Sećanje na čoveka koji je od automobila stvorio naše božanstvo!

U nedelju uveče, 28. marta, napustio nas je jedan od stvaralaca domaće oldtajmer scene Milan Posavec – Lemi. Iznenadni srčani udar, prekinuo je sve životne ali i planove za pokretanje skupova klasičnih automobila nakon korona zatišja.

Svedok epohe

Milan Posavec rodjen je u Novom Sadu 7. maja 1951. godine. Generacijski svrstan kroz stihove „u ime svih nas iz pedeset i neke“ i „Neki izlozi prepuni svega za nas“, kao tinejdžer šezdesetih godina, biva neizlečivo zaražen automobilizmom, detaljnija odrednica Opel.

Po sopstvenoj priči kao učenik u tadašnjoj „Auto Vojvodini“, davne 1968. dodavao je alat starijim majstorima, koji su pripremali „Opel Kadett Rallye“ za nastup na takmičenju u Monte Karlu, za sada jedino učešće neke posade iz Novog Sada, a možda i Srbije na takvom dogadjaju.

Dinamičnog i preduzimljivog duha, prošao je niz zanimanja, od auto škole, preko suvlasnika picerije i uspešnog privrednika. Ipak, vratio se u automobilizam jer kaže „U kafani više volim da sam ispred šanka i za stolom nego iza šanka ili u kuhinji“.

Osamdesetih godina, zatekao se u redovima prve i možda najuspešnije generacije tzv. „malih privrednika“ u tada čuvenom „start up“ regionu, u mestu Beočin kod Novog Sada.

Mladost, i njoj svojstven nedostatak novaca, nekih deceniju ranije, sprečili su ga da aktivno učestvuje na legenadrnim međunarodnim trkama na Ušću. Ipak prihodi koji se u pionirskoj eri privatnog biznisa mogu opisati kao viši od proseka, omogućili su mu da ispuni svoje dečačke snove – trend kome će ostati veran do poslednjeg dana.

Alu felne u inat svima

Tokom devedesetih, počinje da nabavlja automobile iz svoje omiljene epohe 1960.–1975. i da ih restaurira uhlebljujući majstore na potezu od Subotice do Zemuna.

Najčešće to su bili Opeli iz šezdesetih, a posebno Kadett B, koji je posedovao praktično u svim postojećim karoserijskim izdanjima. Naročito je bio ponosan na raritet iz generacije Kadett C – Aero.

Postaje aktivan u klupskoj sceni koja je bila u povoju. Pakazao je neverovatnu energiju, entuzijam da organizje skupove, poveže ljude, unakrsno prodje Srbiju i okolne zemlje, samo da bi svi elementi organizacije nekog skupa došli na svoje mesto.

U tim godinama često je vidjan u vrhunski restauriranom Rekordu A, za koga je pričao da je nekada bi njegov momački auto. Lemi je voleo alu felne. Koliko god da su svi detalji u restauracijama bili korektni za epohu iz koje je ponikao automobil, felne su znale da štrče svojim modernim dizajnom. Što su ga više tradicionalisti, sa upadljivo manje sprovedenih restauracija, kudili zbog toga, činilo se da ih on još trdoglavije montira na automobile.

Svako ko je sa Lemijem u društvu proveo makar pola sata, bio je zapanjen energijom kojom je on jurio kroz dan. Od pet ujutru do kasno uveče: posao, skupovi, resturacije, da se nađe na pomoći prijateljima, ručak , popodnevni odmor u JNA maniru od tri do pet, pri čemu se čini da su mu osnovno pogonsko gorivo bili nikotin i kofein.

Bio je majstor da aktivnosti koje večina obavlja za dva dana, sabije u jedan dan i bezbroj kilometara za volanom svog kombija.

Čovek enciklopedija

Prošavši kao mehaničar sve automobile iz omiljenog mu perioda, u svakom trenutku, znao je sve njihove posebnosti, a što se tiče, tehničkih karakteristika, performansi, pa i njihovih cena u Nemačkoj iz recimo neke 1972. Dokazao je da poseduje fotografsku memoriju, stranica stručnih časopisa koje za četiri decenije sakupio više hiljada primeraka.

U doba pre Wikipedije, svakom novinarskom piskaralu na temu retro autobilizma, Lemi je bio veoma moćan saveznik, a tačna informacija bila je udaljena jedan telefonski poziv. Uz časopise sakupljao je i automobilske makete, kolekcija koja nakon soritiranja ima potencijala da dostigne ozbiljnu muzejsku vrednost.

Svoja znanja nesebično i sa beskrajnim strpljenjem je delio sa ljudima koji tek ulaze u svet oltajmera. Sa sinovima Ivanom i Tihomirom, osnovao je klub „Diplomat Classic“, iz koga se protekla mnoga danas uspešna udruženja ljubitelja istorijskih Opela kao što je „Pavlović Garage“.

Govori polako da te ceo svet razume

Bezbrojne su anegdote, da Lemi koji nije bio vičan stranim jezicima se sa lakoćom sporazumevao sa strancima na skupovima, govoreći polako i slikovito gestikulirajući. Neretko bi si se brže i bolje razumeo sa svoji sagovornikom, nego što bi to bio u stanju da odradi prevodilac.

Možda je prejako reći da je bio „kum“ oldtajmer scene u susednoj Mađarskoj, ali njegova mreža poznanstava, saznaja o zanimljivim automobilima, bili su od neprocenjive važnosti organizatorima sajmova, koji su baš preko Lemija obezbedjivali zanimljive eksponate iz Srbije koja je tih godina u ovoj branši bila daleko ispred naših severnih komšija.

Ostavština

Teško je danas zamisliti da se pre samo četvrt veka broj klubova ljubitelja klasičnih automobila u Srbiji mogao izbrojati na prste jedne ruke.

Scena starovremenskih vozila u regionu kakvu danas poznajemo, zaživela je upravo zahvaljujući energiji čoveka koji je pomalo ličio na Roberta Mičama.

Zahvaljujući njegovoj energiji, znanju i pre svega entuzijazmu, Srbija je u manifestaciji „Noć muzeja“, čak dva puta imala i muzejsku automobilsku postavku.

U potrazi za automobilima Lemi je neumorno zujao ne relaciji Novi Sad – Beograd –Subotica trošeći na 100 km: 8 litara benzina, 10 cigareta 3 kafe i negraničenu količinu jabuka.

Nedostajaće nam naš Lemi, druženje na skupovima, njegova reli vožnja, listanje literature u dvorišu u Petrovaradinu uz hladnu Koktu. Najbolji način da poštujemo sećanje na ovog izuzetnog čoveka je da nastavimo da radimo i unapredjujeme sve ono što nas je o automobilizmu i životu naučio.

Dragi Lemi, nedostajaće nam i tvoja škripa guma, jer jednostavno nisi umeo krenuti sa mesta bez automobilskog potpisa na asfaltu.

Putuj udobno u večnost dobri čoveče i prijatelju.

I Lemi ne brini, dok je nas, ta strasna ljubav prema automobilu živeće i dalje baš onako kako bi ti i želeo!

Večna ti slava i hvala!

Miodrag Pira Piroški

In Memoriam: Lemi Posavec i „Žuća iz Petrovaradina“

Umro je naš prijatelj Milan Posavec – „Lemi“. U to ime vas podsećamo na tekst koji smo objavili pre tri godine. Bili smo u njegovom domu, Lemi nam je pripremao roštilj i usput pričao…

Nedavno je napunio 40 godina, dobro se drži, izgleda kao momak a sve to zahvaljujući svom gazdi, poznatom zaljubljeniku u STARA VREMENA, MILANU LEMIJU POSAVECU, iz PETROVARADINA. Naravno reč je o OLDTAJMERU iz 1977. o sjajnom OPEL KADETU GTE. Gospodin LEMI je ovako predstavio svog „žuću“.

„Pronašao sam ga u u Apatinu, pokraj Sombora. Bio je u lošem stanju ali sam brzo shvatio da ga mogu popraviti. Radio sam nekoliko godina, krenuo od limarije a onda je došao red na pravu potragu svih bitnih i neophodnih detalja. Moj KADET je sada kao momak, putujemo zajedno po Evropi, nedavno sam njime stigao iz HOKENHAJMA. Pozivaju me na mnoge skupove OLD TAJMERA, slikaju, pitaju. Ovaj model se proizvodio od 1975 do 1977. Uradjeno je 8664 primerka. Ima 1900 kubika, 105 KS, težak je samo 790 kg. sa pogonom na zadnje točkove, 5. stepeni menjač, ajnšpric. Nedavno su mi u Nemačkoj nudili za njega 25.000 nevra, ali, moj KADET nije za prodaju. Naslediće ga moj suvozač, moj sin TIHOMIR. Želja mi je da otputujem na čuveni RELI MONTE KARLO HISTORIK, jedini sam iz Srbije koji je dobio poziv za tu veličanstvenu manifestaciju STARIH AUTOMOBILA.“

OPEL KADET GTE je svojevremeno pravio čuda na stotinama relija širom Evrope. Sjajna konkstrukcija, motor idealan za friziranje i puno sportskih elemenata načinilu su od tog KADETA vrhunski takmičarski automobil. Stariji se sećaju YU RELIJA iz 1980. godine, održanog na stazi BEOGRAD – VALJEVO – BAJINA BAŠTA – VALJEVO – DIVČIBARE – LEUŠIĆI – VALJEVO – BAJINA BAŠTA – BEOGRAD. Bio je to reli od 1463 km. sa 17 brzinskih ispita. Na startu 95 posada a na cilju samo 45. Pobedio je čuveni Madjar ATILA FERJANC, sa „renoom 5 Alpin“. Drugo mesto je zeuzeo Poljak BLAŽEJ KRUPA, u automobil iste marke i modela  a treća je bila jugoslovensja posada, BORKO SKURIĆ iz Zagreba i MIROLJUB KUJBUŠ, iz Užica. Bili su u perfektnom „opel kadetu GTE“ ….POBEDILI SU U KONKURENCIJI ZA ŠAMPIONAT JUGOSLAVIJE.

Djordje Djenić – Mojsvetbrzine.rs