamo u Koromani ili na autoputu, napravili novu fabriku? A ovu ostavili normalnom proizvođači.
B.M, mislim da je kontraproduktivno da dalje troluješ - dobićeš otkaz u FAS, zbog lošeg trolovanja i nesposobnosti da obmanjuješ.
Prvo da razgraničimo , ne branim Fiat , jer su oni oportunisti kao i bilo koja multinacionalna kompanija , koja bi se ponašala isto...
Tako da tu nema razlike između Fiata, Renaulta , VW-a ili nekog trećeg.
Razlika može nastati u količini mrvica koja ostane iza nabrojanih u zavisnosti koliko dobro posluju , tako da nema potrebe gajiti lažnu nadu o njima kao nekakvim ktitorima.
A što se tiče Zastave ona je prnula u fenjer raspadom ex YU , poslije toga je to bila samo agonija koju bi uporedio sa bolesnikom kome su odumrle sve funkcije i drže ga na aparatima , dakle fiktivno živ.
"kad je Fiat došao u Srbiju, Zastava je bila najveći problem naše privrede i bila je pred zatvaranjem."
Bila, sad je FIAT još veći problem. Sad je Zastavu lakše podići sa nule (pošto fabrika je sada nova) negoli FCAS sa 80000 automobila godišnje na 117000, a kamoli na 300000 obećanih od strane FIAT-a. Država ako je iole pametna, uskoro ističe ugovor, neka preuzme fabriku, spoji je sa Zastavom (ionako je to bila njena fabrika), raspiše tender i nađe novog investitora, ovaj put za Zastavu pošto uvoditi novu "filozofiju" je blago rečeno rizično i turbulentno. Doduše, tako (preko FCAS-a) može prodaja lako da se popne, ali isto tako može lako i da spadne. To upravo gledamo kod FIAT-ovog slučaja. Država je trebala da uradi ono što je i u svim ostalim istočnoevropskim zemljama urađeno, a to je privatizacija u pravom smislu te reči, a ne improvizacija. FCAS je najobičnija fabrika u nizu FIAT-ovih fabrika po svetu, s tim da nije ni fabrika s obzirom da nema proizvodnju motora i drugih ključnih delova bitnih za smanjenje uvoza i još veći izvoz. Ovako kako je sad, samo uvozimo, šrafimo i izvozimo.
"Prvo da razgraničimo , ne branim Fiat , jer su oni oportunisti kao i bilo koja multinacionalna kompanija , koja bi se ponašala isto...
Tako da tu nema razlike između Fiata, Renaulta , VW-a ili nekog trećeg.
Razlika može nastati u količini mrvica koja ostane iza nabrojanih u zavisnosti koliko dobro posluju , tako da nema potrebe gajiti lažnu nadu o njima kao nekakvim ktitorima.
A što se tiče Zastave ona je prnula u fenjer raspadom ex YU , poslije toga je to bila samo agonija koju bi uporedio sa bolesnikom kome su odumrle sve funkcije i drže ga na aparatima , dakle fiktivno živ.
Autor Đorđe 14 Maj 2017, 16:49"
Delimično se slažem, a delimično potpuno se ne slažem. Zastava je propala raspadom Jugoslavije, kao i Škoda tog istog vremena. Njih je preuzeo Volkswagen i ne da su ostali imenom već je i proizvodnja mnogo veća nego pre. Nas je preuzeo FIAT, a iza njega nije ostala ni Zastava, a kako je krenulo ni ono što se proizvodi tj. sklapa u FCAS-u pod imenom FIAT je pod znakom pitanja. To sve više govori o investitoru i tipu investicije koja je dovedena umesto da se išlo na privatizaciju i podizanju Zastave. Osim toga, i Dacia i Lada su krenule putem Škode. Sad dobro vidimo gde su oni, a gde smo mi. Svi ti brendovi ne zavise samo od domaćeg tržišta tako da, da je bilo pameti, Zastavu smo mogli tako oživeti. Komunisti su svojevremeno trećinu proizvodnje Zastavinih automobila izvozili u Ameriku i Kanadu i imali smo bezvizni režim sa istima. Ove demokrate pre i posle petog oktobra svih boja ne mogu još uvek da se pohvale mnogim komunističkim podvizima koji su bili paradoksalni za to vreme, a danas još uvek nemogući što je takođe svojevrstan paradoks.
