Pandemija je u prvom kvartalu ove godine izazvala veliki pad potražnje za benzinskim i dizelskim automobilima, dok je prodaja električnih i hibridnih vozila udvostručena.

U protekla tri meseca u Evropskoj je uniji, dakle, udeo elektrifikovanih prodatih novih vozila je bio preko 16%.

Pandemija koronavirusa je imala snažan negativan uticaj na prodaju novih automobila u Evropi. Međutim, vanredna situacija je dovela i do nekih značajnijih promena trendova na evropskom tržištu, koji su vidljivi iz najnovijih podataka o prodaji koje je objavilo evropsko udruženje proizvođača automobila ACEA.

U njihovim podacima (koji, zanimljivo, ne uključuju brojeve za Hrvatsku), vidljiv je pad prodaje novih automobila u EU od preko 30%, dok se puni efekat zatvaranja i pandemije tek očekuje u podacima za april i maj. Najveći pad, očekivano, zabeležen je i u najvećim segmentima gledano po pogonskom gorivu. Tako je prodaja novih dizelaša pala za 32,6% a benzinaca za 32,2% u odnosu na prvi kvartal prošle godine.

Od ukupno zabeleženih nešto preko 3 miliona novih registrovanih automobila u EU 52,3% njih je pokretano benzinom, a 29,2% dizelskim gorivom.

Negativnu sliku donekle popravlja nastavak pozitivnog trenda u kategoriji elektrifikovanih vozila. ACEA ih deli na hibridna električna vozila i električno punjiva, u koja spadaju plug-in hibridi i potpuno električni automobili. Baterijska vozila su zabeležila rast prodaje od 68,4%, dok su plug-in hibridi porasli za čak 161,7%. Ukupni udeo “električni punjivih” vozila u prodaji u EU prvom kvartalu je bio 6,8% (prošle godine u ova tri meseca je iznosio tek 2,5%).

“Obični” hibridi koji se pune u vožnji i kombinuju električni pogon s onim na fosilna goriva i dalje su najpopularniji oblik elektrifikacije prevoza. U prva tri meseca ove godine u EU ih je prodato preko 232.000, što je rast od 45% u odnosu na isti period 2019. godine. Ukupni udeo u prodaji im je sada 9,4%, dok je 2019. godine iznosio 4,9%.

Izvor: Seebiz.eu

Foto: arhiva Autoblog.rs