Kako je živeti s automobilom na ekstremno niskim temperaturama znaju stanovnici Oymyakona u Rusiji, odnosno duboko u Sibiru koji je poznat po surovim životnim uslovima i radnim logorima za nepoželjne.

Tamo se oko 500 ljudi tokom zime svakodnevno nosi s temperaturnim ekstremima, a temperatura se jednom spustila i do minus 67.7 stepeni (1933. godine). Uprkos svim vremenskim mukama, region ima funkcionalni javni prevoz, a radi i taksi služba, piše Revija HAK.

Radionice u okolini postavljaju dodatno vetrobransko staklo preko fabričkog da bi se sprečilo smrzavanje tokom vožnje ili kada se parkira preko noći. Gotovo svi saveti o zimskom održavanju automobila na ovom mestu padaju u vodu ili, možda bolje, kližu se na ledu. Vlasnici automobila u Oymyakonu često ne gase svoje automobile kada dođu do, na primer, prodavnice. Uvek imaju dva seta ključeva, jedan je u bravici vozila koje je uključeno, a s drugim zaključavaju vrata.

Mnoga vozila imaju alarm s funkcijom daljinskog pokretanja s temperaturnim senzorom, koji može da pokrene motor ako temperatura u vozilu padne ispod određene tačke.

Oni koji žive u stambenim zgradama koriste produžne kablove za napajanje raznih uređaja za grejanje samo da bi tečnosti ispod poklopca motora držali ispod tačke zamrzavanja, neki građani skidaju akumulatora i nose ih u toplinu doma, a neki spajaju vozilo na kućnu utičnicu da bi omogućili rad grejača bloka motora, kao i punjača i grejača filtera goriva. Uglavnom se koriste Gel (gusti elektrolit) i AGM akumulatori (separatori od staklene vune), veće snage i otpornosti. Većina vozila koristi tople prekrivače. Čak se i podvozje zaštićuje materijalom koji je najsličniji filcu.

Izvor: Revijahak.hr