Kompanija Volkswagen je obećala da će do jeseni 2017. da ukloni softver koji lažira rezultate emisije štetnih gasova iz svih automobila u zemljama Evropske unije, ali se to nije dogodilo.

Procenjuje se da je od 8,5 miliona vozila u koje je ugrađen ovaj softver koji je pokrenuo aferu "Dizelgejt", njih još oko dva milliona su na putevima bez ažuriranog sistema. Najveći deo tih vozila nalazi se u Istočnoj Evropi. Dok je recimo više od 90% vlasnika VW vozila u Nemačkoj posetilo servise koji ažuriraju softver, u Rumuniji ih je to učinilo tek 30%, a nešto su "uspešniji" Poljska (37%), Slovačka (39%), Hrvatska (46%) i Grčka (46%). Nema rezultata iz Bugarske, Mađarske, Irske, Letonije i Slovenije gde se procenjuje da ima oko milion vozila.

Evropska komisija nema odgovor na ovako veliku razliku između istoka i zapada, ali sudeći prema poslednjim izveštajima poverenja potrošača, očigledan je manjak poverenja u trgovce u većini zemalja na istoku kontinenta. "Ovo su zabrinjavajuća otkrića", rekao je član EK iz Holandije Gerben-Jan Gerbrandi.

Problem predstavlja i što opoziv vozila nije obavezujući u svim zemljama, a upravo je najzastupljeniji u onima u kojim ajeste. Ipak, u nekim zemljama gde je dobrovoljan je ipak bolji od pojedinih u kojima je obavezan. "Moramo da uvedemo obavezan opoziv u svim zemljama članicama. Ne samo softvera, već i hardvera takođe, ako želimo zaista čistija vozila na putevima koja ispunjavaju zakonske norme", dodaje Gerbrandi.

Osim toga, nema ni adekvatnih potvrda da "popravka" ovog "problema" pomaže u manjem zagađenju. Štaviše, postoje i izveštaji koji tvrde da vozila u kojima je ažuriran sporni softver posle sređivanja još više zagađuju okolinu. Jedan holandski institut je u izveštaju svog istraživanja naveo da su otkrivene odstupajuća ponašanja emisije u VW dizel automobilima iz kojih je uklonjen sporni softver.

Takođe, postoje i značajne razlike među vlasnicima različitih podbrendova unutar grupacije – VW, Audija, Škode i Seata.

Izvor: B92.net

Foto: European Data Journalism Network