Kako prenosi Beta, u Hrvatskoj je po poternici SAD uhapšen jedan od bivših rukovodilaca grupe Folksvagen (VW), Aksel Ajzer. To pokazuje da bivši rukovodioci tog automobilskog giganta nigde izvan Nemačke nisu sigurni, ni pet godina nakon otkrivanja skandala sa manipulacijom izduvnim gasovima - piše nemački dnevnik Handelsblat.
Američke vlasti su, po pisanju tog lista, još pre nekoliko meseci izdale međunarodni nalog za hapšenje Ajzera i drugih bivših rukovodilaca Folkvagena. Među licima čije hapšenje SAD traže je i bivši šef upravnog odbora kompanije Martin Vinterkorn. Po oceni američkih pravosudnih organa, menadžeri su znali za manipulacije sa Folksvagenovim dizel motorima i u njima učestvovali. Zahvaljujući tim intervencijama, vozila su ispunila stroge američke ekološke standarde, podseća dnevnik.
Američke vlasti su još početkom 2019. godine podigle optužnicu protiv Ajzera (59) zbog učešća u dizel skandalu. Uhapšen je, po pisanju nemačkog lista, pre nekoliko dana. Agencije su prenele da se to dogodilo još 9. juna, prilikom njegovg pokušaja da uđe u Hrvatsku iz Slovenije.
Handelsblat piše da Hrvatska, kao i sve članice EU, ima bazu podataka o osobama koje ulaze na njenu teritoriju, ali da su Ajzeru verovatno "glave došle" pojačane granične kontrole zbog pandemije. Nemačko Ministarstvo spoljnih poslova samo je saopštilo da je pokrenuta procedura pružanja konzularne pomoći, ali da zbog zaštite prava ličnosti ne otkriva detalje o pojedinačnim konzularnim slučajevima. Ajzerov advokat takođe nije bio spreman da odgovara na pitanja, a kompanija VW nije imala komentar, piše dnevnik.
Po pisanju dnevnika, Ajzer je višestruko bio umešan u skandal sa lažiranjem vrednosti emisije štetnih gasova automobila koncerna VW i američke vlasti smatraju ga jednim od najodgovornijih za prevaru s vozilima marke Audi. Ajzer je, kako se navodi, od 2009. do 2013. bio šef odeljenja za razvoj i stoga i odgovoran za projekat "Čist dizel" (Clean Diesel).
Upravo se Folksvagenova filijala Audi smatra pokretačkom snagom prevare ugradnjom softvera kojim se postizalo da vrednosti emisije štetnih gasova dizel motora prilikom testiranja budu daleko niže od onih u realnim uslovima. Handelsblat piše da je Ajzer i pod istragom nemačkih pravosudnih vlasti, pošto istražitelji veruju da je najkasnije aprila 2010, na sastanku tehničkog rukovodstva firme, saznao za softver koji omogućava prevaru sa izduvnim gasovima. Po saznanjima iz te istrage, i sam je još 2013, naredio određene manipulativne intervencije na motorima.
Ajzer je, po profesionalnoj biografiji na internetu, 2018. godine napustio koncern VW i od tada je vodio sopstvenu firmu za konsalting.
Nemački dnevnik piše da Ajzer nije jedini menadžer koncerna VW protiv koga je u SAD podignuta optužnica. Sud u saveznoj državi Mičigan podigao je optužnicu protiv još trojice rukovodilaca, i svima im se na teret stavlja zločinačka zavera, prevara i kršenje američkih zakona o zaštiti čovkove okoline. Bivšim menadžerima Audija u SAD prete i visoke kazne. Dvojica bivših rukovodilaca VW tamo su zbog saučesništva u prevari u Dizelgejtu osuđena na tri, odnosno sedam godina zatvora.
Trojka koja je optužena zajedno sa Ajzerom, boravi u Nemačkoj i kao nemačkim državljanima ne preti im izručenje.
Za Ajzera još postoji mala nada da će izbeći izručenje. Hrvatska je obavezna da prvo njegovu matičnu zemlju pita da li je zainteresovana za njegovo izručenje, i ako bi to bio slučaj, onda bi morao da bude prvo izručen Nemačkoj, a ne Americi, rekao je za Handelsblat jedan stručnjak za međunarodno krivično pravo.
I dok su u Americi već i okončana prva suđenja bivšim menadžerima koncerna VW, u Nemačkoj 30. septembra tek treba da počne prvo takvo suđenje. Tada će na optuženičkoj klupi biti bivši predsednik Upravnog odbora Audija Rupert Štadler, bivši šef odeljenja za motore Volfgang Harc, bivši šef tima za dizel-tehniku đovani Pamio i njegov saradnik Hening L. Njima se na teret stavlja prevara, posredno lažno svedočenje i lažno reklamiranje.
Materijalne razmere krivičnih dela koja se optuženima stavljaju na tert su ogromne: Hac, Pamio i Hening L. treba da odgovaraju za štetu u iznosu od 3,3 mlijarde evra. Štadler, nasuprot tome, odgovara za štetu od "svega" 27,5 miliona evra, piše Handelsblat.
Izvor: Beta.rs
Foto: arhiva Autoblog.rs
