The Guardian donosi istraživanje Climate and Community Projecta i Kalifornijskog univerzita Davis. Naučnici su uporedili koliko bi litijuma bilo potrebno da se zadrži trenutni broj električnih automobila na američkim putevima, kao i kako bi potrošnja litijuma rasla da su pokrenuti programi javnog prevoza električnim autobusima.

Ako se nastavi s radikalnim uvođenjem vozila na baterije u saobraćaj, svetska proizvodnja litijuma bi trebalo da se utrostruči do 2050. samo za tržište vozila u SAD-u. Godišnje bi bilo potrebno 483.000 tona litijuma. Predviđa se da će ukupna globalna potražnja za litijumom (koji se koristi i u drugim industrijama), takođe poznatim kao belo zlato, porasti više od 40 puta do 2040. godine, navodi Revija HAK.

Rudarenje litijuma traži ogromne količine vode vodu i štetno je za okolinu. Veći deo se nalazi u suvim regijama poput Australije, Čilea i Nevade — mestima koja već pate od nestašice vode zbog klimatskih promena. U Južnoj Americi, rudnici su zatrovali vodu i zemlju domorodačkih naroda.

Šta je ideja? Smanjiti potrebu za litijumom promenom navika ljudi. Konkretno, više hodanja i vožnje javnim prevozom, a manje automobila. Gradovi širom sveta već su počeli da smanjuju korišćenje automobila kako bi poboljšali kvalitet vazduha, bezbednost na putevima i kvalitet života. U Parizu je korišćenje automobila palo za gotovo 30% od 2001. do 2015., dok je u Londonu palo za gotovo 40%.

Ali to neće biti moguće na mnogim mestima u svetu. U Americi, na primer, gde se gradovi prostiru na mnogo većoj površini, a javni prevoz ne može da obuhvati sve delove urbanih sredina. Takođe, Amerikanci tradicionalno njeguju ljubav prema velikim automobilima, pick-upovima i SUV-ovima, a to znači da će im trebati velike baterije, s puno litijuma…

Izvor: Revijahak.hr

Foto: Arhiva / Toyota / Orocobre