Oči svih 235.915 radnika Fijat Krajsler grupacije (FCA), naravno i oko 2.000 zaposlenih u Kragujevcu, uprte su u Serđa Markionea, izvršnog direktora kompanije.
Markione je najavio da će 1. juna saopštiti novi petogodišnji plan sedmog po veličini proizvođača vozila na svetu, pišu današnje "Večernje novosti".
Predsednik Samostalnog sindikata FCA Srbija Zoran Marković kaže za taj dnevnik da ugovor Srbije i FCA važi - ne do kraja ove godine, kako se to često navodi u javnosti, već do 2023.
"Do 19. oktobra ove godine važi sporazum o subvencijama i drugim pogodnostima koje Srbija daje, a do 2023. prema ugovoru, Srbija može da ponudi Fijatu svoj deo akcija - jedan deo akcija ili svih 33 odsto", dodao je on.
Trenutno, proizvodnja Fijata 500L u kragujevačkoj fabrici se odvija po planu. Radnici će kako je to uobičajeno, u svim fabrikama ove kompanije u svetu, na tronedeljni kolektivni godišnji odmor krenuti 1. avgusta.
Veliki broj evropskih medija spekuliše da će Markione objaviti da se proizvodnja "jeftinih automobila" (misli se na "pandu") iz Italije seli u Poljsku, a da će se u tim fabrikama, pre svega onoj u Napulju, praviti modeli "Džipa" i "Alfa Romea".
Prema istim izvorima FCA grupa će pod brednom "Fijata" ubuduće proizvoditi samo modele porodice "500" i "panda" što bi značilo da će Fijat 500L, koji je i dalje najprodavaniji u svom segmentu u Evropi nastaviti da silazi sa linija kragujevačke fabrike. Ima i medija koji uveliko pišu da će se u Kragujevcu praviti neka verzija modela baziranog na platformi "Fijata Argo", koji se pravi u Brazilu i koji bi bio plasiran pod imenom "Fijat Primo".
Inače, u Srbiji niko ne zna koliko je novca na ime subvencija dodeljeno stranim kompanijama da bi ovde otpočele biznis. Postoje rasuti podaci na sajtu Vlade, Ministarstva privrede, Razvojne agencije Srbije i APR-a, koji govore o nekim vidovima podrške ili povoljnog kreditiranja, a obuhvataju izvore sa različitih nivoa vlasti. Ali, čak i da se uspe u sabiranju iznosa, od kojih se neki često vode na više mesta, a drugi nisu prikazani, konačan podatak je nemoguće dobiti tim pre što novac nije jedini podsticaj.
Kako je pisao list "Danas", investitori su u velikom broju slučajeva imali i druge vrste podrške, od besplatnog zemljišta, uređenih hala ili oslobađanja carina na uvoz repromaterijala, a neretko država je preuzimala i obaveze gradnje saobraćajnica do lokacije investitora, kao u slučaju Fijata ili obezbeđenja drugih infrastrukturnih objekata. Nastojanje da se dođe do ukupnog iznosa otežavaju i brojni tajni ugovori sa strancima, koji ne pružaju uvid u to šta im je obećano, posebno ne u delu koji se odnosi na "specijalne povlastice" i skrivene dotacije. Domaći privrednici retko su mogli da računaju na takvu vrstu izdašnosti.
Izvor: Tanjug.rs / Novosti.rs / Danas.rs
Foto: arhiva Autoblog.rs / FCA Srbija
